Otvori glavni meni
Đorđe Cenić
Mandat(i)
Premijer Srbije
Prethodnik Nikola Hristić
Naslednik Radivoje Milojković
Biografija
Politička partija Konzervativci

Đorđe Cenić (Beograd, 25. januar/6. februar 1825. – Beč, 24. septembar/7. oktobar 1903) je bio srpski pravnik, političar, profesor Pravnog fakulteta na Velikoj školi, predsednik Državnog saveta, predsednik Ministarskog saveta Kneževine Srbije i više puta ministar pravde.

BiografijaUredi

Đorđe Cenić rođen je 25. januara 1825. godine u Beogradu, od oca Dimitrija Cenića, beogradskog trgovca i majke Ane.[1] Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu. Nakon završene srednje škole odlazi kao državni pitomac u inistranstvo, gde na univerzitetima u Berlinu, Hajdelbergu i Halu studira pravo.[2]

Posle završenih studija vraća se u Srbiju i postavljen je 1849. godine za profesora Pravnog fakulteta, predmet krivično pravo na Liceju u Beogradu. Aprila 1851. godine premešten je u administraciju i bio je stolonačelnik u popečiteljstvu prosvete, pravosuđa i inostranih dela.[3] U svojoj dvadesetdevetoj godini krajem 1853. postao je predsednik Okružnog suda u Smederevu, a zatim i predsednik suda za varoš Beograd.[4] Bio je sekretar Vrhovnog i Kasacionog suda, a od jula 1858. godine načelnik popečiteljstva pravosuđa. Član Apelacionog suda postao je u februaru 1860. godine, a u martu iste godine postaje predsednik Apelacionog suda, stavši na tom mestu do kraja oktobra 1860. godine.[3]

U nekoliko navrata bio je ministar pravde, prvi put 1861. godine u vladi Filipa Hristića, drugi put je postao ministar pravde i predsednik vlade posle ubistva Kneza Mihaila 1868. godine, treći put Cenić je bio ministar pravde 1873. godine u vladi Jovana Marinovića.[5] Kao ministar Cenić je ulagao napore da uredi kaznene zavode u Srbiji i da izdržavanje kazne prilagodi savremenim engleskim svatanjima. Podigao je kazneni zavod u Požarevcu. Njegovom zaslugom ukinuta je u Srbiji 1873. telesna kazna (batinanje). Bio je glavni nosilac krivično-pravne misli u Srbiji devetnaestog veka.

Pored svoje osnovne dužnosti Đorđe Cenić obavljao je vrlo malo javnih i društvenih dužnosti. Sa Stevčom Mihailovićem i Radivojem Milojkovićem, bio je tutor maloletnom Knezu Milanu sve do njegovog punoletstva 10. avgusta 1872. godine.[6]

Đorđe Cenić postaje predsenik Državnog saveta 1875. godine i na tom mestu ostaje narednih deset godina.[6] Na tom položaju Cenić je bio saradnik kneza Mihaila pri izradi zakona kojima se srpska država postepeno modernizovala, ne vodeći računa o Turskom ustavu. Po svojoj molbi odlazi u penziju 1885. godine.

Od njegovih pisanih dela najvažnije je Objašnjenje kaznitelnog zakona za Knjaževstvo Srbiju iz 1866. Smatra se da je ovim delom udaren temelj srpskoj teoriji krivičnog prava i ono je dugo služilo kao osnova za praksu krivičnog pravosuđa u Srbiji.

Bio je strog ali pravedan, vredan i tačan što je zahtevao i od svojih zaposlenih, bez samohvalisanja, predan službi i otadžbini. Zbog svojih zasluga i vrlina dobitnik je najviših državnih odlikovanja: Takovski krst I reda sa lentama, Kraljevski orden Belog Orla I reda sa lentama, Orden Miloša Velikog I reda sa lentama.

Pravnom fakultetu Velike škole poklonio je svoju pravničku biblioteku sa oko 300 stručnih dela

Preminuo je 24. septembra 1903. godine u Beču, u hotelu Tegetthoff, gde je odlazio radi lečenja.

OdlikovanjaUredi

BibliografijaUredi

  • Cenić Đ., Klevetniku, Podunavka : dodatakъ kъ Srbskimъ novinama, No. 14 (3. aprila 1843). str. 57.
  • Cenić Đ., Izvestіє o dělanю Društva srbske slovesnosti u 1851. godini, Glasnikъ Družtva srbske slovesnosti, God. 4, sv. 4 (1852). str. 266–275.
  • Cenić Đ., Obяsneně Kaznitelnogъ zakonika za Knяžestvo Srbію, U Beogradu : u Državnoй štamparіi, 1866.
  • Cenić Đ., Nil Popov kao nazovi istorik srpski, Beograd, 1881.
  • Cenić Đ., , Beograd : Državna štamparija, 1872.
  • Cenić Đ., Je li prekoračena suma određena budžetom za penzioniranje činovnika za 1874 god.?, Beograd : Državna štamparija, 1876.
  • Cenić Đ., Mogu li penzionari biti pravozastupnici?, Beograd : Državna štamparija, 1881 (Beograd : Državna štamparija).

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. Vasiljević T., Đorđe D. Cenić : razvoj krivičnopravne misli u Srbiji XIX veka, Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti, 1987 , Odeljenje društvenih nauka ; 7. str. 4.
  2. Spomenica Đorđu Ceniću predsedniku državnog saveta u pensiji 1825-1903, Prva električna narodna štamparija, Beograd (1903). str. 18.
  3. 3,0 3,1 Vasiljević T., Đorđe D. Cenić : razvoj krivičnopravne misli u Srbiji XIX veka, Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti, 1987 , Odeljenje društvenih nauka ; 7. str. 5.
  4. Branič, Đorđe D. Cenić. str. 380.
  5. Vasiljević T., Đorđe D. Cenić : razvoj krivičnopravne misli u Srbiji XIX veka, Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti, 1987 , Odeljenje društvenih nauka ; 7. str. 6.
  6. 6,0 6,1 Beogradske novine, god. 1903., broj 269.

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi