Prekidač
Prekidač je prost elektromehanički uređaj koji zatvara ili otvara strujno kolo. Time omogućuje ili onemogućuje struju, odnosno pali ili gasi uređaj. Za razliku od tipke, prekidač ostvaruje trajan, a ne trenutan električni spoj.
 Prekidači raznih vrsta | |
| Tip komponente | elektromehanička |
|---|---|
| Princip rada | električni spoj |
| Izumitelj | John Henry Holmes |
| Prva proizvodnja | 1884. |
| Pinovi | ulaz i izlaz (prost prekidač) |
| Elektronski simbol | |
 | |
U elektronici, prekidačima se često nazivaju i druge elektronske komponente koje vrše ulogu prekidanja struje. Tako se može govoriti o tranzistoru, releju, ili elektronskoj cijevi kao prekidaču.
Povest uredi
Prvi prekidač za svetlo je izumeo John Henry Holmes 1884. godine.[1]
Principa rada uredi
.jpg)
Kada se promeni položaj prekidača da bi se isključila baterijska lampa, zapravo se prekida veza između baterije i sijalice. Svi prekidači i preklopnici rade isto: ostvaruju vezu između žica da bi se omogućila električna struja ili tu vezu prekidaju da bi se struja zaustavila.[2]
Kada se isključi baterijska lampa, prekidač se postavlja u takozvani otvoreni položaj. Kad je prekidač u otvorenom položaju, ne postoji veza između žica i struja ne može teći. Kada uključi se baterijska lampa, prekidač se postavlja u zatvoreni položaj. S prekidačem u zatvorenom položaju, žice su povezane, kolo je zatvoreno, i struja može nesmetano da protiče.[3]
Vrste uredi
Po obliku uredi
Polužni, preklopni i klizni prekidači obavljaju istu funkciju i rade na isti način, pa je za svaki uređaj potrebno izabrati najpodesniji.[4] Na baterijskoj lampi je najčešće klizni prekidač. Da bi se uključila ili isključila baterijska lampa, potrebno je klizni prekidač pomeriti unapred ili unazad. Klizni prekidač je najpodesniji za okruglu ručnu baterijsku lampu, zbog položaja palca ruke, dok polužni prekidač najviše odgovara uređaju koji se nalazi na radnom stolu.[5]
Po snazi uredi
Po snazi, prekidači mogu biti:
- Prekidači malih snaga; sreću na skoro svim električnim uređajima malih snaga. Imaju različite konfiguracije, po broju polova, po broju kontakata i obliku. Nisu namjenjeni za prekidanje struja kratkog spoja, pa su uređaji dodatno zaštićeni automatskim ili topljivim osiguračima.
- Prekidači velikih snaga; u elektroenergetici mogu da prekidaju i struje kratkog spoja, često na vrlo visokim naponima. Radi toga su velikih dimenzija i težine. Posebne mjere se primjenjuju kod njih za gušenje iskre pri otvaranju kontakata. Mnogi su radi toga hermetički zatvoreni, i imaju vakuum ili inertni gas u sebi, da se spriječi ionizacija.
Po složenosti uredi
Kod običnih prekidača svaku ulaznu žicu možete povezati s jednom izlaznom žicom (ili prekinuti njihovu vezu), dok preklopni prekidači (preklopnici) omogućavaju da izaberete s kojom ćete od dve izlazne žice povezati svaku od ulaznih žica. Postoje varijacije jednopolnih i dvopolnih prekidača i preklopnika, uključujući: [6]
- Jednopolni prekidač: Osnovni tip prekidača. U osnovi, ima jednu žicu koja ulazi u prekidač i jednu koja iz njega izlazi.
- Jednopolni preklopnik: Jedna žica ulazi u prekidač, a dve izlaze. Kada se bira uređaj koji kolo treba da uključi (na primer, zeleno svetio za dozvoljen ulaz ili crveno za zabranjen), koristi se ovaj preklopnik.
- Dvopolni prekidač: Ima dve ulazne žice i dve izlazne. Koristi se za upravljanje dvama zasebnim kolima. Na primer, u jednom kolu mogu biti komponente koje rade na 5 volti a u drugom komponente koje rade na 12 volti. S ovim prekidačem, oba kola možete uključivati ili isključivati.
- Dvopolni preklopnik: Dve žice ulaze u prekidač a četiri izlaze. Ovaj preklopnik ima tri položaja. U prvom, povezan je prvi par izlaznih žica. U drugom, nijedna od četiri izlazne žice nije povezana. U trećem, povezan je drugi par izlaznih žica. Ovaj tip prekidača se može koristiti za menjanje polariteta jednosmernog napona, na primer da bi se motor okretao u suprotnom smeru.
Simboli uredi
Šematski simbol za prekidač ukazuje i na broj polova (spojeva) i položaja prekidača. Pol se odnosi na pokretni dio prekidača koji uspostavlja spoj, a položaj na broj radnih položaja prekidača. Svaki pol može da uključi različite delove kola, recimo one koji se napajaju različitim naponima.[7]
| Naziv | Opis | Simbol | IEC 60617 simbol |
|---|---|---|---|
| Jednopolni prekidač (1 pol 1 položaj) | Jednostavni prekidač za uključiti i isključiti: Dva kraja su spojena ili razdvojena. | |
|
| Jednopolni preklopnik (1 pol 2 položaja) | Zajednički kontakt COM je povezan sa L1 ILI L2. |  |
|
| Dvopolni prekidač (2 pola 1 položaj) | Kao dva jednopolna prekidača, kontrolisana jednim mehanizmom. |  |
|
| Dvopolni preklopnik (2 pola 2 položaja) | Kao dva jednopolna preklopnika, kontrolisana jednim mehanizmom. |  |
|
.svg)
.svg)
.svg)
Literatura uredi
- Principles of Electric Circuits, 7th edition (pages 45-47), Thomas I. Floyd, Prentice Hall.
- Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene, Beograd, 2007.
Izvori uredi
- ↑ Electric Light Years 1878-1899 - England's North East Arhivirano 2015-05-20 na Wayback Machine-u
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 92), Beograd, 2007.
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 92), Beograd, 2007.
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 92), Beograd, 2007.
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 92), Beograd, 2007.
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 94), Beograd, 2007.
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 120), Beograd, 2007.
