Scilitanski mučenici
Scilitanski mučenici su bili dvanaest kršćana - sedam muškaraca i pet žena - iz drevnog grada Scilijum u rimskoj provinciji Africi, koji su 17. jula 180. pogubljeni od strane vlasti zbog ispovijedanja zabranjene kršćanske vjere. Zapis o njihovom mučeništvu (Acta martyrum), temeljen na rimskim sudskim dokumentima, predstavlja prvo korištenje latinskog jezika od strane kršćana, kao i prvi spomen kršćana u Sjeverozapadnoj Africi.
Rimokatolička crkva ih slavi 17. jula.
Mučeništvo uredi
Rimski zvaničnici, koji su imali neprijatnu dužnost da naređuju pogubljenja zbog nepokornosti, su često pokušavali da ubede optužene da spasu svoje živote.[1] Izveštaj iz Severne Afrike opisuje kako je prokonzul Saturnin, suočen sa devet muškaraca i tri žene koji su bili optuženi da su hrišćani, postupio da bi im spasao živote, rekavši:
Ako se urazumite, dobićete oproštaj od našeg cara gospodara ... I mi smo religiozni ljudi, a naša religija je jednostavna: Mi se zaklinjemo genijem našeg gospodara cara i molimo se za njegovo zdravlje — kao što i vi treba da učinite.[2]
Naišavši na njihovu odlučnu odbojnost, Saturnin je upitao: »Možda vam je potrebno još vremena da ponovo razmislite?« Sperat, jedan od optuženih, odgovorio je: »U tako pravednoj stvari nema potrebe da se razmišlja.« Uprkos tome, prokonzul je odredio tridesetodnevno odlaganje uz reči: »Razmislite.« Ali posle trideset dana, nakon ispitivanja optuženih, Saturnin je bio primoran da izda naređenje:
S obzirom na to da su Sperat, Narzal, Kitin, Donata, Vestija, Sekunda i ostali priznali da su živeli u skladu sa običajima hrišćana, i s obzirom na to da su, iako im je bila data prilika da se vrate rimskom načinu, ostali uporni u svojoj tvrdoglavosti, osuđuju se stoga da budu pogubljeni mačem.[3]
Sperat je rekao: »Hvala Bogu!« Narzal je rekao: »Danas smo mučenici na nebu. Neka je hvala Bogu!«
Stari Rimljani najčešće nisu razumeli hrišćansko srljanje u smrt, a ovakvo ponašanje izazvalo je prezir cara stoika Marka Aurelija, koji je prezirao hrišćane kao morbidne i zavedene egzibicioniste.[1]
Izvori uredi
- ↑ 1,0 1,1 Elejn Pejgels - Gnostička evanđelja (scribd)
- ↑ »Dela skilitskih mučenika« 1—3, u: CHRISTIAN MARTYRS, 86—87.
- ↑ »Dela skilitskih mučenika«, 14, u: CHRISTIAN MARTYRS, 88—89.
Eksterni linkovi uredi
- Saints of July 17 at St. Patrick Catholic Church (en)
- The Passion of the Scillitan Martyrs at Early Christian Writings (en)
- Passio Sanctorum Scilitanorum (la)