Jezero Vostok
Језеро Восток (рус. Восток - исток) је највеће од досад идентификованих 150 језера испод ледене капе Антарктика. Налази се на дубини од 3700 до 4100 метара испод површине леда, испод руске поларне истраживачке станице Восток. Језеро Восток је слатководно. Температура воде у њему је -3 °C.
| Восток | |
|---|---|
 Језеро Восток | |
| Хидрографија | |
| Врста | субглацијално |
| Површина | 15.690 km² |
| Волумен | 5.400 km³ |
| Дужина | 250 km |
| Ширина | 40–50 km |
| Дубина | 670 m |
| Карта | |
 | |
Руски и британски научници открили су ово језеро 1994. Његово постојање је доказано 1996. комбинованим методама радарских мерења из авиона, радарских снимака из свемира и анализом сеизмичких таласа. Због свог положаја дубоко у леду ово језеро се сматра најчистијим и недирнутим језером. Вода у њему је стара неколико милиона година. И поред просечне температуре воде од -3 °C вода у њему није залеђена, јер је под притиском од 30-40 мегапаскала испод леда.[1].
Истраживачка станица Восток изграђена је 1957. Намена јој је да проучава историју климе. Године 1983. ту је измерена температура од -89,2 °C, што је најнижа икад измерена температура на Земљи. Руски, француски и амерички научници су 1990. овде почели бушење узорака леда. После се показало да је рупа коју су начинили управо изнад језера Восток. Бушење је настављено до 1999, када се стало на око 150 метара изнад језера. Та одлука је донесена да се не би контаминирало језеро (при бушењу је коришћено гориво и фреон). Анализа језгра бушотине је показала да последњих 60 метара бушења не чини поларни лед, већ залеђена морска вода. Старост леда се процењује на 420.000 година, а језеро је под ледом већ 500.000 до 1.000.000 година. Научници су стигли до језера 6. фебруара 2012. године.
Језеро се налази на глечеру који клизи малом брзином и наноси седимент у њега. Дно језера није равно. Разлика у нивоу између његових крајева је 400 метара.
Концентрација кисеоника у језеру је око 50 пута већа него у уобичајеној слаткој језерској води, што због високог притиска, што због присуства пукотина којим је кисеоник продро у лед. Фосили микроба стари 200.000 година указују да у језеру постоје (или су постојали) услови за живот. Године 2005. истраживачи су открили да се вода у језеру помера за 1-2 сантиметра за време плиме и осеке, што је узроковано положајем Сунца и Месеца. Ова мала померања воде обезбеђују минималну циркулацију воде која је неопходан услов за опстанак микроорганизама.
Руски научници су 5. фебруара 2012. године објавили комплетирање најдужег узорка леда у историји (3,768 m). Том приликом пробијен је ледени омотач око језера и дошло се до његове површине. Узорци воде из језера би требало да буду прикупљени крајем 2012. када отпочне ново лето на Антарктику.[2][3] Руски тим такође планира да пошаље робота да прикупи узорке воде и седимента са дна језера. Постоји могућност да се открију нови облици живота у води језера, екосистем који је био одсечен од остатка света милионима година, условима сличним онима који можда владају на Јупитеровом месецу Европа. [4]
Референце uredi
- ↑ „Water phase diagram”. www.lsbu.ac.uk. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ↑ „Русија стигла до језера на Антарктику“, gazeta.ru (ru), Приступљено 10. 2. 2012.
- ↑ „ “Пробушено” језеро старо 20 милиона година“, RT (en), Приступљено 10. 2. 2012.
- ↑ „Након две деценије бушења Руски научници стигли до језера“, Дејли мејл (en), Приступљено 10. 2. 2012.
Спољашње везе uredi
- Тајне језера Восток - истраживање на минус 50 степени Arhivirano 2009-10-25 na Wayback Machine-u
- Термофилне бактерије у језеру Восток
- Изгубљени свет језера Восток (ББЦ 2000)
Coordinates: Unable to parse latitude as a number:77_0_0_S_105_0_0_E_type:waterbody_region:AQ
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function