Wikipedija

Žarko Todorović

 Nedovršeni članak Žarko Todorović je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite.

Žarko P Todorović "Valter" (1907 Beograd - Pariz)[1] je bio jedan od rukovodilaca obaveštajne službe ravnogorskog pokreta u početnoj fazi drugog svetskog rata u okupiranoj Jugoslaviji i prvi komandant ustaničke komande u Beogradu.[2][3][4][5] Organizovao je povezivanje Četničkog pokreta sa engleskom obaveštajnom službom i sa izbegličkom vladom.[6]

U maju 1941 je Dragomiru Jovanoviću predao poziv Draže Mihajlovića kojim ga je pozvao da se priključi četnicima.[7]

U julu 1941 Todorović je započeo aktivnosti usmerene ka formiranju ilegalne četničke organizacije u okupiranom Beogradu.[8]

Todorović je omogućio Stanislavu Rapotecu da komunicira sa Mihajlovićem putem radio veze.[9]

Dok se nalazio na funkciji komandanta Beograda Nemci su uspeli da probiju šifru koju je koristio za vezu sa Mihajlovićevim štabom i na osnovu tako dobijenih podataka locirali i uhapsili Todorovića.[10] Delegat jugoslovenske emigrantske vlade Jovan Đonović je u julu izvestio šefa beogradske misije engleske obaveštajne službe Mastersona da je Todorović (šifrovano ime ZPT - od Žarko P Todorović)[11] organizator komiteta tridesetdvojice.[12]

Zvanično prvi komandant Beograda tokom drugog svetskog rata, Žarko Todorović, je uhapšen krajem jula 1941.[13] Nemački oficir Bader se hvalio u izveštaju svojoj komandi da je hapšenjem Todorovića nanet težak udarac Mihajlovićevoj organizaciji u Beogradu.[14]

Ubrzo je pobegao. Po naređenju vrhovne komande je otišao u Hrvatsku a dužnost komandanta Beogradske komande je poverio majoru Radoslavu Đuriću.[15] Zbog toga što je komanda bila stalno na udaru Gestapoa njen sastav se često menjao pa je posle Đurića komandant bio Dušan Manojlović, Saša Mihailović a zatim ponovo major Žarko Todorović.[16]

Do polovine 1943 je bio komandant Komande Severnih Pokrajina (Vojvodina i Slavonija).[17]

Izvori uredi

  1. ↑ Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom 14 (četnička dokumenta), Vojnoistorijski institut, Beograd.
  2. ↑ Matić, Milan B.; Vesović, Milan (1995). Ravnogorska ideja u štampi i propagandi četničkog pokreta u Srbiji 1941-1944. ISI. str. 16. »Обавештајном службом у тој почетној фази руководили су браћа Бошко и Жарко Тодоровић, мајори и капетан Александар Михаиловић, каснији командант Команде Београда.« 
  3. ↑ Istorija XX veka: zbornik radova. Narodna knjiga. 1959. str. 178. »U Beogradu je glavni bio Zarko Todorovic, tada major gene- ralátabni.« 
  4. ↑ Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945. Istorijski arhiv Beograda. 1984. str. 462. »У Београду су деловали и обавештајни органи Команде северних покрајина Драже Михаиловића. ... Међутим, с обзиром да је командант те Команде био мајор Жарко Тодоровић „Валтер", који је и у бившој ...« 
  5. ↑ Minić, Miloš (1993). Oslobodilački ili građanski rat u Jugoslaviji 1941-1945. Agencija "Mir". str. 78. »Михаиловић је у лето 1941. био формирао у Београду илегални четнички штаб под командом мајора Жарка Тодоровића.« 
  6. ↑ Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom 14 (četnička dokumenta), Vojnoistorijski institut, Beograd.
  7. ↑ Јовановић, Драгољуб (2005). Људи, људи--: медаљони 94 политичких, јавних, научних и других савременика. Филип Вишнић. str. 442. ISBN 978-86-7363-426-5. 
  8. ↑ Brissaud, André; Mabire, Jean; Odić, Slavko F.; Slavko Komarica (1977). Noć i magla: Gestapo u Jugoslaviji. Centar za informacije i publicitet. str. 157. »Major Kraljevske jugoslavenske vojske Zarko Todorovic je zaista poceo s radom na formiranju cetnicke ilegalne organizacije u Beogradu vec u julu 1941. godine. Cilj mu je bio da, prije svega, izgradi obavjestajnu mrezu preko koje ce ...« 
  9. ↑ Pavlowitch, Stevan K. (1985). Unconventional perceptions of Yugoslavia, 1940-1945. East European Monographs. str. 79. ISBN 978-0-88033-081-7. »... Mihailovic was no longer in Serbia but in Montenegro, and on the move, that it was now too risky to go and see him, but that Rapotec could communicate with him by radio through his representative in Belgrade, Major Zarko Todorovic.« 
  10. ↑ Plećaš, Neđeljko B. (1983). Ratne godine: 1941-1945. Kosovo Publishing Company. str. 198. »Грацијани нам је рекао да су и Немци пробили Михајловићеву шифру и да су тако преко депеше сазнали где ће се командант Београда, мајор Жарко Тодоровић, са неким састати, па су га ту сачекали и ухапсили.« 
  11. ↑ Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom 14 (četnička dokumenta), Vojnoistorijski institut, Beograd.
  12. ↑ Čubrilović, Vasa (1973). Ustanak u Jugoslaviji 1941: godine i Evropa : zbornik radova prikazanih na međunarodnom naučnom skupu Srpske akademije nauka i umetnosti, održanom od 24. do 26. novembra 1971. godine u Beogradu, povodom proslavetridesetogodišnjice ustanka u Jugoslaviji 1941. godine. Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje istorijskih nauka. str. 70. »...П. Т. из исте поруке такође је идентификован као мајор Жарко Тодоровић, који је вршио дужност Михаиловићевог представника у оку- пираном Београду, и био организатор Комитета 32-јице поменутог од стране Боновића ...« 
  13. ↑ Sotirović, Dragan; Jovanović, Branko; Dimitrijević, Bojan (2004). Srbija i Ravna Gora. Институт за савремену историју (Belgrade, Serbia). str. 343. 
  14. ↑ Авакумовић, Иван; Николић, Коста; Serbia), Институт за савремену историју (Belgrade, (2004). Михаиловић према немачким документима. Institut za savremenu istoriju. 
  15. ↑ Simić, Mihailo (2000). Draža, Broz, IB: nepoznato u poznatom. Filip Višnjić. str. 20. »Серафим нам је рекао да је командант Београда Жарко Тодоровић отишао по наређењу у Хрватску, а да је дужност команданта Београда предао ђене- ралштабном мајору Радославу Ђурићу.« 
  16. ↑ Tasić, Nikola (1995). Istorija Beograda. Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanološki institut. str. 417. »... састав Команде се често мењао јер је био на сталном удару Гестапоа. Мајора Ђурића је касније заменио потпуковник Душан Маној- ловић, затим следе капетан Александар Саша Михаиловић. мајор Жарко Тодоровић и други.« 
  17. ↑ Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom 14 (četnička dokumenta), Vojnoistorijski institut, Beograd.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Žarko_Todorović&oldid=28262384