Indol-3-buterna kiselina

Indol-3-buterna kiselina
	1H-Indol-3-butanoinska kiselina
Drugi nazivi	indol-3-butirna kiselina; 3-indolbutirna kiselina; indolbutirna kiselina; IBA
Identifikacija
CAS registarski broj	133-32-4
ChemSpider	8298
DrugBank	DB02740
KEGG	C11284
ChEBI	33070
ChEMBL	CHEMBL582878
RTECS registarski broj toksičnosti	NL5250000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=C(O)CCCc2c1ccccc1nc2
InChI
	InChI=1S/C12H13NO2/c14-12(15)7-3-4-9-8-13-11-6-2-1-5-10(9)11/h1-2,5-6,8,13H,3-4,7H2,(H,14,15) ; Kod: JTEDVYBZBROSJT-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C12H13NO2/c14-12(15)7-3-4-9-8-13-11-6-2-1-5-10(9)11/h1-2,5-6,8,13H,3-4,7H2,(H,14,15); Kod: JTEDVYBZBROSJT-UHFFFAOYAT
Svojstva
Molekulska formula	C12H13NO2
Molarna masa	203.24 g mol−1
Agregatno stanje	beli ili bledo žuti kristali
Gustina	1,252 g/cm3
Tačka topljenja	125 °C, 398 K, 257 °F
Tačka ključanja	razlaže se
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	kubna
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	Oxford MSDS
R-oznake	R25 R36/37/38
S-oznake	S26 S28 S36/37/39 S38 S45
Tačka paljenja	211.8 °C
Srodna jedinjenja
Srodna materije	auksin; indol-3-sirćetna kiselina
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Indol-3-buterna kiselina (1H-Indol-3-butanoinska kiselina, IBA) je bela ili bledo žuta kristalna materija, sa molekulskom formulom C₁₂H₁₃NO₂. Ona se topi na 125 °C pri atmosferskom pritisku i razlaže se pre ključanja. IBA je biljni hormon iz auksinske familije i sastojak mnogih poljoprivrednih prozvoda za ožiljavanje biljaka.

Ovo jedinjenje je izolovano iz lišća i semena kukuruza i drugih vrsta. Ono se isto tako može ekstrahovati iz roda biljaka Salix (Vrba).^[4]

Reference uredi

↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ William. G.Hopkins(1999). Introduction to Plant Physiology. John Wiley and Sons. ISBN 0-471-19281-3

Spoljašnje veze uredi

Portal Hemija

[1] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[2] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[3] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[4] William. G.Hopkins(1999). Introduction to Plant Physiology. John Wiley and Sons. ISBN 0-471-19281-3

[1]

[2]

[3]

[4]