Unija islamskih sudova
Savez islamskih sudova je grupa islamskih vođa koji su se udružili u samoproklamovanom sudskom sistemu sa šeikom Šarifom Ahmedom kao vrhovnim vođom. Do 2006. oni su pobjedili u dugogodišnjem Somalijskom građanskom ratu i uspostavili kontrolu nad najvećim dijelom Somalije (bez samoproglašenih republika Somaliland i Puntaland). Kao reakcija na tu pobjedu islamista Etiopija je izvršila invaziju Somalije i na osvojenim djelovima prepustila vlast Somalijskoj federalnoj vladi što je pokrenulo novu fazu građanskog rata. Trenutno Savez islamskih sudova drži kontrolu nad najvećim dijelom Somalije, a njen predsednik je nakon mirovnog dogovora postao formalni predsednik Somalijske federalne vlade čiji teritorij je i dalje de facto podjeljen na onaj kontroliran od armije Saveza islamskih sudova i armije Somalijske federalne vlade (pre svega u graničnim područjima).
Od jula 2006, Hasan Dahir Avejs je postao novi vođa
Istorija uredi
Nakon pada somalijske vlade 1991, sistem islamskih sudova zasnovanih na šerijatu je postao glavni sudski sitem. On se finansirao sredstvima članova ili međunarodnih islamskih fondova. Tokom vremena sud je počeo da pruža druge usluge kao što je obrazovanje i zdravstvena zaštita. Sud je takođe delovao kao lokalna policijska organizacija, koji su plaćali lokalni poslovni ljudi da bi smanjio stopu kriminala. Savez je preuzeo na sebe zaustavljanja pljački i prodaju droge, kao i sprečavanje prikazivanja u mesnim bioskopima onoga za šta se smatra da je pornografija. Somalija je skoro potpuno muslimanska zemlja i te institucije su imale veliku podršku naroda. Pristalice suda i druge ustanove su se ujedinile da formiraju Savez islamskog suda, oružanu miliciju. 1999. grupa je počela da širi svoju vlast. U aprilu su preuzeli kontrolu nad glavnom pijacom u Mogadišu, a u julu su zauzeli put od Mogadiša to Afgoja. [1] Arhivirano 2006-06-14 na Wayback Machine-u
Ipak, kako je sud počeo da deklariše sebe kao predstavnika pravde, došao je u sukob sa sekularnim poglavicama koji su kontrolisali veći deo grada. Kao reakcija na rastuću moć Saveza islamskog suda, grupa mogadiških poglavica je osnovala Alijansu za vraćanje mira i kontraterorizam. Ovo je bila velika promena pošto su ove poglavice ratovale mnogo godina između sebe. Početkom 2006, ove dve grupe su se učestalo sukobljavale, a maja te godine borbe su prerasle u ulične borbe za prestonicu, ukupno uzevši živote 80 ljudi. 5. juna 2006, Savez islamskog suda je izjavio da oni sada kontrolišu Mogadiš.
Dok Bušova administracija nije ni potvrdila ni porekla podršku, američki zvaničnici su anonimno potvrdili da je američka vlada finansirla Alijansu, zbog sumnji da je Savez povezan sa Al Kaidom i da skriva trojicu vođa Al Kaide koji su umešani u nedavne terorističke napade, uključujući i podmetanja bombi u američke ambasade 1998. u Keniji i Tanzaniji. Postoje strahovi u SAD da će pobeda Saveza zakomplikovati rat protiv terorizma.
6. juna 2006, Savez je izjavio da oni kontrolišu ceo Mogadiš i svu teritoriju u krugu od 100 kilometara. Za poglavice je rečeno ili da su zarobljene ili da su napustile grad, ostavivši većinu svog oružja i pobegavši u Džouhar, koji je milicija Saveza zauzela 14. juna. Savez sada ima kontrolu nad većinom oružja u zemlji, koje čini povratak poglavica malo verovatnim. Savez takođe značajnu teritoriju izvan glavnog grada, uključujući i važan grad Balad.
Jedina druga važnija snaga u centralnoj Somaliji je Somalijska prelazna vlada. Kao rezultat kolapsa moći poglavica, četvorica predstavnika u Prelaznoj vladi je smenjeno sa svojih mesta. Prelazna vlada se nalazi u gradu Baidoa, 250 kilometara od Mogadiša. Trenutno je javljeno da se stanovnici naoružavaju, očekujući da će Savez uskoro pokušati da zauzme grad. Privremeni premijer Ali Muhamed Gedi je izjavio da bi želeo da se sretne sa vođama Saveza. Nakon pobede Saveza u Mogadišu, prelazna vlada je tražila da u Somaliju dođu strani mirotvorci iz Afričke unije. Afrička unija podržava prelaznu vladu i služila bi za njenu odbranu od Saveza. Savez je odbio ponudu za mirotvorcima, kazavši da je Somaliji potrebna pomoć, a ne još vojnika. [2] Arhivirano 2007-03-12 na Wayback Machine-u
Druga dva centra moći su vlade Puntlanda i Somalilenda, koje tvrde da su autonomne ili u slučaju Somalilienda, nezavisnost. Ostatak zemlje kontrolišu ostale poglavice.
Struktura i sastav uredi
Predsednik Šarif Šeik Ahmed je viđen kao umeren i stalno je ponavljao da je cilj Saveza povratak reda nakon 15 godina nasilja. Međutim, od 11 sudova koji čine Savez, dva imaju reputaciju radikalnih. Jednu predvodi Hasan Dahir Avejs, koji je na američkoj listi osumnjičenih terorista kao bivši vođa grupe Al Itihad Al Islamija, koja je povezana sa Al Kaidom. Zapadne diplomate su zabrinute zbog drugog vođe Adana Hašija Ajra, koji je obučavan u Avganistanu i čija je milicija umešana u smrti 5 stranih humanitaraca i producenta BiBiSija. U svim osim u jednom od sudova dominira Hauji klan. Veruje se da se osumnjičeni iz postavljanja bombi u ambasade kriju u Somaliji i da im pomaže Savez. Takođe ima izveštaja o stranim mudžahedinima koji se bore zajedno sa Savezom. Široko je rasprostranjeno verovanje da je su SAD finasirale sekularne poglavice upravo zbog tih strahova. Međutim, Somalija ima malu istoriju radikalnog islama i Savez nije sprovodio najekstremniije oblike islamskog prava, kao što je odsecanje ruke lopovima.
Spoljašnje veze uredi
- Somalijske smrti u žestokim okršajima - BBS vesti, 24. mart 2006.
- Od klanskih borbi do ideoloških pozadina
- Krvave ulične borbe u Somaliji - CNN, 13. maj 2006.
- Zaraćene somalijski predstavnici upozoreni BBS vesti, 13. maj 2006.
- SAD tajno pomažu poglavice u Somaliji, Vašington Post, 17. maj 2006.
- Obnovljene borbe u Mogadišu su uzele 11 života - 25. maj 2006.
- Islamisti su preuzeli kontrolu nad Mogadišom, Al Džazira vesti, 5. jun 2006.