Брестовац (Неготин)
Za ostale upotrebe, v. Брестовац (razvrstavanje).
Брестовац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 355 становника (према попису из 1991. било је 426 становника).
| Брестовац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 355 |
| Положај | |
| Координате | 44°10′35″N 22°24′02″E / 44.1765°N 22.4005°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 252 m |
  Брестовац Брестовац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Координате: 44° 10′ 35" СГШ, 22° 24′ 02" ИГД
Подаци из Историјског архива Неготин uredi
Брестовац је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 15 km југозападно од Неготина. Смештено је на 200 метара надморске висине, на обалама Брестовачког потока, који се са осталим притокама Чубарске реке улива са леве стране у реку Тимок. Северна географска ширина насеља је 44° 02’59” источна географска дужина 22° 24’ 03”, а површина атара 1.993 хектара. Од асфалтног пута Зајечар-Неготин, Брестовац је удаљен 3 km. Насеље се први пут спомиње у турским пописима 15. и 16. века као једно од насеља у турском хасу формираном између 1491. и 1521. године. Приликом турског пописа 1530. године имало је 8 домаћинстава и било једно од најмањих насеља српског говорног подручја на простору Неготинске Крајине. У 18. веку ово насеље се налазило и на аустријским картама под називима: Престоњац (Престоватз) 1718, Брестовац 1736 и Брестовацз 1784. године.
Током свог развоја два пута је мењало месни положај. Првобитно насеље налазило се у Селишту, затим на месту званом Плочник, да би се са тог места преместило у Горњи крај данашњег насеља. У Горњем крају данашњег насеља живе углавном староседелачке породице, док су Доњи крај заузели досељеници. Након Првог светског рата Горњи крај је имао две целине: Јовановића-Јованчевића малу и Ђокића малу, а Доњи крај само једну целину - Паковића или Новаковића малу. У насељу су у то време живеле следеће староседелачке фамилије: Никосавићи (слава св. Јован), Каланци (слава Ђурђевдан), Јовановићи-Јованчевићи (св. Јован), Свилајићи-Буљагићи (слава св. Никола), Ђурђевићи-Ђокинци-Баћићи-Јаковљевићи (слава св. Јован) и Дмитровци (слава св. Илија). Пре 19. века у Брестовац су се доселиле фамилије Станојевићи, Жикићи, Јереминци и Богданчићи (слава св. Никола), као и Луцићи, Ђокићи, Цојинци, Миљковићи, Стевићи, Пејчићи, Наковићи, Новаковићи и Рајковчићи (слава Ђурђевдан), а у 19. веку фамилије Милутинчеви (слава св. Никола), Стојићи (Ђурђевдан), Пајићи (слава Петковица), Трњанци (слава Ђурђевдан) и Маринковићи (слава св. Јован). Заветина насеља - Спасовдан уједно и црквена слава, док је црква посвећена „Вознесењу господњем“ подигнута 1798. године.
Становништво Брестовца је српско (слави Ђурђевдан, св. Јован, св. Николу и Петковицу) и углавном се бави ратарством, сточарством, воћарством и виноградарством. Године 1921. Брестовац је имао 140 кућа и 754 житеља, године 1948. – 177 кућа и 799 становника, а 2002. године 160 кућа и и 356 становника. Основна школа у насељу постоји од 1885. године (подручно одељење школе „Вера Радосављевић“ Неготин).
Брестовац има земљорадничку задругу (од 1900. године), Дом културе „Станко Пауновић“ (од 1976. године), електричну расвету (од 1949. године), водовод (од 1939/40. године), здравствену станицу (од 1956. године), продавицу мешовите робе, асфалтни пут (од 1972. године) и телефонске везе са светом (од 1981. године).
Демографија uredi
У насељу Брестовац живи 316 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,0 година (54,9 код мушкараца и 55,1 код жена). У насељу има 127 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 347 | 97,74% | ||
| Роми | 6 | 1,69% | ||
| Црногорци | 1 | 0,28% | ||
| Хрвати | 1 | 0,28% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 2 | ||
| 80+ | 9 | 16 | ||
| 75-79 | 18 | 18 | ||
| 70-74 | 25 | 19 | ||
| 65-69 | 20 | 26 | ||
| 60-64 | 15 | 20 | ||
| 55-59 | 11 | 17 | ||
| 50-54 | 6 | 13 | ||
| 45-49 | 14 | 11 | ||
| 40-44 | 12 | 2 | ||
| 35-39 | 5 | 4 | ||
| 30-34 | 6 | 10 | ||
| 25-29 | 3 | 5 | ||
| 20-24 | 4 | 3 | ||
| 15-19 | 5 | 4 | ||
| 10-14 | 3 | 6 | ||
| 5-9 | 10 | 7 | ||
| 0-4 | 1 | 5 | ||
| просек | 54.9 | 55.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 153 | 25 | 101 | 15 | 12 | - |
| Женски | 170 | 19 | 105 | 38 | 7 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 60 | 42 | - | - | 4 | - | - | 3 | 2 | 5 |
| Женски | 73 | 69 | - | - | 1 | - | - | 1 | - | - |
| Оба | 133 | 111 | - | - | 5 | - | - | 4 | 2 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | - | 1 | 1 | - | - | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | 1 | 1 | - | - | - | - | - | |
| Оба | 1 | - | 2 | 2 | - | - | - | - | 1 |
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
