Za ostala značenja, vidi Pelagije (razvrstavanje).

Pelagije (354 - 420/440) je bio asketski monah u 5. veku koji je učio da čovek ima moć da čini dobro i da radi na svom spasenju. Sopstvenim naporima, moguće je da biće od krvi i mesa stekne moralno savršenstvo. Poricao je da prvobitni greh Adama i Eve zatomljuje potonje generacije, pa je zbog toga besmisleno i krštenje. Pelagije je učio da je čovek po prirodi dobar, da ima slobodnu volju, te vlastitim snagama može postići spasenje i blaženstvo.

Pelagije

Bio je veoma učen, strogog života, pisac teoloških dela. Propovedao je najpre u Rimu, a zatim i u Africi. NJegovo učenje o slobodnoj volji, nazvano pelagijanizam, je osuđeno na Koncilu u Kartagi 417. godine, na zahtev svetog Avgustina.

Zbog ove osude Pelagije i njegove pristalice pelagijanci bili su proterani iz Zapadnog rimskog carstva i našli su utočište na Istoku. Pelagionizam je zajedno sa nestorijanstvom osuđen i na Trećem Vaseljenskom saboru u Efesu 431. Malo ublaženo Pelagijevo učenje polupelagijanizam (semipelagijanizam) održalo se u Galiji do VI. veka. i uticalo je na modifikaciju nauke o predestinaciji.