Velški jezik
Velški jezik (velški: Cymraeg ili y Gymraeg) je jedan od keltskih jezika, koji zajedno sa bretonskim i kornijskim pripada britanskoj podgrupi ovih jezika. Njime govori oko 611.000 ljudi u Velsu i oko 130.000 u Engleskoj. Postoji i 5000 govornika velškog u velškoj emigrantskoj koloniji u dolini Čubut (Patagonija). Velški je keltski jezik koji je najviše u upotrebi danas.
| Velški jezik Cymraeg (y Gymraeg) | |
|---|---|
| Države govorenja | Ujedinjeno Kraljevstvo, Argentina, SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland |
| Regije govorenja | Wales, Patagonija |
| Broj govornika | oko 700.000 |
| Klasifikacija | indoeuropski keltski |
| Službeni status | |
| Služben u | Wales |
| Regulatori | --- |
| Jezični kôd | |
| ISO 639-1 | cy |
| ISO 639-2 | wel(B), cym(T) |
| ISO 639-3 | {{{iso3}}} |
| SIL | WLS |
U Velsu je, pored engleskog, velški zvanični jezik i jezik školstva. Postoje dva dijalekta ovog jezika, severni i južni.
Za velški jezik su karakteristični takozvani „konjugovani predlozi“, t.j. predlozi spojeni sa ličnim zamenicama koje su im objekat. Velške imenice mogu biti muškog ili ženskog roda, ali se ne menjaju po padežima. Postoji samo određeni član. Prvi suglasnik u rečima se menja zavisno od gramatičkog konteksta (ova pojava se naziva mutacija). Različiti sufiksi se koriste da označe jedninu i množinu. U govornom velškom konjugacija se vrši upotrebom pomoćnog glagola, dok se u pisanom jeziku menja (konjuguje) osnovni glagol.
Za razliku od bretonskog jezika, velški jezik je i dalje vitalan. Velikom broju dece velški je maternji jezik, a jezik se koristi i u svim oblastima svakodnevog života. U pojedinim krajevima Velsa, recimo na severu, procenat govornika velškog je do 70%. Tokom poslednje decenije broj govornika je u porastu.
Po podacima iz 2001, velški dobro govori 21 % stanovnika Velsa. Dalje, 7 % stanovništva se služi ovim jezikom. Preostalih 71 % Velšana ne razume velški jezik. Govornici velškog pretžno žive u seoskim sredinama, dok su oni koji koriste samo engleski jezik skoncentrisani u gradovima.
Primeri uredi
| Reč | na velškom |
|---|---|
| zemlja | daear |
| nebo | awyr |
| voda | dŵr |
| vatra | tân |
| čovek | dyn |
| žena | benyw/menyw |
| jesti | bwyta |
| piti | yfed |
| veliki | mawr |
| mali | bach |
| noć | nos |
| dan | diwrnod (celi dan) |
| dan | dydd (samo početak dana) |
| Dobar dan | Dydd da |
| Dobro jutro | Bore da |
| doviđenja | Da bo chi (južni dij.) |
| doviđenja | Hwyl (severni dij.) |
| hvala (puno) | Diolch (yn fawr) |
| molim Vas | Os gwelwch yn dda |
Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima
- Genir pawb yn rhydd ac yn gydradd â'i gilydd mewn urddas a hawliau. Fe'u cynysgaeddir â rheswm a chydwybod, a dylai pawb ymddwyn y naill at y llall mewn ysbryd cymodlon.
Prevod
- Sva ljudska bića se rađaju slobodna i jednaka po dostojanstvu i pravima. Obdarena su razumom i savešću, i treba da se odnose jedna prema drugima u duhu bratstva.
