Ждрело (Петровац)
За остале употребе, погледајте Ждрело (разврставање).
Ждрело је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 756 становника (према попису из 1991. било је 1262 становника). Недалеко од села се налазе остаци тврђаве по којој је названо.
| Ждрело | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Браничевски |
| Општина | Петровац на Млави |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 756 |
| Положај | |
| Координате | 44°17′32″N 21°30′15″E / 44.292166°N 21.504166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 412 m |
  Ждрело Ждрело (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 012 |
| Регистарска ознака | PT |
Координате: 44° 17′ 32" СГШ, 21° 30′ 15" ИГД
Порекло становништва uredi
Оснивачи села су Курјоњи славе Ђурђиц, досељени са Косова. Они су одтуд побегли, па су дуго времена хајдуковали и тек кад им је ово додијало, онда су се настанили на данашњем месту. Одма за њима дошли су Бачоњи из Рашке, славе св Арханђела.
Према пореклу ондашње становништво Ждреле из 1903. године, може се овако распоредити:
- Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 90 куће.
- Из Мађарске има 1 породица са 70 куће.
- Из Војводине има 4 породице са 37 куће.
- Шумадијских досељеника има 2 породице са 20 куће.
- Тимочко-крајинских досељеника има 1 породица са 20 куће.
- Из Ресаве има 1 породица са 18 куће.
- Из околине Рашке има 1 породица са 12 куће. (подаци датирају из 1903. године)[1]
Демографија uredi
У насељу Ждрело живи 634 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,7 година (46,4 код мушкараца и 48,7 код жена). У насељу има 249 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 625 | 82,67% | ||
| Власи | 83 | 10,97% | ||
| Румуни | 10 | 1,32% | ||
| Словенци | 1 | 0,13% | ||
| Југословени | 1 | 0,13% | ||
| непознато | 9 | 1,19% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 18 | 18 | ||
| 75-79 | 16 | 41 | ||
| 70-74 | 34 | 41 | ||
| 65-69 | 29 | 47 | ||
| 60-64 | 20 | 26 | ||
| 55-59 | 27 | 26 | ||
| 50-54 | 19 | 28 | ||
| 45-49 | 20 | 17 | ||
| 40-44 | 17 | 20 | ||
| 35-39 | 22 | 25 | ||
| 30-34 | 15 | 18 | ||
| 25-29 | 18 | 14 | ||
| 20-24 | 16 | 22 | ||
| 15-19 | 19 | 27 | ||
| 10-14 | 14 | 23 | ||
| 5-9 | 9 | 19 | ||
| 0-4 | 20 | 8 | ||
| просек | 46.4 | 48.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 291 | 53 | 201 | 23 | 14 | - |
| Женски | 372 | 39 | 223 | 89 | 17 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 178 | 155 | - | 1 | 3 | - | 4 | 4 | 3 | 3 |
| Женски | 129 | 118 | - | - | 2 | - | - | 5 | - | - |
| Оба | 307 | 273 | - | 1 | 5 | - | 4 | 9 | 3 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | - | - | 2 | 2 | - | 1 | |
| Женски | - | - | - | 1 | 2 | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | - | - | 1 | 2 | 2 | 2 | - | 2 |
Галерија uredi
Референце uredi
- ↑ Подаци: „Насеља“ (др. Љ. Јовановић: Насеља српских земаља
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
