Ћорава кутија

Ћорава кутија је гласачкa кутијa коришћена на територији ФНРЈ, а затим и СФРЈ од почев 1944. године на изборима које је у то време организовала власт.

Постојала је у Србији до средине педесетих година.

Гласање се тада није обављало уз помоћ гласачких листића, јер је неписменост била на високом нивоу.

Гласање се обављало уз помоћ гумене куглице са државним грбом. Величина куглице је била око 1 cm у пречнику.

На столу, на гласачком месту постојао је већи број гласачких кутија које су биле доста дубоке тако да се кроз округли отвор на врху могла рука завући у кутију до изнад лакта, а да се не додирне дно кутије. Сваки кандидат или партија које је учествовала на изборима је имала „своју“ видно обележену кутију.

„Ћорава кутија“ је била за уздржане гласаче.

Гласање се обављало тако да би гласач после идентификације, као и данас, добио гумену куглицу. Потом би пред члановима изборне комисије гласач у сваку кутију завлачио руку, при томе држећи све време стиснуту песницу у којој се на почетку гласања налазила куглица. На крају после задње кутије гласач је показивао отворену шаку изборној комисији као доказ да је куглицу спустио у једну од кутија, тј. да је гласао.

Гласачке куглице су биле од гуме да се не би чуо звук приликом спуштања у једну од кутија.

Кутије су имале такво дно да гласачи нису могли да варају тј. да заграбе куглице и пребаце их у другу кутију.

За то су се најчешће побринули представници изборних комисија, углавном чланови КПЈ.

Бројање гласова се сводило на бројање куглица.