Kitnos
Koordinate: 37° 23′ S.g.š., 24° 25′ I.g.d.
Kitnos (grčki gr: Κύθνος) je jedno ostrva u grupaciji Kiklada u Grčkoj. Upravno ostrvo pripada okrugu Kikladi i Periferiji Južni Egej, gde čini zasebnu opštinu.
Kitnos (Κύθνος)
| |
|---|---|
| Podaci | |
| Država |  Grčka
|
| Glavno naselje | Kitnos (grad) |
| Površina | 100,2 km² |
| Najviši vrh | - (560 m) |
| Broj stanovnika | 1.608 st. (2001) |
 | |
Prirodni uslovi uredi
Kitnos je jedno od ostrva Kiklada srednje veličine. NJena značajna povoljnost je to što je blizina kopna, a posebno prestonice Atine - oko 100 km. Najbliža okolna ostrva su Kea 10 km ka severu i Serifos na 10 km ka jugu. Ostrvo spada u razuđenija ostrva Kiklada (oko 100 km obale) i planinsko u većem delu. Ostrvo poseduje i 70ak malih, ali prelepih plaža.
Kitnos ima sušnu sredozemnu klimu i postoji stalan nedostatak vode, zbog čega je Kitnos dobrim delom sušan i kamenit. Biljni i životinjski svet ostrva su takođe osobeni za ovu klimu. Od gajenih kultura dominiraju maslina i vinova loza.
Istorija uredi
Za Kitnos, kao i za celokupne Kiklade, je neobično važno razdoblje kasne praistorije, tzv. Kikladska Civilizacija, zavisna i bliska Kritskoj. Iza Kikladske civilizacije su danas ostale brojne figurine-idoli, vezane za zagrobni život. Tokom stare Grčke Kitnos je bila jedan od malih polisa u veoma važnom delu Grčke.
Posle toga ostrvom je vladao stari Rim, a zatim i Vizantija. 1204. g. posle osvajanja Carigrada od strane Krstaša Kikladi potpadaju pod vlast Mlečana, pod kojima ostaju dugo, do početka 17. veka, kada novi gospodar postaje osmansko carstvo. Stanovništvo Kitnosa je bilo rano uključeno u Grčki ustanak 20ih godina 19. veka, pa je ostrvo ono je odmah pripalo novoosnovanoj Grčkoj. Međutim, razvoj nove države nije sprečio iseljavanje mesnog stanovništva u 20. veku. Poslednjih decenija ovo je donekle umanjeno razvojem turizma.
Stanovništvo uredi
Glavno stanovništvo na Kitnosu su Grci. Kitnos spada u ređe naseljena ostrva među značajnijim ostrvima Kiklada, ali je blizina prestonice Atine i razvoj vikend-turizma doprineo prosperitetu ostrva tokom poslednje dve decenije. Ovo je uzrokovalo skok stanovništva, naročito u mestima uz obalu.
Na ostrvu nema velikih naselja. Glavno mesto ostrva, grad Kitnos ili Mesarija,jednostavnije Hora ("središte") se nalazi u brdovitoj sredini ostrva, na vrhu brda, i udaljen od mora, a razlog ovome su nekadašnji napadi gusara, koji su napadali naselja na obali. Sličan slučaj je i sa drugim po veličini naseljem Driopida. Mesta su zbog toga zbijena sa uslikim i strmim ulicama, što im daje posebnu slikovitost i turističku privlačnost.
Privreda uredi
Privreda Kitnosa se zasniva na turizmu (najviše vikend-turizam Atinjana) i pomorstvu, a manje na tradicinalnoj poljoprivredi (južno voće, masline).
