|
U [[Kenija|Keniji]] je, iako su rasprostranjene različite [[afričke religije]], [[islam]] i [[hrišćanstvo]], i danas veoma izražen strah od magije koji je kulminirao u maju [[2008]], kada je u oblasti [[Kisi]]i, policija je uhapsila 19 ljudi osumnjičenih da su spalili jedanaestoro sunarodnika koje su optužili za veštičarenje.<ref>[http://www.vesti.rs/izvor/Hapsenje-zbog-spaljivanja-ljudi.html B92 - Hapšenje zbog spaljivanja]</ref>
=== Spaljivanje veštica u Srbiji ===
U Srbiji se progon veštica dešavao pre dva veka. O tome se može suditi na osnovu sačuvanih dokumenata kojih nije mnogo. Ono što se zna jeste da su navodne veštice bile izuzetno ozloglašene u narodu i sa njima se neretko veoma okrutno postupalo. Prema sačuvanim zapisima publiciste Tihomira R. Đorđevića, u selu [[Žabari]]ma u [[Pomoravski okrug|Pomoravlju]] su izvesnu Paunu, po [[Karađorđe]]voj zapovesti, privezali uz [[ražanj]] i pekli je „među dve [[vatra|vatre]]“. U vreme Karađorđevog [[ustanak|ustanka]], Antonije Pljakić, [[rudnik|rudnički]] [[vojvoda]], ispekao je nasred [[Kraljevo|Karanovca]] neku babu za koju je čuo da je veštica. Osim spaljivanja, dešavalo se da veštica bude ubijena iz [[pištolj]]a ili [[nož]]evima, kao što je u to vreme bio slučaj sa maćehom nekog Petra Joksića iz [[topola|Topole]]. Postoji priča da je u [[decembar|decembru]] [[1846]]. godine došao turski [[buljubaša]] u [[selo]] [[Brdo]] i da su mu se tamo [[sujeverje|sujeverni]] [[seljak|seljaci]] požalili da im jedna baba „mori“ decu. Buljubaša je batinao babu, ali i njene drugarice koje je ova u očajanju optužila da su takođe veštice. [[Batina]]ma su bile izlečene od veštičarenja, a za trud buljubaša je dobio [[novac|novčanu]] nagradu. Bilo je još primera gonjenja veštica. [[Knez Sredoje]] iz [[solutuša|Solutuše]] je obavestio [[miloš Obrenović|kneza Miloša]] da je [[1824]]. godine jedan čovek ubio neku babu zato što je veštica. Knez je dobijao [[izveštaj]]e da su žene zbog optužbi da su veštice prebijane i zabranio je Srbima da tuku žene. Tako je [[1822]]. godine zaštitio izvesnu baba Hristu iz [[božurnja|Božurnje]], u [[kragujevačka nahija|Kragujevačkoj nahiji]], za koju su seljani govorili da je veštica i nameravali da je ubiju. Njegova naredba je bila da niko ne sme da se usudi „da je i najmanje dodirne, a kamoli da je i dalje naziva vešticom, jer ona to nije“. I u Crnoj Gori je bilo „lova na veštice“. U selu [[krnjice|Krnjicama]] u [[Crna Gora|Crnoj Gori]] su pre 150 godina posumnjali da je jedna žena veštica, pa su je odvezli na [[jezero]] i bacili u vodu. Pošto nije potonula, to je bio siguran [[znak]] da je veštica.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/04/07/srpski/R01040601.shtml Glas javnosti: „Privezali je na ražanj“]</ref>
=== Progoni vještica u Hrvatskoj ===
{{glavni|Inkvizicija u Hrvatskoj}}
== Izgled vještice u folkloru ==
Vještice se u narodnoj tradiciji obično zamišljaju kao stare, neugledne žene. predaja ih većinom oslikava kao usidjelice ili udovice. Važan simbol im je metla pomoću koje mogu letjeti te crna [[mačka]] ili neka druga divlja ili noćna životinja, poput [[sova|sove]]. Donose sušu, nerodicu na poljima, odgovorne su za pomor stoke i za smrt djece i dojenčadi.
== Savremeno veštičarstvo ==
[[Datoteka:Paganavebury.jpg|left|thumb|200px|Veštičiji skup u Engleskoj, 2005.]]
|
