Hipnoza
Hipnoza je premošćavanje kritičnog faktora između svesnog i podsvesnog dela uma i predstavlja uspostavljanje prihvatljivog selektivnog razmišljanja.[1][2][3][4]
Postupak „Hipnotička indukcija“, se sastoji od preliminarnih razgovora, u kojima se daju saveti i uputsva. Hipnoza može biti samostalna - autohipnoza (kroz autosugestije), ili hipnoza koju sprovodi obrazovano lice - hipnotarapeut. Korišćenje hipnoze u kliničke svrhe se naziva hipnoterapija.
Postoje mnogi mitovi o hipnozi, međutim hipnoza je potpuno bezbedna i hipnoterapeuti ne mogu ništa uraditi osobi što ona ne želi, suprotno, osoba koja želi da reši neki problem odlazi sa svesnim znanjem kod hipnoterapeuta (celokupna terapija izgleda kao razgovor, osoba je potpuno svesna svega u svakom trenutku, u svakom trenutku može, ukoliko želi prestati, čak mnogi misle da je hipnoterapija bila neuspešna zato što su bili svesni sve vreme) i na kraju rešava svoj problem. Najčešći slučajevi su prestanak pušenja, redukcija stresa, nemoć na seksualnom planu, depresija, fobije, redukcija telesne težine, alergije...
Napomena: zvanična definicija prihvaćena od strane »International Hypnosis Federation« i »National Guild of Hypnosis, USA«
Reference uredi
- ↑ Encyclopaedia Britannica, 2004: "a special psychological state with certain physiological attributes, resembling sleep only superficially and marked by a functioning of the individual at a level of awareness other than the ordinary conscious state".
- ↑ Lynn S, Fassler O, Knox J (2005). „Hypnosis and the altered state debate: something more or nothing more?”. Contemporary Hypnosis 22: 39. DOI:10.1002/ch.21.
- ↑ Coe W, Buckner L, Howard M, Kobayashi K (1972). „Hypnosis as role enactment: Focus on a role specific skill”. The American journal of clinical hypnosis 15 (1): 41–5. DOI:10.1080/00029157.1972.10402209. PMID 4679790.
- ↑ Steven J. Lynn; Judith W. Rhue (4 October 1991). Theories of hypnosis: current models and perspectives. Guilford Press. ISBN 978-0-89862-343-7. Pristupljeno 30 October 2011.
