Wikipedija

Miroljub Todorović

Miroljub Todorović (1940), osnivač i teoretičar srpskog (jugoslovenskog) neoavangardnog stvaralačkog pokreta signalizma.

Miroljub Todorović
Biografske informacije
Rođenje(1940-03-05)5. 3. 1940.
Skoplje, Kraljevina Jugoslavija
EtnicitetSrbin
Obrazovanje
Zanimanjepjesnik, esejista, romanopisac
Opus
Jeziksrpski
Web-stranica
http://www.miroljubtodorovic.com/

Biografija uredi

Rođen je 5. marta 1940. godine u Skoplju. Ratne godine proveo je kao izbeglica sa majkom, učiteljicom, i sestrom u mestima oko Velike Morave gde je završio osmogodišnju školu. Godine 1954. sa porodicom prelazi u Niš gde završava gimnaziju.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1963. godine. Jedno vreme studirao je na trećem stepenu istog fakulteta Međunarodno javno pravo. Kao član redakcije studentskog lista za kulturu "Vidici" učestvuje u studentskoj pobuni 1968. Tada je njegova pesma "Koračnica crvenog univerziteta" umnožena u više hiljada primeraka i aklamacijom na studentskom zboru u zgradi Filozofskog fakulteta prihvaćena kao himna Beogradskog univerziteta.

Godine 1969. osniva neoavangardni književno-umetnički pokret signalizam, a sledeće godine pokreće Internacionalnu reviju Signal.

Radio je kao novinar, profesor u srednjoj školi, sekretar redakcije, urednik časopisa i kao savetnik za međurepubličku i međunarodnu kulturnu saradnju u Ministarstvu kulture Republike Srbije. Godine 1982. odlazi u penziju i u potpunosti se posvećuje književnom i umetničkom radu.

Poezija, eseji i intermedijalni radovi Miroljuba Todorovića objavljivani su na više jezika u antologijama, zbornicima, katalozima, listovima i časopisima u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Južnoj Koreji i Japanu.

Kao umetnik, imao je dvanaest samostalnih izložbi i izlagao je na preko šest stotina kolektivnih međunarodnih izložbi crteža, kolaža, vizuelne poezije, mejl-arta i konceptualne umetnosti.

Nagrade: "Pavle Marković Adamov" 1995. godine za poetski opus i životno delo; "Oskar Davičo" za najbolju knjigu objavljenu u 1998. godini (Zvezdana mistrija); "Todor Manojlović" 1999. godine za moderni umetnički senzibilitet, "Vukova nagrada" 2005. godine, za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru, nagrada Vukove zadužbine 2007. za umetnost za zbirku poezije Plavi vetar, nagrada "Zlatno slovo" 2008. za knjigu Šatro priče u izdanju Srpske književne zadruge kao najbolje knjige kratke proze objavljene u 2007. godini, kao i "Zlatni beočug" Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, za trajni doprinos kulturi grada, 2011. godine itd.[1].

Zastupljen je u Biografskom leksikonu Srbi koji su obeležili XX vek (pet stotina ličnosti), Serbs who marked the 20th Century (five hundred persons), Beograd, 2006.

O radu Miroljuba Todorovića i signalizmu, koji je osnovao, odbranjene su tri doktorske disertacije (Jagjelonski Univerzitet u Krakovu, Poljska, 1980; dr Julijan Kornhauzer; Filološki fakultet u Beogradu, 1991; dr Živan Živković; Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, 2002; dr Milivoje Pavlović) i objavljeno dvadesetak monografskih publikacija.

Objavljeni radovi uredi

Knjige poezije uredi

  • Planeta (1965)
  • Signal (1970)
  • Kyberno (1970)
  • Putovanje u Zvezdaliju (1971)
  • Svinja je odličan plivač (1971)
  • Stepenište (1971)
  • Poklon-paket (1972)
  • Naravno mleko plamen pčela (1972)
  • Trideset signalističkih pesama (1973),
  • Gejak glanca guljarke (1974),
  • Telezur za trakanje (1977),
  • Insekt na slepoočnici (1978),
  • Algol (1980), Textum (1981),
  • Čorba od mozga (1982),
  • Gejak glanca guljarke (drugo prošireno izdanje, 1983),
  • Chinese erotism (1983),
  • Nokaut (1984),
  • Dan na devičnjaku (1985),
  • Zaćutim jeza jezik jezgro (1986),
  • Ponovo uzjahujem Rosinanta (1987),
  • Belouška popije kišnicu (1988),
  • Soupe de cervau dans l Europe de l Est (1988),
  • Vidov dan (1989),
  • Radosno rže Rzav (1990),
  • Trn mu crven i crn (1991),
  • Ambasadorska kibla (1991),
  • Sremski ćevap (1991),
  • Dišem. Govorim (1992),
  • Rumen gušter kišu pretrčava (1994),
  • Striptiz (1994),
  • Devičanska Vizantija (1994),
  • Glasna gatalinka (1994),
  • Ispljuvak oluje (1995),
  • U cara Trojana kozje uši (1995),
  • Planeta (zajedno sa poemom Putovanje u Zvezdaliju drugo prošireno izdanje, 1995),
  • Smrdibuba (1997),
  • Zvezdana mistrija (1998)
  • Električna stolica (1998),
  • Recept za zapaljenje jetre (1999),
  • Azurni san (2000),
  • Pucanj u govno (2001),
  • Gori govor (2002),
  • Foneti i druge pesme (2005),
  • Paralelni svetovi (2006),
  • Plavi vetar (2006),
  • Rana, reč i pesma (2007, sa Dejanom Bogojevićem),
  • Zlatno runo (2007).
  • Ljubavnik nepogode (2009).
  • Svinja je odličan plivač i druge pesme (2009).

Knjige proze uredi

  • Tek što sam otvorila poštu (epistolarni roman, 2000)
  • Došetalo mi u uvo (šatro priče, 2005)
  • Dnevnik 1982. (2006)
  • Prozor (snovi, 2006)
  • Šatro priče (2007)
  • Laj mi na đon, Internet izdanje, 2007
  • Šoking-blu (šatro roman, 2007)
  • Kisnem u kokošinjcu (šatro žvake, 2008)
  • Boli me blajbinger (2009).
  • Torba od vrbovog pruća (kratke priče, 2010)
  • Dnevnik signalizma 1978-1983 (2012)
  • Dnevnik 1985 (2012)
  • Apeiron (Internet izdanje 2013)

Knjige eseja i polemika uredi

  • Signalism (na engleskom,1973)
  • Signalizam (1979)
  • Štep za šumindere (1984)
  • Pevci sa Bajlon-skvera (1986)
  • Dnevnik avangarde (1990)
  • Oslobođeni jezik (1992)
  • Igra i imaginacija (1993)
  • Haos i Kosmos (1994)
  • Ka izvoru stvari (1995)
  • Planetarna kultura (1995)
  • Žeđ gramatologije (1996)
  • Signalism Yugoslav Creative Movement (na engleskom,1998)
  • Miscelaneae (2000)
  • Poetika signalizma (2003)
  • Tokovi neoavangarde (2004).
  • Jezik i neizrecivo (2011)
  • Vreme neoavangarde (2012)
  • Stvarnost i utopija (2013)
  • Prostori signalizma (2014)
  • Nemo propheta in patria (2014)

Knjige za decu uredi

  • Miš u obdaništu (2001)
  • Blesomer (2003).

Bookworks (knjige umetnika) uredi

  • Fortran (1972)
  • Approaches (1973)
  • Signal-Art (1980)
  • Zlatibor (1990)
  • Šumski med (1992).

Antologije uredi

  • Signalistička poezija (1971)
  • Konkretna, vizuelna i signalistička poezija (1975)
  • Mail Art - Mail Poetry (1980).

Извори uredi

  1. ↑ Popadić, A. „Enciklopedija kulture“, Večernje novosti, 12. 4. 2012.

Vanjske veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Miroljub_Todorović&oldid=41820512