Banatska Subotica
Банатска Суботица је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу.
| Банатска Суботица | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Бела Црква |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  169
|
| Густина становништва | 17 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°58′35″N 21°20′21″E / 44.976333°N 21.339166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 80 m |
| Површина | 11,5 km² |
  Банатска Суботица Банатска Суботица na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26327 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Координате: 44° 58′ 35" СГШ, 21° 20′ 21" ИГД
Налази се на левој обали реке Караш, између села Добричева, Војводинаца, Страже, Јасенова и Чешког Села-Фабијана. До њега води пут који се одваја од пута Бела Црква - Вршац. Површина његовог ширег подручја износи 98,8 хектара и становништво се бави искључиво пољопривредом.
ИсторијаUredi
Током историје Банатска Суботица је мењала имена:
Насеље на томе месту се називало Јанки по најмоћнијој крашовској олигархској породици у средњем веку. Већ 1355. помиње се Никола Парвус (Мали) де Јанк као властелин јанских добара и светођурвских на Брзави, којима је припадало 58 насеља (Базијаш, Кусић, Суботица, и др). Године 1387. учествоао је Ладислав де Јанк у буни Хрвата и Палишана против краља Сигмунда, а 1427. умро је последњи члан породице де Јанк, Јован. По смрти његовој поклонио је краљ Сигмунд властелинство Алберту Нађмихаљу. Његов најстарији син, Ђорђе, проневерио је државни порез 1444. па му је губернатор Јанош Хуњади узео властелинство. Године 1473. власт над насељем Јавно имао је Нуман-бег, а 1713. помиње се последњи пут као Јањево, насеље са 20 домова.[1]
Суботица (Zaboticha ) се помиње као крашовско насеље 1427. године а сматра се да је добило по суботи, пијачном дану у том месту.
Суботица је 1692. је била у оквиру Отоманске империје, где је у њој узимао харач Хуман – бег. Од 1690. до 1700. године припадала је Новопаланачком дистрикту, као и од 1716. до 1779. Године 1713. имала је свега 22 куће, а 1717. бројала је 24 куће, док је 1781. било 85 кућа.
Године 1742. подигнута је црква брвнара, а 1866. подигнута је садашња црква.[2]
Прва школа постојала је још 1778. године и похађало ју је 15 ђака. Школа у Банатској Суботици данас више не постоји због малог броја ђака, па ученици путују у оближње школе.
На пољани „Јањево“ било је на месту где се данас налазило село на коме су се досељавали људи са Косова 1690. године за време сеобе под Чарнојевићима. После 1713. становници су се преселили на другу локацију на којој се налази данашња Банатска Суботица.
Демографска историјаUredi
| Година | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921.[3] |
| Становника | 552 | 535 | 545 | 552 | 610 | 540 |
| Срба | ? | ? | ? | ? | ? | 507 |
| Румуна | - | ? | ? | ? | ? | 2 |
| Немаца | - | ? | ? | ? | ? | 2 |
| Мађара | - | ? | ? | ? | ? | 28 |
| Осталих | - | ? | ? | ? | ? | 0 |
ДемографијаUredi
У насељу Банатска Суботица живи 165 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (46,5 код мушкараца и 46,0 код жена). У насељу има 83 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 170 | 85,0% | ||
| Мађари | 11 | 5,5% | ||
| Роми | 8 | 4,0% | ||
| Чеси | 4 | 2,0% | ||
| Румуни | 2 | 1,0% | ||
| Југословени | 2 | 1,0% | ||
| Немци | 1 | 0,5% | ||
| непознато | 2 | 1,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 3 | ||
| 80+ | 2 | 2 | ||
| 75-79 | 3 | 6 | ||
| 70-74 | 8 | 6 | ||
| 65-69 | 10 | 11 | ||
| 60-64 | 6 | 13 | ||
| 55-59 | 6 | 4 | ||
| 50-54 | 9 | 7 | ||
| 45-49 | 7 | 10 | ||
| 40-44 | 7 | 3 | ||
| 35-39 | 8 | 11 | ||
| 30-34 | 2 | 5 | ||
| 25-29 | 3 | 1 | ||
| 20-24 | 5 | 1 | ||
| 15-19 | 8 | 6 | ||
| 10-14 | 4 | 6 | ||
| 5-9 | 4 | 5 | ||
| 0-4 | 0 | 5 | ||
| просек | 46.5 | 46.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 87 | 23 | 53 | 10 | 1 | - |
| Женски | 89 | 10 | 55 | 24 | - | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 45 | 32 | - | - | 3 | 1 | 6 | - | - | - |
| Женски | 27 | 25 | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Оба | 72 | 57 | - | - | 3 | 1 | 6 | - | - | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | 1 | - | 1 | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | 2 | |
| Оба | - | - | - | 1 | - | 1 | - | - | 3 |
РеференцеUredi
- ↑ Монографија Подунавске области „Напредак Панчево,, 1812-1927:
- ↑ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
- ↑ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
