Haber-Boschov proces
Haber-Bošov postupak se koristi u industriji za dobijanje amonijaka.[1][2][3]
N2(g) + 3H2(g) → 2NH3(g), t = 500 °C, p = 20MPa, Fe kao katalizator
Naime koriste se zaključci iz teorije o hemijskoj ravnoteži.
S obzirom da je količina nastalog proizvoda (amonijaka) manja od količine reaktanata (vodonika i azota) dolazimo do zaključka da će povećanjem pritiska u reaktoru reakcioni količnik biti manji od konstante ravnoteže te će shodno Le Šateljeovom principu biti favorizovana reakcija u desno tj. reakcija stvaranja amonijaka. Zato se pritisak u reakcionim komorama održava na pritisku od 200 do 900 atmosfera.
Reakcija stvaranja amonijaka je egzotermna. Najveći prinos reakcija ima na 25 stepeni celzijusovih ali je tada (direktna) reakcija veoma spora (nije spontana). Na 25°C je konstanta ravnoteže oko 100000 veća od konstante ravnoteže na 500 stepeni. Međutim reakcija se mora odigrati na 500°C jer je tada ona intenzivna iako je prinos amonijaka na toj temperaturi 10 - 15%.
Reakcija je katalizovana. S obzirom da je prinos amonijaka na tako visokoj temperaturi (500 stepeni) 10 - 15%, amonijak se pomoću katalizatora prevodi u tečno stanje i time se remeti hemijska ravnoteža u reaktoru. Sistem shodno Le Šateljeovom principu odgovara favorizovanjem reakcije stvaranja amonijaka (direktna reakcija) pa se povećava prinos amonijaka.
Reference uredi
- ↑ Enriching the Earth: Fritz Haber, Carl Bosch, and the Transformation of World Food Production by Vaclav Smil (2001). ISBN 978-0-262-19449-5.
- ↑ Hager, Thomas (2008). The Alchemy of Air. Harmony Books, New York. ISBN 978-0-307-35178-4.
- ↑ Fertilizer Industry: Processes, Pollution Control and Energy Conservation by Marshall Sittig (1979) Noyes Data Corp., N.J. ISBN 978-0-8155-0734-5.
