Otvori glavni meni

Četvrta grupa četničkih jurišnih korpusa JVuO formirana je po naređenju generala Draže Mihailovića 27. maja 1944. To je bila formacija u rangu armije[1]. Grupu su sačinjavali:

  • 1. jurišni korpus od tri brigade, komandant kapetan Predrag Raković
  • 2. jurišni korpus - tri brigade, komandant kapetan Nikola Kalabić
  • 3. jurišni korpus - tri brigade, komandant kapetan Vojislav Tufegdžić
  • 4. jurišni korpus - tri brigade, komandant kapetan Miomir Kolarević
  • 5. jurišni korpus - dve brigade, komandant kapetan Miloš Marković.
Četvrta grupa četničkih jurišnih korpusa
Aktivna 27. maj 1944 - maj 1945
Zemlja Kraljevina Jugoslavija (formalno)
Vjernost Kraljevina Jugoslavija (de iure)
Sile Osovine (de facto)
Vid/rod oružanih snaga kopnena vojska
Tip/rod laka pešadija
Veličina 8.000 vojnika i oficira
Borbeni angažmani
Komandanti
komandant major Dragoslav Račić
načelnik štaba Neško Nedić

Početkom septembra 1944. Zapadnomoravska grupa operativnih snaga JVuO pod komandom kapetana Aleksandra Miloševića uključena je u Grupu kao Šesti jurišni korpus JVuO.

Svaka brigada je trebala da ima 560 ljudi, 1-5 lakih i 1-5 teških minobacača i 15-30 automatskih oruđa. Ukupno u grupi je bilo oko 8.000 ljudi. Njen komandant bio je major Dragoslav Račić, zamenik komandanta major Dušan Smiljanić, a načelnik štaba kapetan Neško Nedić[2].

Četvrta grupa četničkih jurišnih korpusa formirana je kao krupna mobilna formacija u cilju zaustavljanja partizanskog proboja u Srbiju 1944. Učestvovala je u operaciji Trumpf u julu, a zatim u borbama na Kopaoniku avgusta 1944. protiv Operativne grupe divizija NOVJ.

Uoči presudne bitke za Srbiju, Nemci su isporučili odmetnutom generalu Mihailoviću tovare oružja, municije i opreme. Čim se vratio sa savetovanja u Hitlerovom štabu, komandant Jugoistoka Maksimilijan fon Vajhs naredio je da se četnicima isporuči 5 miliona metaka.[3] Pored toga, odobreno je 11.000 pušaka, zaplenjenih od jugoslovenske vojske, za naoružanje Mihailovićeve 4. grupe jurišnih korpusa.[4]

U septembru je Četvrta grupa četničkih jurišnih korpusa predstavljala glavnu snagu JVuO tokom Bitke na Jelovoj gori. Nakon poraza na Jelovoj gori, jurišni korpusi su se povlačili prema severu. Tokom borbi za oslobođenje Valjeva, načelnik štaba Četvrte grupe jurišnih korpusa kapetan Neško Nedić pokušao je da organizuje odbranu grada uz pomoć Nemaca. On je 13. septembra 1944. naredio komandantu 7. jurišnog korpusa da sadejstvuje s nemačkim trupama u Valjevu:

Wikiquote „Tvoj korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu — prema komunističkoj grupi dejstvuje u Kolubari. Pošto ovu akciju vode uglavnom Nemci to će tvoja uloga biti da naslonom naših i u sporazumu sa njima izvršiš tučenje crvenih sugerišući Nemcima najpogodnija rešenja. Od Nemaca ćeš neposredno da se snabdevaš municijom, a glavni zadatak ti je da prisustvom uz nemačke trupe goniš i hvataš komuniste koje oni razbijaju.[5]

Do kraja septembra zajedno sa delovima osovinskih formacija SDK i RZK vodili su borbe protiv Dvanaestog korpusa NOVJ u Podrinju. Pred borbu za Valjevo, Valjevski korpus uključen je u grupu kao Sedmi jurišni[6].

Prvih dana oktobra, delovi Grupe jurišnih korpusa vodili su borbu za deblokadu nemačke posade u Šapcu[7]. Počev od 3. oktobra korpusi su transportovani iz Beograda u okolinu Kraljeva[8][9]. U Požegi su razoružali jedan bataljon RZK[10]. Nakon toga, od 24. oktobra učestvovali su u proboju kroz Sandžak, zajedno sa prethodnicom Šojerlen Armijske grupe E.

ReferenceUredi