Шљивовица (Чајетина)

(Preusmjereno sa Šljivovica (Čajetina))
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Шљивовица (разврставање).
Шљивовица

Црква у Шљивовици
Црква у Шљивовици

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Златиборски
Општина Чајетина
Становништво
Становништво (2011) 573
Положај
Координате 43°48′41″N 19°39′15″E / 43.8114°N 19.6542°E / 43.8114; 19.6542
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 803 m
Шљивовица na karti Srbije
Шљивовица
Шљивовица
Шљивовица na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 31244
Позивни број 031
Регистарска ознака UE


Координате: 43° 48′ 41" СГШ, 19° 39′ 15" ИГД

Шљивовица је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 573 становника (према попису из 1991. било је 645 становника). Шљивовица није много брдовита. У средини села је Градина, на северној брдо Милошевац. Доста је кршевита. Кроз село тече Рјека, која се продужује кроз Бранешце под именом Сушица. Главни су извори: Пантелића Извор, Студенац, Водица, Шарчева Вода, Петашева Вода, Божића Извор, И??батски Извор, Бонџулића Вода, Ђеровац. Земљиште се назива: Пантелића Брдо, Пољет, Луг, Стубо, Лујовина, Затрње, Долови, Јасен, Станиште, Кесеровина, Локва, Рајчевина, Пећине, Луковиште, Шоботовина и Кошаришта. Шљивовица се овако прозвала зато што су се у њој прво почеле садити шљиве.

ДемографијаUredi

У насељу Шљивовица живи 489 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (45,4 код мушкараца и 47,1 код жена). У насељу има 209 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Најстаријa су породица Милосављевићи (Стојановићи и Лучићи), слава Јован-дан, у 18. веку су досељени Бонџулићи, бегали у Отањ код Пожеге због Турака, па су неки тамо и остали (сл. Ђурђев-дан), Шућури из Пиве од Добриловића (од којих су и Пишчевићи у Семегњеву), Јаћимовићи (Пантелићи, Марјановићи и Томоњићи) из Херцеговине (сл. Стеван-дан), , Зорзићи (сл. Ђурђев-дан), Ковачевићи са Гласинца (сл. Врачеве), Шкодрићи из Пиве (сл. Ђурђиц) и Милојевићи (Станићи) од Пљеваља (сл. Ђурђев-дан). У 19. Веку досељени су Костадиновићи из Бјелиша (сл. Ђурђев-дан), Каљевићи из Бабина где их има још (сл. Томин-дан) Луковићи из Штрбаца (сл. Ђурђев-дан), Делићи (Кулаши и Божићи) из Семегњева од Костића, Лекићи из Кучина (сл. Никољ-дан), Ковачевићи (Мандићи) такође. Томићи од Прибојске Бање (сл. Никољ-дан), Шоботовићи из Мокре Горе од Перишића, Радељићи (Васовићи) из Радојне (сл. Митров-дан), Брковићи из Челица (сл. Аранђелов-дан), Бабићи из Мацута (сл. Савине Вериге), Шукиловићи из Вардишта (сл. Ђурђев-дан), Тијанићи (Ерићи) из Мораче (сл. Јован-дан и има их у Кривој Реци). Петровићи из Бјелиша код Прибој-Бање (сл. Јован-дан) и Гукићи из Криве Рјеке, а од пре 130-150 година Николићи из Забучја више Ужица (сл. Стеван-дан), Радовановићи од Прибојске Бање и Бакићи из Јабланице.


График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 851 [1]
1953. 925
1961. 892
1971. 708
1981. 537
1991. 645 645
2002. 586 573
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
563 98,25%
Словенци
  
1 0,17%
Руси
  
1 0,17%
непознато
  
8 1,39%


РеференцеUredi

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везеUredi