Бошњаце
| Бошњаце | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Лебане |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1629 |
| Густина становништва | 107 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 42°56′30″N 21°49′20″E / 42.941666°N 21.822333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 257 m |
| Површина | 15.16 km² |
  Бошњаце Бошњаце na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 16232 |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LB |
Координате: 42° 56′ 30" СГШ, 21° 49′ 20" ИГД
Бошњаце је највеће сеоско насеље у Србији у општини Лебане која се налази у Јабланичком округу.
Према попису из 2002. г било је 475 домаћинства са 1687 становника. Атар села обухвата простор од 1516 ha и то је уједно најпространији атар од свих атара у области.
Географски положајUredi
Бошњаце је удаљено 10 км од Лебана и 15 км од Лесковца, својеврстан је културни, административни и спортски центар околних 8 села.
Центар села је на надморској висини од 257 m, а највиши врх у атару села („бошњачко брдо“) на 349 m.
У топографском погледу село је лоцирано на левој обали реке Јабланице простирући се са обе стране пута Лесковац-Лебане са центром на ушћу потока у реку Јабланицу. Село је збијеног типа са карактеристикама класичног друмског насеља.
Удаљеност од већих градова
ИсторијаUredi
Основу имена овог села чини реч Бошњак, а по легенди негде за време Турака доселиле су се четири породице из Босне и настаниле на земљишту преко пута бошњачке цркве. Била су то четири брата. Њиховим насељавањем на локалитету које сада носи име Старо село, створено је село које се прозвало Бошњаце, а по некима Бошњак.
Из турског дефтера из 1516. године, који је објавила Радмила Тричковић у тому XI „Лесковачког зборника“, види се да се село Бошњак бележи у два маха: најпре као зијаметско село крушевачког санџака под именом Шушељ-Бошњак, а потом као тимариотско село у махали Дубочици под именом Бошњак.
Дугу историју Бошњаца потврђују средњовековни остаци нађени у његовом атару на месту званом „Селиште“, као и откривени остаци манастира Војловице у простору које захвата село Велико Војловце, чији су, иначе, калуђери избегли испред Турака и код Панчева основали истоимени манастир. По неким казивањима неко време по засељавању, у старом селу Бошњацу, настала је „мрешка“- помор људи. На савет неке врачаре, становници првобитног Бошњаца су напустили своје насеље и настанили се на обали реке Јабланице и потока који се у селу Бошњацу улива у Јабланицу. На том простору засељено Бошњаце, током времена израсло је у једно од највећих сеоских насеља Доње Јабланице. Према овоме село Бошњаце није насељено после доласка Турака, већ пре њих, као и многа друга села у Лесковачкој котлини. У погледу времена настанка села, горе наведена легенда није поуздана. Вероватније је да су село населили досељеници из Босне, можда рудари доведени од краља Милутина. Локалитет Копаци у атару села указује на могућност вађења руде. Како је у Србији долазио велики број рудара – Саса (Сасини) из Босне, ова претпоставка може бити веома близу историјским чињеницама. Утолико пре што се Доња Јабланица граничи са Пустом Реком и Горњом Јабланицом које су зоне биле у српској средњовековној држави обележене као рударске. На око 30 km на западу од Бошњаца лежи Рудна планина, затим Слишански андезитски басен и најзад Радан који је топоним врло могуће постао од Рудана (Рудне планине).
Као општинско место лесковачке нахије на подручју „Управе ослобођених предела“ 1877/78. године село је имало свог председника суда, 2 члана суда и 11 одборника и представљало је управни просветни центар.
У црквеној порти је била 1879. године смештена и среска канцеларија јабланичког среза.
Једна занимљива прича говори о времену после реформе турског царства и укидања спахијског система, развлашћене спахије и осиони Арбанаси из Горње Јабланице, насртали су на село Бошњаце у намери да га почитлуче (ставе под своју „заштиту“). Бошњачани су се потчињавању успротивили, али да би сачували своју слободу, то јест статус српског слободног села, морали су да иду у Цариград и да од Порте траже потврду да су слободно село и да их нико не може подвластити. У тој делегацији био је неко из рода Стамболци, који се у Цариграду истакао својом храброшћу и активношћу. Делегација је успела да добије потврду турске владе да је село Бошњаце слободно село и да га на силу нико не може подвластити. По повратку кући, овај род из Бошњаца добио је назив Стамболци (стамболисци) како се и данас зову. Село је до краја турске власти остало слободно, а по свршетку рата није плаћало аграрни дуг.
ДруштвоUredi
У селу делује Ловачко удружење „Бошњаце“, које броји 150 чланова, углавном мештана околних 8 села, организованих у 5 секција. Удружење користи ловиште „Бошњачко брдо“, са ловном основом на 10 година (до 2017. године).
Фудбалски Клуб Јединство основан 1964. године један од два клуба у општини Лебане који се у сезони 2008/09 такмичи у Нишкој зони. Такмичење у овом рангу је уједно и највећи успех клуба у својој историји.
Основна Школа „Радоје Домановић“ као најстарија школа у Јабланичком округу, има 4 истурена оделања и броји око 600 ученика. Ово је модерна и савремана школа опремљена кабинетима и наставним средствима новије генерације.
Црква „Света Петка“ по неким подацима подигнута у XIV веку, мада узимајући у обзир димензије и архитектуру верује се да потиче из XVI века. Више пута паљена и обнављана, током свог постојања обележила значајне историјске догађаје овог краја.
ДемографијаUredi
У насељу Бошњаце живи 1296 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (40,1 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 457 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.524 | 93,55% | ||
| Роми | 87 | 5,34% | ||
| Немци | 2 | 0,12% | ||
| Црногорци | 1 | 0,06% | ||
| Хрвати | 1 | 0,06% | ||
| Румуни | 1 | 0,06% | ||
| Македонци | 1 | 0,06% | ||
| Бугари | 1 | 0,06% | ||
| непознато | 3 | 0,18% | ||
| м | ж | |||
| ? | 7 | 6 | ||
| 80+ | 9 | 24 | ||
| 75-79 | 28 | 27 | ||
| 70-74 | 38 | 51 | ||
| 65-69 | 48 | 64 | ||
| 60-64 | 56 | 45 | ||
| 55-59 | 47 | 38 | ||
| 50-54 | 68 | 49 | ||
| 45-49 | 66 | 65 | ||
| 40-44 | 61 | 51 | ||
| 35-39 | 62 | 58 | ||
| 30-34 | 36 | 49 | ||
| 25-29 | 40 | 43 | ||
| 20-24 | 52 | 58 | ||
| 15-19 | 56 | 53 | ||
| 10-14 | 58 | 46 | ||
| 5-9 | 41 | 50 | ||
| 0-4 | 40 | 39 | ||
| просек | 40.1 | 41.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 674 | 128 | 484 | 52 | 9 | 1 |
| Женски | 681 | 79 | 490 | 91 | 18 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 370 | 196 | - | - | 39 | 1 | 15 | 46 | 3 | 8 |
| Женски | 230 | 129 | - | - | 35 | - | 2 | 20 | 1 | 3 |
| Оба | 600 | 325 | - | - | 74 | 1 | 17 | 66 | 4 | 11 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 1 | 10 | 8 | 7 | 9 | - | - | 24 | |
| Женски | 1 | - | 3 | 10 | 13 | - | - | - | 13 | |
| Оба | 4 | 1 | 13 | 18 | 20 | 9 | - | - | 37 |
РеференцеUredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
