Pleroma
Pleroma (grč: πλήρωμα - punina, punoća, ispunjenost) je grčki pojam koji znači punoću božanskog. Prema gnostiku Valentinu, pleroma je jedinstven božanski praizvor iz koga proizlaze sve emanacije života. Suprotan je pojmu "kenoma" koji znači prazninu, tamu i haos.[1] U neoplatonizmu pojam ima značenje savršenosti inteligibilnog sveta ili božanskog bića, kome se suprotstavlja ograničenost, a time i konačnost čulnog sveta. Reč pleroma koristi apostol Pavle u svojoj poslanici Kološanima (2.9).
Izvori uredi
- ↑ Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
