Bajinci (Crna Trava)
Координате: 42° 47′ 02" СГШ, 22° 15′ 01" ИГД
Бајинци су насељa у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 23 становника (према попису из 1991. било је 34 становника).
| Бајинци | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Црна Трава |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 23 |
| Положај | |
| Координате | 42°47′02″N 22°15′01″E / 42.783833°N 22.250333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 1449 m |
  Бајинци Бајинци (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Положај uredi
Засеоци села Бајинци су у изворишном делу Рупске (Козарачке) реке, испод чемерничких обронака, на површи чија је надморска висина од 1200 – 1.350 m. Као и сва села на Чемернику, и Бајинци су разбијеног типа са засеоцима: Ситни Бајинци, Господиновци, Новковци и Зиљамци. Засеоци се, пак, рашчлањују на мања засеља која су формирали поједини родови (Џавгари, Комарџије, Лингури). Између заселака тече Бајинска река која настаје од речице Клисурке и изданака богатих водом испод Друма, Големог шумака, Раскрсја, Павлове грамаде и Џеврљанке. Најпознатији је Павлов извор испод Павлове грамаде. Од Рупља Бајинска река мења име у Рупску, а потом у Козарачку реку до увора у Јужну Мораву у Грделици.
Историја uredi
Као и суседно село Млачиште, Бајинци су више пута насељавани и расељавани, о чему говоре бројни топоними са називом Селиште. Село је добило име по роду Бајинци чији се најстарији предак, крајем 18. века, населио у махали Ситни Бајинци. (Ситни – значи густо насељени). Ситни Бајинци и Господиновци имају заједничко пореко из насеља Божице,код Власинског језера а Новковчани из околине Прокупља. О Спасовдану и Великој Госпојини у селу су ношене литије. Постојала су и два заветна крста – записа - у засеоку Ситни Бајинци и Новковци. Крсне славе су им Свети Архангел Михаило и св. Никола.
Изнад села, на планинској коси, на узвисини званој Павлова грамада (1470 m), 1954. године је саграђен, а 7. јула 1955. откривен монументални споменик од камена, висине 13,5 m, са просторијом за завичајни музеј, борцима власотиначког краја погинулим у Другом светском рату и жртвама непријатељског терора. Споменик се састоји из два елемента - музеја и спомен стуба димензија 1,80х3,5х13,5 m. Просторија музеја повезана је бетонском плочом на стубовима са спомен стубом у архитектонску целину, а све је то на тераси која повезује цео објекат окружен буковом шумом. Ту се све до недавно, о Седмом јулу, Дану устанка Србије, одржавао велики народни сабор на који се окупљао народ са целог Чемерника, све до Мораве. Споменик је поодавно препуштен немару и данас се налази у руинираном стању, а завичајна збирка предмета и докумената из НОР-а делом уништена, делом нестала. Споменик, према прописима, не подлеже заштити, тако да о њему више нема ко да брине.
Школа, продавнице, кафане, гробље, месна заједница све је за оба села било на Млачишким Механама. Од свега тога данас је остало само заједничко гробље на Друму. Јер су се и Бајинци раселили. Забележено је да су 1950. имали око 120 домаћинстава, а 1961. године тек 76 домова. Данас тек двадесетак становника. Бајинчани, као и Млачиштани, познати грађевинари, најпре су се селили ближе Морави, а потом у градове Србије – после Другог светског рата у Српски Милетић и Белу Цркву у Банату, а онда у Београд, Смедерево, Лесковац, Предејане. Остали су само старци, а засеоци урасли у брезе и шибље.
Демографија uredi
У насељу Бајинци живе 23 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 70,1 година (69,1 код мушкараца и 71,3 код жена). У насељу има 16 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,44.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 23 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 5 | 1 | ||
| 75-79 | 1 | 3 | ||
| 70-74 | 0 | 1 | ||
| 65-69 | 2 | 4 | ||
| 60-64 | 2 | 0 | ||
| 55-59 | 0 | 1 | ||
| 50-54 | 1 | 0 | ||
| 45-49 | 0 | 0 | ||
| 40-44 | 1 | 0 | ||
| 35-39 | 1 | 0 | ||
| 30-34 | 0 | 0 | ||
| 25-29 | 0 | 0 | ||
| 20-24 | 0 | 0 | ||
| 15-19 | 0 | 0 | ||
| 10-14 | 0 | 0 | ||
| 5-9 | 0 | 0 | ||
| 0-4 | 0 | 0 | ||
| просек | 69.1 | 71.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 13 | 2 | 5 | 4 | 2 | - |
| Женски | 10 | 2 | 5 | 3 | - | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1 | - | - | - | - | - | 1 | - | - | - |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Оба | 1 | - | - | - | - | - | 1 | - | - | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | - | - | - | - | - | - | - |
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Риста Николић: Крајиште и Власина, САНУ, 1912.
- Јован М. Поповић: Црна Трава, Београд, 1914.
- Јован Ф. Трифуновски: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј, Лесковац, 1964.
- Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968.
- Симон Симоновић Монка: Печалбарство и неимарство црнотравског краја, СИЗ куктуре, Црна Трава, 1983.
- Коста Ивановић: На бранику домовине, Црна Трава, 1984;
- Вилотије Вукадиновић: Говор Црне Траве и Власине, СДЗб САНУ XLII, Београд, 1996.
- Симон Симоновић Монка: Људи мога завичаја, портрети знаменитих Црнотраваца, Београд, 2000.
- Ива Трајковић: Сточарство на Чемернику, Лесковачки зборник XLIV, 2004, 253 – 274.
- Срећко С. Станковић: Брод – село код Црне Траве, КПЗ Србије, Београд, 2006.
- Петар Петровић, проф.: Предејане и околина, друго допуњено издање, Београд, 2007, 83 – 84,
- Радосав Стојановић: Црнотравски речник, СДЗб LVII, САНУ - Институт за српски језик САНУ, Београд, 2010,
