Heraklid Pontski
Heraklid Pontik odn. Heraklid Pontski (grčki: Ἡρακλείδης ὁ Ποντικός, latinski: Heraclides Ponticus ili Herakleides; rođen 387. pne., umro 312. pne.). Grčki filozof, koji je živeo i umro u Herakleji Pontici u Bitiniji (danas Karadeniz Ereğli, Turska) na Crnom moru (Pontu).
Često ga nazivaju začetnikom heliocentričke teorije, mada to nije izvesno.
Život uredi
Heraklidov otac beše Eutifron, bogati plemić. On ga je poslao na učenje u Platonovu Akademiju u Atini, i to kod njenog osnivača Platona i naslednika Speusipa, mada je takođe učio i kod Aristotela. Prema leksikonu Suda, Platon je pred odlazak za Siciliju 360. pne. ostavio svoje učenike na staranje Heraklidu. Speusip je pred smrt 339. pne. za naslednika izabrao Ksenokrata nakon glasanja, pri čemu je Ksenokrat pobedio za samo pet glasova ispred Heraklida i Menedema iz Pire.
Jedna igra reči na njegovo ime, koja ga naziva Heraklid Pompicus, sugeriše da je bio tašt i pompezan čovek i meta mnogo ismevanja. Ipak, Heraklid je izgleda bio svestran i plodan pisac o filozofiji, matematici, muzici, gramatici, fizici, istoriji, retorici, bez obzira na sumnje u vezi autorstva mnogih ovih dela, od kojih su uglavnom sačuvani samo fragmenti. Izgleda da je sastavljao razna dela u obliku dijaloga. Glavni izvor ove mase biografskih podataka je zbirka Diogena Laertija.
Astronomija uredi
Poput Pitagorejaca Hikete i Ekfanta, Heraklid je pretpostavio da prividno dnevno kretanje zvezda potiče od rotacije Zemlje na svojoj osi jednom na dan. Prema jednoj kasnijoj tradiciji, takođe je verovao da se Venera i Merkur okreću oko Sunca. Ovo bi značilo da je anticipirao Tihov sistem (16. vek n.e.), u suštini geocentrički model sa heliocentričkim aspektima.
Filozofija uredi
Zastupao je neku vrstu atomizma. Takođe je proučavao transeve, kosmološke vizije, proročanstva, znamenja i kataklizme, pokušavajući da dokaže postojanje bogova, božanske retribucije i reinkarnacije. Time je oličavao natprirodne tendencije platonizma i anticipirao neke aspekte neoplatonizma.[1]
Kredibilnost Heraklidovih tvrdnji je ojačana posle otkrića dugog gvozdenog ražnja 1894, tokom iskopavanja Hereona u Argosu. Razni književni izvori su pominjali da su dugi ražnjevi bili korišćeni kao novac, a Heraklid je pomenuo da je ražanjski novac posvećen u Hereonu, nakon što je zamenjen srebrnim novcem [2]. Još jedan njegov citat, zanimljiv istoričarima, navodi da je Rim u četvrtom veku bio grčki grad (fr. 106 Wehrli).
Izvori uredi
- ↑ "Heracleides Ponticus." Encyclopædia Britannica from Encyclopædia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite. (2009).
- ↑ https://web.archive.org/web/20160311180936/http://www.metrum.org/money/heraion.htm
(na engleskom:)
- O. Neugebauer, (1969) The Exact Sciences in Antiquity ISBN 0-486-22332-9
- O. Neugebauer (1975) A History of Ancient Mathematical Astronomy
- O. Voss (1896) De Heraclidis Pontici vita et scriptis
- Diogenes Laërtius trans. C.D. Yonge (1853) "Lives of Eminent Philosophers"
- Bruce Eastwood, "Heraclides and Heliocentrism: Texts, Diagrams, and Interpretations." Journal for the History of Astronomy 23 (1992): 233-60.
- Wehrli, F. (1969) Herakleides Pontikos. Die Schule des Aristoteles vol. 7, 2nd edn. Basel.
Vanjske veze uredi
(na engleskom:)
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Heraklid Pontski – biografija”. MacTutor History of Mathematics archive. (en)