Luteinizirajući hormon
Luteinizirajući hormon (LH, ili lutropin[1]) je hormon koga proizvodi prednja hipofiza. Kod žena, akutno povišenje LH nivoa (LH talas) izaziva ovulaciju [2] i razvoj žutog tela. Kod muškaraca, gde se LH takođe naziva interstitinalni hormon stimulacije ćelija (ICSH),[3] on stimuliše Leidigove ćelije da proizvode testosteron.[4]
| Luteinizirajući hormon, beta polipeptid | |
|---|---|
| Identifikatori | |
| Simbol | LHB |
| Entrez | 3972 |
| HUGO | 6584 |
| OMIM | 152780 |
| RefSeq | NM_000894 |
| UniProt | P01229 |
| Drugi podaci | |
| Lokus | Hromozom 19 q13.3 |
Struktura uredi
LH je heterodimerni glikoprotein. Svaka monomerna jedinica je glikoproteinski molekul. Alfa i beta podjedinica sačinjavaju potpuno funkcionalni protein.
Njegova struktura je slična drugim glikoproteinskim hormonima, kao što su folikulostimulišući hormon (FSH), tireostimulišući hormon (TSH), i Humani horionski gonadotropin (hCG). Proteinski dimer sadrži 2 glikopeptidne podjedinice, alfa i beta, koje su ne-kovalentno vezane (i.e., bez disulfidnih mostova između njih):
- Alfa podjedinice hormona LH, FSH, TSH, i hCG su identične, i sadrže 92 aminokiseline kod čoveka, a 96 aminokiselina kod skoro svih drugih kičmenjaka (glikoproteinski hormoni ne postoje kod beskičmenjaka).
- Beta podjedinice variraju. LH poseduje beta podjedinicu sa 121 aminokiselina (LHB) koja daje specifičnu biološku aktivnost, i koja je odgovorna za specifičnost interakcije sa LH receptoromom. Aminokiselinska sekvenca beta podjedinice je visoko homologna sa beta podjedinicom hormona hCG. Oba hormona stimulišu isti receptor. Međutim, hCG beta podjedinica sadrži dodatne 24 aminokiseline, i ova dva hormona se razlikuju u sadržaju njihovih šećera.
Reference uredi
- ↑ lutropin u rečniku eMedicine
- ↑ Medicinski koledž Džordžija, 5/5ch9/s5ch9_5
- ↑ Louvet J, Harman S, Ross G (1975). „Effects of human chorionic gonadotropin, human interstitial cell stimulating hormone and human follicle-stimulating hormone on ovarian weights in estrogen-primed hypophysectomized immature female rats”. Endocrinology 96 (5): 1179–86. DOI:10.1210/endo-96-5-1179. PMID 1122882.
- ↑ Medicinski koledž Džordžija, 5/5ch8/s5ch8_5