Majda Vrhovnik
Majda Vrhovnik Lojzka (Ljubljana, 14. april 1922 — Klagenfurt, 4. maj 1945), student medicine, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| Majda Vrhovnik | |
|---|---|
 Majda Vrhovnik | |
| Mesto rođenja | Ljubljana Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 14. 5. 1945. (23 godina) |
| Mesto smrti | Klagenfurt Nacistička Nemačka |
| Profesija | student medicine |
| Članica KPJ od | 1940. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Narodni heroj od | 20. decembra 1951. |
Biografija uredi
Rođena je 14. aprila 1922. godine u Ljubljani. Posle završene osnovne škole i gimnazije upisala je studije medicine na Medicinskom fakultetu u Ljubljani. Za vreme studija bila je član Slovenskog kluba i studentskog revolucionarnog pokreta. U članstvo Komunističke partije Jugoslavije primljena je 1940. godine.
Odmah posle okupacije Kraljevine Jugoslavije prešla je u ilegalnost. Postala je kurir organizacionog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Slovenije Toneta Tomšiča. Kada je okupator saznao za njenu delatnost, u odsustvu je osuđena na doživotni zatvor, a njeni roditelji su držani više meseci u zatvoru kao taoci. Uprkos tome, Majda je i dalje ostala u Ljubljani. Sarađivala je u organizovanju ljubljanske ilegalne tehnike. Kao kurir, snabdevala je rukopisima ilegalne štamparije Podmornica i Tunel. Uz pomoć brata uspela je da organizuje bunker, u kojemu je počev od 4. maja 1943. godine, devet meseci umnožavala „Ljudsku pravicu“, „Slovenski poročevalec“, „Radio vestnik“ i razne druge brošure.
Po sopstvenoj želji, 22. januara 1944. godine, poslata je u Slovenačko primorje. Tamo je obavljala funkciju instruktora SKOJ-a za Idriju i instruktora skojevskog kursa pri Oblasnom komitetu SKOJ-a za Primorsku. Međutim, ni tu se nije mnogo zadržala, već se dobrovoljno javila za politički rad u Koruškoj. U leto 1944. godine imenovana je za sekretara Okružnog komiteta KPS za Mežicu, a zatim je preko Drave, otišla na Gure i u Celovec. U jesen 1944. godine postala je član Sreskog komiteta KPS za Celovec. Preobučena kao seoska devojka, više meseci se zadržala u Celovcu i učestvovala u organizovanju odbora Osvobodilne Fronte, obavještajne službe i ilegalne štampe za grad.
Gestapo je uspeo da je izdajom otkrije i 28. februara 1945. godine je uhapšena u kući pod Križnom gorom blizu Celovca. U zatvoru je strahovito mučena i 4. maja 1945. godine ubijena.
Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, proglašena je za narodnog heroja.
Nasleđe uredi
Osnovna škola Majde Vrhovnik u Ulici Simona Gregorčiča 16 u Ljubljani dobila je ime po Majdi Vrhovnik 1958. godine[1], a je nastala spajanjem Osnovne škole br. 5 u Šubičevoj ulici i Osnovne škole br. 6 na Cesti Vrtača.[2] Ispred škole se nalazi njena bista, rad slovenačkog vajara Stojana Batiča iz 1961. godine.[3]
Izvori uredi
- ↑ Bitenc, Francka, Mira Delavec, & Polona Lahajner Kališnik. 2009. Vse najboljše, Majda!: zbornik ob 50-letnici OŠ Majde Vrhovnik. Ljubljana: Osnovna šola Majde Vrhovnik.
- ↑ Debevec, Marjetka Balkovec. 2003. "Ob stoletnici učiteljice Vide Uršič." Šolska kronika: zbornik za zgodovino šolstva 36: 81–88, str. 81.
- ↑ Uradni list Republike Slovenije 3 (1993), str. 2943.
Literatura uredi
- „Narodni heroji Jugoslavije”. Beograd: Mladost. 1975.