Reljef Evrope

Evropa se građom sastoji iz starijeg dela (Baltički štit, Ruska ploča, planine i visoravni kaledonske i hercinske ortogeneze u paleozoiku) i mlađe nabrane visoravni.

Evropa je pretezno nizijski kontinent.

Na severozapadu Evrope pružaju se Skandinavske planine, koje su nastavak planina koje se nalaze na zapadu ostrva Velike Britanije, najstarije planine u Evropi i zato su u znatnoj meri zaravnjene.

Najstariji planinski lanac u Europi je Svetokrižno gorje u južnoj Poljskoj.

Južno od pojasa raštrkane su srednje visoke stare gromadne planine. Prostiru se od Centralnog masiva u Francuskoj, preko Ardena, Vogeza, te Njemačkog i Českog sredogorja, sve do Šlesko-malopoljskog pobrđa u Poljskoj. Planine su razdvojene kotlinama i rečnim dolinama,i bogate su rudama.

Najviše i najmlađe planine nalaze se na jugu Evrope. To je pojas mladih nabranih planina, koje se protezu od Kantabriskih planina na zapadu, preko Pirineja, Alpa, Apenina, Karpata i Dinarida, sve do Kavkaza. Planine zatvaraju brojne kotline sa nizijama, među kojima su najveće Padska (severnoitalianska) ,Panonska i Vlaška nizija.

Nizije zahvataju 3/4 površine kontinenta, što Evropu cini dobro prohodnom. Najveće nizije nalaze se u istočnom i srednjem delu kontinenta: Istočnoevropska nizija, Panonska nizija, Vlaška nizija, te nizije severne Poljske i Nemacke.

Veći deo Evrope pripada slivu Atlanskog okeana i njegovih mora a manji deo sliva Severnog ledenog okeana i unutrašnjem slivu Kaspiskog jezera. Najveće evropske reke nalaze se u Istočnoevropskoj niziji (od 10 najvecih reka samo 2 nisu iz ovog pojasa - Dunav i Rajna). To su ravničarske reke mirnog toka i širokih dolina, na kojima su sagradjena velika vestacka jezera. "Hrane" se otopljenim snegom i delimicno kišnicom, pa najveći vodostaj imaju u proleće i rano leto. Zimi se lede (na severu tokom cele zimske polovine godine). Najveća (najduža i vodom najbogatija) reka je Volga.

Reke na Skandinavskom poluostrvu su kratke i slapovite. Doline su im uske,sa mnogo jezerolikih proširenja. Imaju velike padove i značajne su za proizvodnju električne energije . "Hrane" se otopljenim snegom pa najvise vode imaju u proleće. Zimi se lede (na severu i po sedam meseci).

Reke u ravničarskim delovima zapadne i srednje Evrope (reke Velike Britanije, Francuske, Belgije, Holandije, Nemačke) se snabdevaju kišnicom i imaju ravnomeran proticaj. Zimi se uglavnom ne lede.

Rijeke u Alpima (gornji tokovi rajne i Rone, leve pritoke Poa, desne pritoke Dunava) dobijaju vodu jos i otapanjem lednika, pa je najviše imaju tokom ljetnjih meseci.

Zapadnoevropske reke su povezane brojnim plovnim kanalima. Toliko je ta mreza razgranata, najbolje prikazuje primjer Sene,koja je kanalima povezana sa Somom, Šeldom, Sambrom, Masom, Rajnom, Sonom i Loarom.

Reke južne Evrope najvise vodostaje imaju tokom jeseni i zime, a najniže ljeti, kada mnoge od njih oplicaju ili sasvim presuše. U kraškim podrucjima neke od tih reka imaju delomicno podzemne tokove (ponornice). izmedju pojasa neprekinutih nizija na severu i mladih venacnih planina na jugu razbacane su gromadne planine.