Wikipedija

Leukemija

Leukemija (grč. λευκος, „leukos-belo“ ; αιμα, „aimo-krv“) malignitet je ćelija krvi i koštane srži, koji nastaje usled nekontrolisanog razmnožavanja ćelija krvi i njihovih prethodnika u koštanoj srži.[7] Ova bolest nastaje najčešće iz belih krvnih zrnaca (leukocita) i njihovih prethodnika, ali može nastati iz ostalih ćelija krvi. U krvi i koštanoj srži obolelih od leukemije može se najčešće naći mnoštvo nezrelih leukocita (blasti). Ta bela krvna zrnca koja nisu potpuno razvijena se nazivaju prekurzornim ili leukemijskim ćelijama.[1] Koncentracija ostalih normalnih ćelija krvi: crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), krvnih pločica (trombocita) i zdravih belih krvnih zrnacaje obično smanjena.

Leukemija
SinonimLeukaemia
Razmaz koštane srži bolesnika sa prethodnikom B-ćelija akutne limfocitne leukemije
SpecijalnostOnkologija
Hematologija
SimptomiKrvarenje, pojava modrica, osećaj umora, groznica, povećan rizik od infekcija[1]
Vreme pojaveSvi uzrasti[2]
UzrociNasledni i faktori okoline[3]
Faktori rizikaPušenje, porodična istorija, jonizujuće zračenje, neke hemikalije, ranija hemoterapija, Daunov sindrom.[2][3]
Dijagnostički metodTestovi krvi, ispitivanje koštane srži[1]
LečenjeHemoterapija, radioterapija, ciljana terapija, transplant koštane srži, podržavajuća nega[2]
PrognozaPetogodišnja stopa preživljavanja 57% (SAD)[4]
Frekvencija2,3 miliona (2015)[5]
Smrtnost353.500 (2015)[6]
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10C91-C95
ICD-9208.9
ICD-O9800-9940
DiseasesDB7431
MedlinePlus001299
eMedicinearticle/1201870
MeSHD007938

Simptomi mogu da obuhvataju krvarenje i probleme pojave modrica, osećaj umora, groznica, i povećan rizik od razvoja infekcija.[1] Ovi simptomi se javljaju usled nedostatka normalnih krvnih ćelija.[1] Dijagnoza se tipično uspostavlja pomoću testova krvi ili biopsije koštane srži.[1]

Podela uredi

Leukemije se dele:

Kod leukemičnih je obično broj izmenjenih belih krvnih zrnaca masivno povećan u krvi. Subleukemične leukemije se karakterišu normalnim ili blago povećanim brojem leukocita u krvi, dok se kod aleukemičnih ne mogu naći tumorske ćelije u krvi, ali ih zato ima u koštanoj srži.

Simptomi uredi

Usled razmnožavanja tumorskih ćelija u koštanoj srži, one potiskuju zdrave ćelije iz kojih nastaju ostale krvne ćelije. Usled toga dolazi do:

Usled infiltracije zdravih organa malignim ćelijama javljaju se i simptomi poput uvećanja slezine, limfnih žlezda i jetre. Mogu se javiti još i bolovi u kostima, otok i krvarenje desni usled nagomilavanja tumorskih ćelija, promene na koži, glavobolje i pareze kranijalnih živaca zbog nagomilavanja tumorskih ćelija u likvoru (lat. Meningeosis leucaemica). Ovi simptomi su različito izraženi kod različitih tipova leukemija.

Najbitniji tipovi uredi

Akutne leukemije uredi

Glavni članak: Akutne leukemije

Akutne leukemije se karakterišu naglim početkom i brzim razvojem bolesti. Od simptoma se najzastupljeniji znaci insuficijencije koštane srži (anemija, trombocitopenija, infekcije). Postoje dve vrste akutnih leukemija:

Čini oko 80% leukemija odraslih. Nastaje iz mijeloidne loze krvnih ćelija, najčešće iz granulocitne. Učestalost je oko 3/100.000 stanovnika godišnje. Pretežno su starije osobe obolele.

Ova forma se najčešće sreće kod dece, oko 80%. Učestalost je oko 1/100.000 stanovnika godišnje. Nastaje iz B-limfocita i T-limfocita.

Hronične leukemije uredi

Razvija polako u toku godina i decenija, teče progresivno. Simptomi su u početku blagi i obično u vidu povećanja slezine, limfnih čvorova... Najčešće se sreće kod starijih ljudi. Takođe postoje dva oblika.

Ubraja se u mijeloproliferativne poremećaje. Učestalost je oko 1/100.000 stanovnika godišnje.

Ubraja se u non-Hodžginove limfome (engl. Non-Hodgin lymphoma). Učestalost je oko 2-3/100.000 stanovnika godišnje. Potiče najčešće od zrelih B-limfocita.

Uzrok uredi

Precizni uzrok leukemije nije poznat.[3] Smatra se da se bolest javlja usled kombinacije genetičkih i okolinskih (nenaslednih) faktora.[3] Faktori rizika su pušenje duvana, jonizujuće zračenje, pojedine hemikalije (kao što je benzen), ranija hemoterapija, i Daunov sindrom.[2][3] Osobe sa porodičnom istorijom leukemije su isto tako izložene velikom reziku.[2] Postoje četiri glavna tipa leukemije: akutna limfocitna leukemija (ALL), akutna mijelocitna leukemija (AML), hronična limfatična leukemija (CLL) i hronična mijeloidna leukemija (CML) — kao i niz manje uobičajenih tipova.[2][8] Leukemija i limfomi pripadaju široj grupi tumora koji utiču na krv, koštanu moždinu, i limfni sistem, koja je poznata kao tumor hematopoetskih i limfoidnih tkiva.[9][10]

Genetički faktori uredi

Pacijenti sa Daunovim sindromom (trizomija 21. hromozoma) imaju znatno veći rizik da obole od akutne limfatične leukemije od zdravih ljudi. Takođe u skorije vreme je otkriven čitav niz hromozomskih aberacija koje su povezane sa pojavom leukemija.

Faktori spoljašnje sredine uredi

Epidemiologija uredi

 
Smrtni slučajevi od leukemije po milionu osoba 2012. godine
  0-7
  8-13
  14-22
  23-29
  30-34
  35-39
  40-46
  47-64
  65-85
  86-132

Godine 2010, globalno je aproksimativno 281.500 ljudi umrlo od leukemije.[11] Godine 2000, aproksimativno 256.000 dece i odraslih širom sveta je razvilo neku formu leukemije, i 209.000 je umrlo od toga.[12] To predstavlja oko 3% od skoro sedam miliona smrtnih slučajeva usled kancera te godine, i oko 0,35% svih smrtnih slučajeva usled bilo kog uzroka.[12] Od šesnaest zasebnih upoređenih grupa bolesti, leukemija je bila 12. klasa po učestalosti među neoplastičnim bolestima, i 11. najčešći uzočnik smrti vezane za kancer.[12]

Godine 2015, leukemija je bila prisutna kod 2,3 miliona ljudi i uzrokovala je 353.500 smrtnih slučajeva.[5][6] Godine 2012. bilo je 352.000 novo razvijenih slučajeva.[8] Ona je najčešći tip kancera kod dece, pri čemu je tri četvrtine slučajeva leukemije kod dece akutnog limfoblastnog tipa.[2] Međutim, oko 90% svih slučajeva leukemije se dijagnozira kod odraslih, od kojih su AML i CLL najzastupljeniji tipovi kod odraslih.[2] Bolest se češće javlja u razvijenom svetu.[8][13]

Lečenje i prognoza uredi

Tretman može da obuhvata neku kombinaciju hemoterapije, radioterapije, ciljane terapije, i transplanta koštane srži, uz dodatak podržavajuće i palijativne nege po potrebi.[2] Određenim tipovima leukemije se može upravljati čekanjem pod nadzorom.[2] Uspeh tretmana zavisi od tipa leukemije i uzrasta osobe. Ishodi su poboljšani u razvijenom svetu.[8] Prosečna petogodišnja stopa preživljavanja je 57% u Sjedinjenim Državama.[4] Kod dece mlaće od 15 godina, petogodišnja stopa preživljavanja je u opsegu od 60 do 85%, u zavisnosti od tipa leukemije.[14] Kod dece sa akutnom leukemijom koja su bez raka nakon pet godina, malo je verovatno da će se rak vratiti.[14]

Galerija uredi

Patohistološki nalazi kod nekih oblika leukemije
  •  
    Mieloblasti u akutnoj mieloidnoj leukemiji
  •  
    Hronična limfatična leukemija
  •  
    Prolimfocit kod T ćelijske prolimfocitne leukemije
  •  
    Hronična limfoidna leukemija

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „What You Need To Know About™ Leukemia”. National Cancer Institute. 23. 12. 2013. Arhivirano iz originala na datum 6. 7. 2014. Pristupljeno 18. 6. 2014. 
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 „A Snapshot of Leukemia”. NCI. Arhivirano iz originala na datum 4. 7. 2014. Pristupljeno 18. 6. 2014. 
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Hutter, JJ (jun 2010). „Childhood leukemia.”. Pediatrics in Review 31 (6): 234-41. DOI:10.1542/pir.31-6-234. PMID 20516235. 
  4. ↑ 4,0 4,1 „SEER Stat Fact Sheets: Leukemia”. National Cancer Institute. 2011. Arhivirano iz originala na datum 16. 7. 2016. 
  5. ↑ 5,0 5,1 GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet 388 (10053): 1545-1602. DOI:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. PMC 5055577. PMID 27733282. 
  6. ↑ 6,0 6,1 GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet 388 (10053): 1459-1544. DOI:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. PMC 5388903. PMID 27733281. 
  7. ↑ „Leukemia”. NCI. Arhivirano iz originala na datum 27. 5. 2014. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 World Cancer Report 2014.. World Health Organization. 2014. str. Chapter 5.13. ISBN 9789283204299. 
  9. ↑ Vardiman, JW; Thiele, J; Arber, DA; Brunning, RD; Borowitz, MJ; Porwit, A; Harris, NL; Le Beau, MM i dr.. (30. 7. 2009). „The 2008 revision of the World Health Organization (WHO) classification of myeloid neoplasms and acute leukemia: rationale and important changes.”. Blood 114 (5): 937-51. DOI:10.1182/blood-2009-03-209262. PMID 19357394. 
  10. ↑ Cătoi, Alecsandru Ioan Baba, Cornel (2007). Comparative oncology. Bucharest: The Publishing House of the Romanian Academy. str. Chapter 17. ISBN 978-973-27-1457-7. Arhivirano iz originala na datum 10. 9. 2017. 
  11. ↑ „Global and regional mortality from 235 causes of death for 20 age groups in 1990 and 2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet 380 (9859): 2095-128. decembar 2012. DOI:10.1016/S0140-6736(12)61728-0. PMID 23245604. 
  12. ↑ 12,0 12,1 12,2 „Cancer incidence, mortality and survival by site for 14 regions of the world”. Global Programme on Evidence for Health Policy Discussion Paper No. 13 (World Health Organization). 2001. 
  13. ↑ World Cancer Report 2014.. World Health Organization. 2014. str. Chapter 5.13. ISBN 9789283204299. 
  14. ↑ 14,0 14,1 American Cancer Society (2. 3. 2014). „Survival rates for childhood leukemia”. Arhivirano iz originala na datum 14. 7. 2014. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Leukemija&oldid=41592157