Škrinja (sanduk, kovčeg) je jedan od najstarijih oblika nameštaja. Uobičajena je pravougaona osnova sa četiri zida i poklopcem. Unutrašnjost može biti podeljena na manje odeljke. Obično se izrađuje od drveta i može biti ukrašena na razne načine. Rane upotrebe škrinje uključuju skladištenje odeće, hrane, oružja i vrednih predmeta.

Stara drvena škrinja

Istorija

uredi

Škrinje su poznate u Egiptu od osamnaeste dinastije (1539-1292 god. p. n. e.). Tada su bile postavljene na kratke nogare. Veština pravljenja ovakve škrinje je izgubljena tokom srednjeg veka, i tada su se sastojale samo od izdubljenog drveta, obično sa poklopcem. [1]

Škrinje su se koristile po celoj Evropi počev od srednjeg veka. U srednjem veku i ranoj renesansi niske škrinje su se koristile kao klupe, dok su se visoke škrinje koristile kao stočići. Francuzi su među prvima, u 13. veku, počeli da ukrašavaju škrinje.

U Srbiji su je škrinja takođe bila veoma rasprostranjena. Često su se izrađivale posebno ukrašene škrinje, u koje je devojka stavljala svoj miraz, odnosno devojačku spremu. Sprema je obuhvatala darove koje nevesta donosi svojoj novoj porodici i neke pokretne stvari manje vrednosti namenjene domaćinstvu (posteljina, kuhinjski premeti i slično).[2]

Reference

uredi
  1. chest (furniture) - Encyclopedia Britannica
  2. Stanimirović, Vojislav. 1998. Ustanova miraza u našoj tradicijskoj kulturi. Beograd: Centar za publikacije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu