Kardiovaskularna bolest
Kardiovaskularne bolesti (srčane bolesti) su klasa oboljenja koje obuhvataju srce ili krvne sudova (arterije i vene).[1] Mada se ovaj termin tehnički odnosi na bilo koje oboljenje sa uticajem na kardiovaskularni sistem (kako ga primenjuje MeSH C14), on se obično koristi za oboljenja koja se odnose na aterosklerozu (arterijske bolesti). Ta oboljenja često imaju slične uzroke, mehanizme, i tretmane.
| Kardiovaskularna bolest | |
|---|---|
 | |
| Mikrografija srca sa fibrozom (žuto) i amiloidozom (smeđe). Movatova mrlja. | |
| Specijalnost | Kardiologija |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-10 | I51.6 |
| ICD-9 | 429.2 |
| DiseasesDB | 28808 |
| MeSH | D002318 |
Kardiovaskularne bolesti ostaju najveći uzrok smrtnih slučajeva širom sveta. Mada su tokom zadnje dve dekade, stope kardiovaskularnog mortaliteta opale u mnogim razvijenim zemljama, one su porasle zapanjujućom brzinom u zemljama sa niskim i srednjim nivoom prihoda. Procenat preranih smrtnih slučajeva uzrokovanih kardiovaskularnim oboljenjima je u opsegu od 4% u razvijenim zemljama do 42% u nerazvijenim zemljama. Više od 17 miliona ljudi je podleglo kardiovaskularnim bolestima tokom 2008.[2] Svake godine bolesti srca su uzrok smrti većeg broja ljudi od kancera. Zadnjih godina, kardiovaskularni rizik žena je porastao.[3] Poznato je da se vaskularne povrede akumuliraju od adolescentnog doba, te su neophodni primarni preventivni napori od detinjstva.[4][5]
Do vremena kad se problemi ustanove, osnovni uzročnici (ateroskleroze) su obično u poodmaklom stupnju, jer su se razvijali decenijama. Iz tog razloga je neophodno posvetiti pažnju prevenciji ateroskleroze putem modifikovanja faktora rizika, kao što su zdrava ishrana, vežbanje, i izbegavanje pušenja.
Reference uredi
- ↑ Maton Anthea (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 0-13-981176-1.
- ↑ Mendis S., Puska P., Norrving B. (editors) (2011). Global Atlas on cardiovascular disease prevention and control. ISBN 978 92 4 156437 3.
- ↑ United States (1999). „Chronic Disease Overview”. United States Government.
- ↑ Rainwater DL, McMahan CA, Malcom GT, et al. (Mar 1999). „Lipid and apolipoprotein predictors of atherosclerosis in youth: apolipoprotein concentrations do not materially improve prediction of arterial lesions in PDAY subjects. The PDAY Research Group”. Arterioscler Thromb Vasc Biol. 19 (3): 753–61. DOI:10.1161/01.ATV.19.3.753. PMID 10073983.[mrtav link]
- ↑ McGill HC, McMahan CA, Zieske AW, et al. (Aug 2000). „Associations of coronary heart disease risk factors with the intermediate lesion of atherosclerosis in youth. The Pathobiological Determinants of Atherosclerosis in Youth (PDAY) Research Group”. Arterioscler Thromb Vasc Biol. 20 (8): 1998–2004. DOI:10.1161/01.ATV.20.8.1998. PMID 10938023.[mrtav link]