4. srpska brigada NOVJ

Četvrta srpska brigada formirana je 20. novembra 1943. u selu Buci kod Kruševca. Od osnivanja do 7. maja 1944. nosila je naziv Druga južnomoravska brigada, kada je preimenovana u Četvrtu srpsku brigadu. U njen sastav ušli su Udarni bataljon Rasinskog odreda, Jablaničko-pustorečki bataljon Prvog južnomoravskog i Treći udarni (crnotravski) omladinski bataljon Drugog južnomoravskog odreda. Prilikom osnivanja imala je tri bataljona sa ukupno 280 boraca. Za komandanta brigade postavljen je Dragoslav Petrović Gorski, a na mesto zamenika političkog komesara Dragoljub Petrović Rade. Tri mesta u štabu popunili su rukovodioci prebačeni iz Prve južnomoravske brigade: Vladimir Bukilić. zvani Pop Mića. na dužnost političkog komesara, Stojan Ljubić na mesto zamenika komandanta i Radovan Petrović za načelnika štaba.

Četvrta srpska brigada
Osnivanje	20. novembar 1943. Mesto formiranja: Buci (Lomnica)
Jačina	oko 280 vojnika i oficira (20.11.1943) oko 750 vojnika i oficira (20.5.1944) oko 1200 vojnika i oficira (1.11.1944)
Deo	NOVJ
Angažovanje	Borba u Lomnici aprila 1944. Napad na Blace juna 1944. Operacija Trumpf Napad na Požegu septembra 1944. Borbe u Šumadiji septembra 1944. Beogradska operacija Sremski front Bitka na Bosutu januara 1945. Proboj Sremskog fronta Završne operacije Prve armije JA
Odlikovanja	Orden zasluga za narod Orden narodnog oslobođenja
Komandanti
Komandant	Dragoslav Petrović Gorski (20.11-8.12.1943) Stojan Ljubić (8.12-15.12.1943) Sava Eraković Strahinja (15.12.1943-19.3.1944) Vladimir Bukilić (19.3.1944-30.3.1944) Milivoje Perović (30.3.1944-)

8. decembra 1943. komandant Gorski postavljen je za komandanta Operativne zone, a dužnost komandanta brigade preuzeo je zamenik Stojan Ljubić. Nako što je Stojan Ljubić poginuo 15. decembra 1943. u borbi protiv četnika u Kosančiću, za komandanta je postavljen Sava Eraković Strahinja. Nakon njegove pogibije 19. marta 1944, za komandanta brigade postavljen je Vladimir Bukilić, koji je poginuo 30. marta 1944. u borbi brigade sa snagama Ruskog zaštitnog korpusa. Komandu nad brigadom preuzeo je Milivoje Perović.

Borbeni put brigade

Brigada je bila pod neposrednom komandom Glavnog štaba NOV i PO Srbije, a nakon formiranja Operativnog štaba južnomoravske zone, bila je potčinjena ovom štabu. Prilikom formiranja Prve srpske divizije (21. srpske) 20. maja 1944, brigada je ušla u sastav ove divizije, u čijem sastavu je ostala do kraja rata.

U sastavu Operativne zone i zatim 21. divizije brigada je učestvovala u brojnim bitkama. U toku 1943. istakla se u borbi sa Bugarima kod Velike Plane u Toplici 23. novembra, zatim pri upadu u Aleksandrovac 1. decembra. Tokom decembra 1943. u rejonu sela Barja, i zatim u selu Kosančiću zajedno sa Prvom južnomoravskom brigadom vodila je uspešne borbe protiv četnika. Tokom noći 13/14. januara izvršila je uspešan upad u Leskovac uz borbu sa Bugarima i pripadnicima SDS. Krajem januara razbila jedan bugarski bataljon, delove Srpske državne straže i četničkog Rasinskog korpusa rejonu Blaca. U martu je učestvovala u uspešnim borbama protiv četničke Rasinsko-topličke grupe korpusa, U aprilu je učestvovala u borbi protiv Nemaca u Lomnici.

Tokom jula i prve polovine avgusta oblast između Ibra i Južne Morave bila je zahvaćena nemačko-bugarsko-četničkim operacijama (operacija Trumpf), tokom kojih je brigada imala veliki broj bojeva u sastavu svoje divizije. Krajem avgusta 21. divizija određena je za učešće u Beogradskoj operaciji, pa se prebacila preko Ibra i Zapadne Morave. Tokom septembra učestvovala je u oštrim borbama protiv Nemaca i četnika: u napadu na Požegu 13. septembra i u dvonedeljnim borbama za Gornji Milanovac počev od 17. septembra.

Počev od 9. oktobra brigada je sa svojom divizijom u nastupnom maršu prema Beogradu. Od 14. do 20. oktobra borila se protiv Nemaca na ulicama Beograda. Nakon oslobođenja Beograda, brigada je u okviru divizije učestvovala u teškim borbama na Sremskom frontu. Naročito teške gubitke pretrpela je tokom nemačkog protivudara 3. januara 1945. Učestvovala je u proboju Sremskog fronta, i, u sastavu Prve armije JA, u oštrim borbama i oslobađanju Đakova, Jasenovca, Novske i drugih mesta.

Prilikom pripremanja građe za monografiju brigade, Sekcija boraca brigade prikupila je biografske podatke o 6.442 borca koji su se borili u brigadi. Od tog broja, 1.665 ih je poginulo tokom osamnaestomesečnih borbi brigade.

Brigada je odlikovana Ordenom narodnog oslobođenja i Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom.

Literatura

• Milorad Gončin: Četvrta srpska NOU brigada - Institut za savremenu istoriju, Beograd 1996