Banatski Brestovac
Банатски Брестовац (мађ. Beresztóc (до 1898. Bresztóvácz) или Temes-Aga; нем. Banat Brestowatz или Rustendorf) је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Банатском Брестовцу живи 3251 становника.[1]
| Банатски Брестовац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Град | Панчево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  3251
|
| Густина становништва | 56,74 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°43′37″N 20°48′26″E / 44.7269°N 20.807136°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 61 m |
| Површина | 57,3 km² |
  Банатски Брестовац Банатски Брестовац na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26234 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | PA |
Координате: 44° 43′ 37" СГШ, 20° 48′ 26" ИГД
ГеографијаUredi
Банатски Брестовац је лоциран у близини реке Дунав, и то на 44° 43' 44.3" северне географске ширине и 20° 48' 49.52" источне географске дужине.
Порекло именаUredi
Брестовац је своје српско име добио по брестовој шуми, која је окруживала село у време насељавања. Друга верзија је да су први досељеници, Срби, дошли из села Брестовик па су у име сећања на стари крај ново село назвали Брестовац.
Банатски Брестовац се први пут помиње 1717. године под именом Praestowatz. Тада је у насељу живело 12 породица. 1763. године досељено је 130 немачких фамилија. Тада је у селу било и 104 српских домаћинстава.
ДемографијаUredi
Према попису из 2002. било је 3517 становника (према попису из 1991. било је 3715 становника).
У насељу Банатски Брестовац живи 2795 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 1067 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 3.029 | 86,12% | ||
| Муслимани | 179 | 5,08% | ||
| Роми | 97 | 2,75% | ||
| Југословени | 42 | 1,19% | ||
| Бошњаци | 18 | 0,51% | ||
| Црногорци | 13 | 0,36% | ||
| Македонци | 12 | 0,34% | ||
| Мађари | 8 | 0,22% | ||
| Хрвати | 6 | 0,17% | ||
| Бугари | 6 | 0,17% | ||
| Словаци | 4 | 0,11% | ||
| Руси | 3 | 0,08% | ||
| Румуни | 3 | 0,08% | ||
| Чеси | 1 | 0,02% | ||
| Немци | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 60 | 1,70% | ||
| м | ж | |||
| ? | 24 | 32 | ||
| 80+ | 23 | 39 | ||
| 75-79 | 46 | 92 | ||
| 70-74 | 72 | 106 | ||
| 65-69 | 80 | 107 | ||
| 60-64 | 79 | 101 | ||
| 55-59 | 71 | 64 | ||
| 50-54 | 131 | 108 | ||
| 45-49 | 182 | 146 | ||
| 40-44 | 145 | 141 | ||
| 35-39 | 106 | 122 | ||
| 30-34 | 88 | 85 | ||
| 25-29 | 108 | 106 | ||
| 20-24 | 156 | 122 | ||
| 15-19 | 145 | 141 | ||
| 10-14 | 117 | 104 | ||
| 5-9 | 84 | 92 | ||
| 0-4 | 78 | 74 | ||
| просек | 38.0 | 40.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1456 | 464 | 887 | 68 | 35 | 2 |
| Женски | 1512 | 305 | 894 | 287 | 26 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 738 | 232 | - | 2 | 220 | 19 | 37 | 50 | 9 | 42 |
| Женски | 382 | 130 | - | - | 50 | 1 | 1 | 55 | 27 | 8 |
| Оба | 1120 | 362 | - | 2 | 270 | 20 | 38 | 105 | 36 | 50 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 31 | 23 | 15 | 8 | 10 | - | - | 39 | |
| Женски | 5 | 15 | 6 | 27 | 42 | 7 | - | - | 8 | |
| Оба | 6 | 46 | 29 | 42 | 50 | 17 | - | - | 47 |
СтановништвоUredi
| 1910 | 3,752 | Немци | 63.4% | Срби | 34.8% | |||||||||
| 1921 | 3,805 | Немци | 69.5% | Срби | 29.5% | |||||||||
| 1935 | N/A | Немци | 2,478 | Срби | N/A | |||||||||
| 1991 | 3,715 | Срби | 87.07% | Муслимани | 7.51% | Југословени | 1.91% | Роми | 1.31% | Црногорци | 0.64% | Хрвати | 0.45% | |
| 2002 | 3,517 | Срби | 86.12% | Муслимани | 5.08% | Роми | 2.75% | Југословени | 1.19% | Црногорци | 0.36% | Хрвати | 0.17% |
ГалеријаUredi
Месна заједница. Место где је до 1945. била католичка црква
РеференцеUredi
- ↑ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол - Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8. pp.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
