Polonijum

Bi - Po - At Te Po   periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Polonijum, Po, 84
Pripadnost skupu	metaloida
grupa, perioda	VIA, 6
gustina, tvrdoća	9196 kg/m3, bd
Boja	srebrnosiva
Osobine atoma
atomska masa	209 u
atomski radijus	190 (135) pm
kovalentni radijus	bez podataka
van der Valsov radijus	bez podataka
elektronska konfiguracija	[Xe]4f145d106s26p4
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 32, 18, 6
oksidacioni brojevi	4, 2
Osobine oksida	amfoterni
kristalna struktura	jednoskośna
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	527 K (254 °C)
temperatura ključanja	1235 K (962 °C)
molska zapremina	21,97×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	100,8 kJ/mol
toplota topljenja	10kJ/mol
pritisak zasićene pare	0,0176 Pa (527 K)
brzina zvuka	bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost	2,0 (Pauling) 1,76 (Alred)
specifična toplota	126 J/(kg*K)
specifična provodljivost	2,19×106 S/m
toplotna provodljivost	20 W/(m*K)
I energija jonizacije	812,1kJ/mol
II energija jonizacije	1800kJ/mol
III energija jonizacije	2700kJ/mol
IV energija jonizacije	3700kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 206Po (veš.) 8,3 dana z.e.   206Bi 208Po (veš.) 2,898 godina z.e. 1,401 208Bi α 5,215 204Pb 209Po (veš.) 103 godina z.e. 1,893 209Bi α 4,979 205Pb 210Po (veš.) 138,376 dana α 5,407 206Pb
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Polonijum (Po,latinski - polonium) - je metaloid VIA grupe. Ime je dobio po latinskom nazivu za Poljsku.

Zastupljenost

Polonijum se u zemljinoj kori nalazi u tragovima i to samo u rudama urana. Polonijum ima 33 izotopa čije se atomske mase nalaze između 194-218. Ne poseduje postojane izotope. Najpostojaniji je izotop 209 (vreme polu raspada je 105 godina), ali on se ne javlja u prirodi, nego je dobijen usled veštačke sinteze jedara bizmuta bombardovanih neutronima. Najpostojaniji izotop koji se javlja u prirodi je izotop 210, koji ima vreme polu raspada 138 dana.

Otkriven je 1898 od strane Marie Skłodowske-Curie istovremeno sa radijumom

Polonijum se u prirodi javlja kao oksid. Ipak njegova količina u rudama je veoma mala tako da se u industriji isplati dobijanje bombardovanjem bizmuta neutronima. Njegova godišnja proukcija u svetu iznosi svega 20- 30 grama. Količina polonijuma u zemljinoj kori je toliko mala da se neiznose nikakvi podaci na tu temu.

Jedinjenja

Poznato je nekoliko jedinjenja polonijuma: oksid PoO₂, Znanych jest kilkanaście związków chemicznych polonu: tlenek PoO₂, hidroksid Po(OH)₂, halogenidi npr, PoCl₂, PoBr₄, sulfidi PoS i metaloorganska jedinjenja. Ta jedinjenja nemaju praktičnu upotrebu zbog ogromnih troškova produkcije samog polonijuma.

Osobine

Čist polonijum je radioaktivan, srebrnosiv metal. Njegove fiѕičke i hemijske osobine su slične selenu

Polonijum na Wikimedijinoj ostavi