NKVD
Narodni komesarijat unutrašnjih poslova (рус. Народный комиссариат внутренних дел, НКВД) je naziv za bivšu javnu i tajnu policiju Sovjetskog Saveza koja je direktno izvršavala naredbe Sovjeta, uljkučujući političke progone, tokom ere Josifa Staljina. Prethodno se zvao ČEKA što opet dolazi od skraćivanja reči Vanredna komisija.
NKVD je uključivao i redovne, javne policijske službe Sovjetskog Saveza (uključujući saobraćajnu policiju, vatrogasce, graničari i arhive), ali je najpoznatija po svojim aktivnostima u gulazuma i Glavnom direktoratu za državnu bezbednost (GUGB), što će na kraju prerasti u Komitet državne bezbednosti (KGB). NKVD je sprovodio masovna ubista bez sudske presude, rukovodio sistemom prinudnog rada, progonio unutrašnje neprijatelje, sprovodio masovne deportacije kulaka i čitavih naroda u nenaseljene krajeve države, čuvao državnu granicu, vršio špijunažu i politička ubistva u inostranstvu i sprovodio Staljinovu politiku u komunističkim pokretima u drugim državama. U Drugom svetskom ratu postojale su čitave divizije NKVD-a koje su vršili akcije u pozadini protiv sabotera i špijuna, i takođe učestvovale u direktnim borbama protiv Nemaca.
Svedočenja
U većini slučajeva NKVD bi obično zatvarao i žene uhapšenih muževa, bez obzira na to jesu li trudne, bolesne ili doje dijete na prsima. U zatvoru »Butirka« bilo je tri stotine žena s dojenčadi i djecom do jedne godine. Poslije godine dana NKVD je silom otimao djecu majkama i smještao ih u dječji dom kojim je rukovodio NKVD. Scene koje su se odigravale kad bi otimali djecu majkama bile su užasne![1]
