Ne treba izjednačavati sa J, slovom latinice.

Slovo Ј ј (jota) je jedanaesto slovo srpske ćirilice. Takođe se koristi u makedonskoj ćirilici i nekim drugim ćirilicama neslovenskih naroda.

Ћирилично слово Ј
Глас:[j]
Назив:јота
Број:1
Порекло:грчко јота, старословенско јота, латинично j
Ћирилица
Слова словенских језика
АБВГҐДЂ
ЃЕЀЁЄЖЗ
З́ЅИЍЙІЇ
ЈКЛЉМНЊ
ОŌПРСС́Т
ЋЌУӮЎФХ
ЦЧЏШЩЪЫ
ЬЭЮЯ
Слова несловенских језика
Стара слова
ҀѺ
ѸѠѼѾ
ѢѤѦ
ѪѨѬѮ
ѰѲѴѶ

Slovo ј je u srpsku ćirilicu uneo Vuk Karadžić kada je pisao Prvi srpski rječnik (vidi Vukova reforma), na osnovu latiničnog slova j.

Povest

uredi

Ćirilična jota (Ꙇ ꙇ), preuzeta od grčke jote, se koristi u staroslovenskoj ćirilici za tranksripciju glagoljičkog slova .[1] U različitim redakcijama crkvenoslovenskog jezika za isti glas su korištena slova і, ї, й, zajedno sa dvoglasima i mekim znakom ь koji je takođe imao ulogu slova j. Srpski književni reformator Vuk Karadžić je, po principu "jedno slovo - jedan glas", izabrao samo jedan karakter da predstavlja slovo j.

Karadžić je u početku izabrao ćirilično slovo ї da predstavlja glas j, što su pre njega već koristili jezički reformatori Dositej Obradović i Sava Mrkalj.[2][3] Međutim, za konačnu verziju Vukove ćirilice izabrana je jota da predstavlja glas j. Za grafičko rešenje jote Vuk Karadžić se poslužio latiničnim slovom j, čiji je kalup već postojao u štamparijama.[4]

Kada je Vuk u ćirilicu uneo latinično slovo j, naišao je na jak otpor sveštenstva, pa i samog kneza Miloša. Najoštriji protivnik je bio Jovan Svetić-Hadžić, tadašnji veliki književnik. U vezi sa tim je poznata anegdota, odnosno šta je Vuk jednom prilikom primetio i kako je opravdao ovaj svoj postupak: „Vidim, da iz latinice nisam uzeo slovo j, ti sad ne bi bio Jovan nego ovan!“[5] Pored slova J, u Prvom srpskom rječniku prvi put su se pojavila i slova Lj, Nj, Đ, Ć, Dž.

Zvučnost

uredi

Slovo J je, prema fonetici:

  • konsonant (suglasnik) - jedan od 25
  • sonant (vrlo zvučan suglasnik) - jedan od 8 (V, L, R, Lj, J, M, N, Nj)
  • prednjonepčani suglasnik - jedan od 9 (J, Lj, Nj, Đ, Ć, Dž, Č, Ž, Š)
  • meki prednjonepčani suglasnik - jedan od 5 (J, Lj, Nj, Đ, Ć)

Pomoću slova J nastaju neki sliveni suglasnici:

  • Đ - nastaje od D+J
  • Ć - nastaje od T+J
  • Lj - nastaje od L+J
  • Nj - nastaje od N+J

Izvori

uredi
  1. Everson, Michael; Birnbaum, David; Cleminson, Ralph; Derzhanski, Ivan; Dorosh, Vladislav; Kryukov, Alexej; Paliga, Sorin; Ruppel, Klaas (2007-03-21), Proposal to encode additional Cyrillic characters in the BMP of the UCS, ISO/IEC JTC1/SC2/WG2 N3194R L2/07-003R 
  2. Karadžić, Vuk Stefanović. Pismenica serbskoga iezika, po govoru prostoga narod’a, 1814.
  3. Мркаљева и Вукова реформа ћирилице
  4. Maretić, Tomislav. Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. 1899.
  5. Marinković, S. & Marković, S. (prireredili) Srpske narodne pripovetke. Kreativni centar: Beograd. 2001. ISBN 978-86-7781-053-5. pp.

Vidi još

uredi