Identitet (psihologija)
Za ostale upotrebe, v. Identitet (razvrstavanje).
Identitet je trajno osećanje celovitosti i postojanosti ličnosti uprkos promenama u njoj i oko nje. Osećanje identiteta počinje da se formira u detinjstvu, a posebno tokom adolescencije kada postoje i najveće krize identiteta. Kada osoba postavlja sebi ključno pitanje „ko sam ja”, „čemu težim”, „odakle sam” i sl. Poseban značaj u procesu formiranja identiteta imaju osobe iz najbliže okoline, ali i sistem socijalnih vrednosti zajednice u kojoj pojedinac živi. Prema Eriksonu, osećanje ličnog identiteta zasnovano je na zapažanju samoistovetnosti i neprekidnosti postojanja u vremenu i prostoru, kao i opažanja činjenice da drugi ljudi zapažaju i priznaju ovu činjenicu. Pojedinac koji je stekao osećanje ličnog identiteta ima doživljaj kontinuiteta između onoga što je bio nekada, što je danas, kao i onoga što zamišlja da će tek biti.
V. također uredi
Ovaj članak, ili jedan njegov deo, je izvorno preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora.