Антички македонски календар
Антички македонски календар је лунисоларни календар коришћен у старом Македону (Македонији) у 1. миленију старе ере. Састојао се од 12 синодичких лунарних месеци (тј. 354 дана у години), са повременим интеркаларним месецима како би остао у кораку са годишњим добима. У време када је коришћен широм хеленистичког света, у сваком 19-годишњем метонском циклусу је додавано седам емболимои-ја (интеркаларних месеци). Имена из старог македонског календара су у Сирији остала у употреби чак и након почетка хришћанске ере. Овакав календар је користио историчар Флавије Јосиф, одн. хебрејски календар са македонским именима.[1]
| ||||
|---|---|---|---|---|
| Астро • Грегоријански • Хебрејски • Исламски • ИСО • Кинески | ||||
| Типови календара | ||||
| Лунисоларни • Соларни • Лунарни | ||||
|
| ||||
| Асирски . Бахаистички • Бенгалски • Берберски • Бикрам Самбат • Будистички • Етиопски • Германски • Хинду • Индијски • Ирански • Ирски • Јапански • Јавански . Јерменски • Ђуче • Јулијански (реформисани) • Јулијански (стари) • Коптски • Корејски • Литвански • Малајаламски • Мајански • Мингуо • Нанакшахи • Непал Самбат • Рунски • Тамилски • Тајландски лунарни и соларни • Тибетански • Вијетнамски• Xhosa • Зороастријански
(Архаични календари:) Македонски (антички) • Бурмански • Астечки • Атички • Вавилонски • Колињи • Египатски • Енохов • Фирентински • Француски • Хеленски • Мезоамерички • Педесетнички • Рапа Нуи • Римски • Рунски • Словенски • Совјетски • Византијски (Предложени календари:) 30×11 • Абизмални • CCC&T • Холоценски • Међународни фиксни • Нови земаљски • Пакс • Позитивистички • Сол • Свјетски • Светски сезонски • Симетрија454 • Даријски (за Марс) | ||||
Постоји пример натписа из Декаполиса у Јордану, из 6. века н.е., са соларним македонским календаром, који почиње од месеца Аудyнаеус-а (децембарског "Месеца" у лунисоларној варијанти, види доле).[2] Соларни тип је касније стопљен са јулијанским календаром. У римској Македонији су коришћена оба календара. Римски је у натписима посведочен као Kalandôn ген. καλανδῶν Calendae а македонски као Hellenikei дат. Ἑλληνικῇ (Хеленски)[3]. Коначно, један натпис[4] из Касандрије из око 306-298 п.н.е. који носи месец Ἀθηναιῶν Athenaion, сугерише да су неки градови имали сопствене месеце и након македонске експанзије у 4. веку п.н.е.
МесециUredi
Следе називи месеци са приближно еквивалентним грегоријанским месецима.
- Δίος (Dios, Октобарски "Месец")
- Απελλαίος (Apellaios, Новембар, такође и дорски месец - Apellaiōn је био теноски (Тинос) месец)
- Αυδυναίος ili Αυδναίος (Audunaios или Audnaios, Децембар, такође и критски месец)
- Περίτιος (Peritios, Јануар) (и фестивал месеца; Peritia)
- Δύστρος (Dystros, Фебруар)
- Ξανδικός или Ξανθικός (Xandikos или Xanthikos, Март) (и фестивал месеца; Xanthika , прочишћење армије ,Hesych.)
- Ξανδικός Εμβόλιμος (Xandikos Embolimos, уметан 6 пута током 19-год. циклуса)
- Αρτεμίσιος ili Αρταμίτιος (Artemisios или Artamitios, Април, такође и спартански, родоски и епидаурски месец - јонски месец је био Артемисиōн)
- Δαίσιος (Daisios, Мај)
- Πάνημος ili Πάναμος (Panēmos или Panamos, Јун, такође и епидаурски, милетски, самоски и коринтски месец)
- Λώιος (Lōios, Јул - Ομολώιος, Homolōios, је био месец у Етолији, Беотији и Тесалији)
- Γορπιαίος (Gorpiaios, Aвгуст)
- Υπερβερεταίος (Hyperberetaios, Септембар - Hyperberetos је био критски месец)
- Υπερβερεταίος Εμβόλιμος (Hyperberetaios Embolimos, уметан једном током 19-годишњег циклуса)
Извори и фуснотеUredi
- Origines kalendariæ Hellenicæ; (историја примитивног календара) [7] by Edward Greswell