Jarkovac
Јарковац (мађ. Árkod) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу у Војводини. Према попису из 2011. било је 1505 становника.
| Јарковац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Средњобанатски |
| Општина | Сечањ |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1505
|
| Густина становништва | 30 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°16′05″N 20°45′18″E / 45.268°N 20.755°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 50 m |
| Површина | 60,4 km² |
  Јарковац Јарковац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23250 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 16′ 05" СГШ, 20° 45′ 18" ИГД
Споменик културе uredi
|
За више информација погледајте чланак Српска православна црква у Јарковцу |
Претпоставља се да је Српска православна црква подигнута у другој половини XVIII века. Изведена је у духу барока, као једнобродна црквена грађевина малих и складних пропорција, засведена полуобличастим сводом. Источном страном доминира полигонална олтарска апсида, док је западна фасада наглашена високим звоником и конструкцијом главног портала. Удвојени прислоњени пиластри на подужним зидовима прате унутрашњу поделу храма на три травеја. Олтарски простор од наоса дели ниска зидана преграда. за њено осликавање ангажован је Константин Данил између 1858. и 1861. И поред скромног иконографског програма, условљеног димензијама олтарске преграде, Констант Данилин је у јарковачкој цркви успео да оствари једну од својих најбољих религиозних целина. Представе Христа и Богородице својим префињеним колоритом и прецизним цртежом омекшаних линија, иако још увек оптерећене утицајима барока, спадају међу најрепрезентативнија остварења класицистичке уметности код Срба. Зидне слике у своду над солејом осликао је 1911. Стеван Алексић. Конзерваторски радови изведени су 1974–75. и 1978.[1][2]
Демографија uredi
У насељу Јарковац живи 1440 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,2 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 658 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.
Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.386 | 76,27% | ||
| Мађари | 158 | 8,69% | ||
| Румуни | 104 | 5,72% | ||
| Роми | 40 | 2,20% | ||
| Немци | 26 | 1,43% | ||
| Словаци | 19 | 1,04% | ||
| Југословени | 15 | 0,82% | ||
| Македонци | 12 | 0,66% | ||
| Руси | 4 | 0,22% | ||
| Хрвати | 3 | 0,16% | ||
| Муслимани | 3 | 0,16% | ||
| Украјинци | 1 | 0,05% | ||
| Бугари | 1 | 0,05% | ||
| непознато | 8 | 0,44% | ||
| м | ж | |||
| ? | 5 | 13 | ||
| 80+ | 15 | 30 | ||
| 75-79 | 27 | 52 | ||
| 70-74 | 53 | 65 | ||
| 65-69 | 59 | 73 | ||
| 60-64 | 43 | 71 | ||
| 55-59 | 35 | 49 | ||
| 50-54 | 47 | 44 | ||
| 45-49 | 94 | 49 | ||
| 40-44 | 85 | 60 | ||
| 35-39 | 68 | 63 | ||
| 30-34 | 53 | 49 | ||
| 25-29 | 53 | 31 | ||
| 20-24 | 51 | 52 | ||
| 15-19 | 62 | 65 | ||
| 10-14 | 66 | 57 | ||
| 5-9 | 40 | 55 | ||
| 0-4 | 34 | 49 | ||
| просек | 40.2 | 42.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 750 | 250 | 421 | 50 | 28 | 1 |
| Женски | 766 | 140 | 418 | 188 | 20 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 436 | 292 | - | - | 100 | 3 | 5 | 9 | 4 | 4 |
| Женски | 203 | 122 | - | - | 22 | 1 | 1 | 24 | 2 | 1 |
| Оба | 639 | 414 | - | - | 122 | 4 | 6 | 33 | 6 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 4 | 8 | - | 1 | - | - | 5 | |
| Женски | - | - | 9 | 9 | 11 | 1 | - | - | - | |
| Оба | - | 1 | 13 | 17 | 11 | 2 | - | - | 5 |
Референце uredi
- ↑ Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.2136/49. од 29. 12. 1949. год,:
- ↑ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
