Šest čula
Šest čula (sanskrt: ṣaḍāyatana, pali: saḷāyatana) u budizmu označavaju šest organa čula i njihove predmete. U budizmu se um (mano, latinski: mens[1]) smatra šestim, mentalnim čulom, odgovornim za registrovanje misli i osećaja.[2]
Budistička i indijska epistemologija identifikuju šest čula, nasuprot pet čula koje identifikuje zapadna nauka.[3]
Šest čulnih osnova uredi
Šest čula se nazivaju i šest čulnih osnova, zato što na osnovu njih nastaje svest.[4] Ponekad se nazivaju i dvanaest osnova čula, jer ima šest unutrašnjih (organi) i šest spoljašnjih (predmeti) osnova čula. Tako svako čulo čine njegov organ i predmet:
- Čulo vida (oko i slike)
- Čulo sluha (uho i zvuci)
- Čulo njuha (nos i mirisi)
- Čulo ukusa (jezik i ukusi)
- Čulo dodira (koža i opipljivo)
- Čulo misli (um i misaone pojave[5])
Buda je pod pojmom "Sve" podrazumevao šest čula (oko, uvo, nos, jezik, koža i um) i njima odgovarajuće objekte. Oni pokrivaju apsolutno svako iskustvo koje se može opisati.[6]
Budino učenje uredi
Šest osnova čula igraju vrlo važnu ulogu u okviru Budinog učenja.
Čula kao izvor sveta uredi
Prema Budinom učenju, čula su polje na kojem nastaje i prestaje čitav svet. Otuda, na pitanje koje je oduvek mučilo filozofe: kako je nastao ovaj svet, Buda odgovara:
Na osnovu oka i slike nastaje svest o viđenom. Kad se ovo troje nađe na okupu, nastaje kontakt. Iz kontakta kao nužnog uslova sledi osećaj. Iz osećaja kao nužnog uslova sledi žeđ. Iz žeđi kao nužnog uslova sledi gorivo. Iz goriva kao nužnog uslova sledi bivanje. Iz bivanja kao nužnog uslova sledi rođenje. Iz rođenja kao nužnog uslova slede starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nastaje ovaj svet.[7]
– Buda
U nastavku, Buda istu formulu ponavlja i za ostala čula. Pošto su predmeti čula (oblici, zvuci, mirisi, ukusi, dodiri i mentalne pojave) prolazni, Buda objašnjava da su bolni i da ih nije ispravno smatrati sopstvom. Znajući ovo, gubimo interes za predmete čula, usled čega se strasti smiruju, a um biva oslobođen.[8]
Čula kao okupiranje uma uredi
Prema Budinom učenju, utisci koji dolaze putem čula zaokupljaju naš um i sprečavaju oslobođenje. Od svih sadržaja čula, najviše nas zaokupljaju oni koji dolaze od suprotnog pola:
Ne znam nijedan drugi oblik koji tako silno zaokupi um muškarca kao što je to telo žene. Ne znam nijedan drugi zvuk koji tako silno zaokupi um muškarca kao to je to glas žene. Ne znam nijedan drugi miris koji tako silno zaokupi um muškarca kao to je to miris žene. Ne znam nijedan drugi ukus koji tako silno zaokupi um muškarca kao to je to ukus žene. Ne znam nijedan drugi dodir koji tako silno zaokupi um muškarca kao to je to dodir žene. Ne znam nijedan drugi oblik koji tako silno zaokupi um žene kao to je to telo muškarca. Ne znam nijedan drugi zvuk koji tako silno zaokupi um žene kao to je to glas muškarca. Ne znam nijedan drugi miris koji tako silno zaokupi um žene kao to je to miris muškarca. Ne znam nijedan drugi ukus koji tako silno zaokupi um žene kao to je to ukus muškarca. Ne znam nijedan drugi dodir koji tako silno zaokupi um žene kao to je to dodir muškarca.[9]
– Buda
Stražarenje na vratima čula uredi
Buda preporučuje trening obuzdavanja čula (indriya saṃvara) ili "stražarenja na vratima čula", kako čulni utisci ne bi prouzrokovali štetna stanja uma, kao što su sviđanje, nesviđanje, vezanost, odbojnost, razne konstrukcije i slično.[4]
Ovako bi trebalo sebe da vežbate: 'Stražarićemo na vratima svojih čula. Kad okom vidimo oblik, nećemo se zakačiti za njegov izgled i osobine. Pošto nas ako oko ostavimo bez straže, štetna mentalna stanja pohlepe i tuge mogu osvojiti, praktikovaćemo put njegovog obuzdavanja, stražarićemo nad okom, nastojaćemo da obuzdamo oko. […] Kad umom osetimo misao, nećemo se zakačiti za njen izgled i osobine. Pošto nas ako um ostavimo bez straže, štetna mentalna stanja pohlepe i tuge mogu osvojiti, praktikovaćemo put njegovog obuzdavanja, stražarićemo nad umom, nastojaćemo da obuzdamo um.'[10]
– Buda
Čula su dominantni faktor koji utiče na formiranje iskustva i u dobroj meri određuju mentalna stanja. No, čula su samo receptori, tačke kontakta sa spoljašnjim svetom. Um obrađuje informacije i poseže za predmetima čula ako su prijatni ili ih odbija kad su neprijatni, i stvara nepovoljna mentalna stanja žeđi, mržnje, zaslepljenosti i slično. Zato, ako držimo pod kontrolom um, držaćemo pod kontrolom i sva ostala čula.[2]
Kontrola ne podrazumeva zatvaranje čula, nego veštinu da ne dopustimo umu da gradi "priču" na osnovu njih:
Kad okom vidi oblik, on se ne vezuje za njegova obeležja i detalje. Pošto ga štetna stanja pohlepe i potištenosti mogu napasti ako oko ostavi bez nadzora, vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, obuzdava oko.[2]
– Buda
Obeležja predstavljaju najuočljivija svojstva predmeta koja, ako izostaje pažnja, mogu raspaliti misli i osećanja. Detalji su pojedinosti koje mogu zarobiti našu pažnju, ukoliko uz prvi opažaj nije sledilo obuzdavanje. Kada nema zaslepljenosti čulima, nema ni vezanosti:
Postoje oblici vidljivi okom, koji su poželjni, ljupki, prijatni, dopadljivi, povezani sa žudnjom, izazivaju želju. Ukoliko monah nije njima zaslepljen, nije vezan za njih, ne raduje im se, tada se u onome ko nije zaslepljen njima, nije vezan za njih i ne raduje im se, uživanje prekida; ako uživanja nema, nema ni vezanosti.[11]
– Buda
Ove tehnike ne važe samo za čulo vida, već za sva čula. Obuzdavanje čula vodi „nepomućenom miru”, kada stabilnost i ravnoteža uma ostaju suštinski nepromenjene.[2]
Uloga mudrosti uredi
Prema Budinim rečima, mudrost je kao oštrica noža, kojom uklanjamo žeđ koja se nalazi između čula i predmeta:
Zamislite veštog mesara da ubije kravu i raspori je oštrim mesarskim nožem. Ne oštetivši meso i kožu, on iseče, odvoji i povadi sve tetive, žile i ligamente. A zatim joj oguli kožu, te preko onog što je ostalo opet razapne tu kožu. Je li istina ako bih rekao: ‘Krava je spojena sa kožom baš kao što je ranije bila?’ Dao sam vam poređenje kako bih preneo značenje: ‘Meso’ je naziv za šest unutrašnjih osnova čula. ‘Koža’ je naziv za šest spoljašnjih osnova čula. ‘Tetive, žile i ligamenti’ su opijenost i požuda. ‘Oštar mesarski nož’ je plemenita mudrost – koja seče, preseca i odvaja unutrašnje nečistoće, okove i veze.[12]
– Buda
Buda je govorio da tek potpunim razumevanjem i napuštanjem svega (svih čula), stižemo na kraj patnje:
Onaj ko nema potpuno znanje i koji nije do kraja razumeo Sve, čiji um od njih nije pročišćen, koji ih nije napustio, nije u stanju da stigne na kraj patnje. Ali onaj ko ima potpuno znanje i koji je do kraja razumeo Sve, čiji um je od njih pročišćen, koji ih je napustio, u stanju je da stigne na kraj patnje.[13]
– Buda
Literatura uredi
- Hamilton, Sue (2001). Indian Philosophy: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-285374-5..
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Izvori uredi
- ↑ Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Kovačević 2014: str. 205
- ↑ Hamilton (2001). pp. 53: "... six senses, including one relating to non-sensory mental activity, are recognized in Buddhism and other Indian schools of thought...."
- ↑ 4,0 4,1 Kovačević 2014: str. 271
- ↑ Kovačević 2014: str. 286
- ↑ http://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/khuddaka-nikaya/itivuttaka/it-1-27-grupa-jedinica/
- ↑ Loka suta (SN 12:44)
- ↑ Samyutta nikāya XVIII.2: Rūpa sutta
- ↑ Rupadi vaggo: Anguttara nikāya I.1-10
- ↑ Maha-Assapura sutta
- ↑ SN XXXV:63
- ↑ Nandakova pouka (Nandakovāda sutta, MN 146, skraćeni prevod)
- ↑ Itivuttaka 1-27: Grupa jedinica