Доње Стопање
Координате: 43° 01′ 04" СГШ, 21° 54′ 25" ИГД
Доње Стопање је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 1136 становника (према попису из 1991. било је 1201 становника).
Доње Стопање | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Град | Лесковац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1136 |
Положај | |
Координате | 43°01′04″N 21°54′25″E / 43.017833°N 21.906833°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 212 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | LE |
Географија uredi
Од града Лесковца је удаљено 1.8 km северозападно, тако да је приградско насеље.
Легенда uredi
Село Стопање је добило име по „раскрченој чуми и посечених сто пањева“ на којој је настало. Турски пописи из 16 века бележе село и податке о становништву. По легенди, село Стопање се налазило на данашњем локалитету Селиште. Пошто је током једне епидемије куге већина грађана помрла, четрнаест домаћинстава који су преживели се деле у две групе и селе се узводно и низводно, формирајући уз Јабланицу два нова насеља: Доње (у почетку 8 домаћинстава) и Горње Стопање (6 домаћинстава). Селиште је данас одрадива површина на којој су повртњаци и припада катастарској општини Доње Стопање .
Историја uredi
Током Другог светског рата већина грађана је била регрутована у Српску државну стражу капетана Михајла Зотовића. Ова јединица је позната у јужној Србији по својој екстремној борби против комунизма, па је самим тим и становништво било антикомунистички опредељено. Након рата је то имало за последицу терорисање становништва кроз насилну национализацију и колективизацију, а касније и игнорантни однос нове власти према селу.
Религија uredi
У Доњем Стопању се налази стара православна црква посвећена Светом Николи. Њу су саградили стари Лесковћани у 18. веку јер им у граду Турци нису дозвољавали изградњу храма. Садашње црквено двориште је у доба турске окупациже до 1878. било гробље на коме су сахрањивани Лесковчани. На гробљу поред цркве се налази споменик Аустроуграским војницима из Првог светског рата помрлим од тифуса 1915. Нова црква Светог Николе је у завршној фази а њену изградњу су започели мештани 2004. године.
Спорт uredi
У Доњем Стопању је 1975. формиран ФК Плантажа, по коме је насеље и шире постало познато. Као аматерски ФК Плантажа је освојио многе награде и признања у протеклом периоду.
Занимање uredi
Већина становника су били радници у некој од фабрика у граду, док је пољопривреда била секундарно занимање. Са пропашћу Лесковачке индустрије током деведесетих година 20. века већина се преоријентише на повртарство и продаје своје производе широм Србије.
Плантажа НАВИП uredi
Од национализованих винограда на брду изнад Доњег Стопања је 1963. формирана Плантажа - Навип, један од највећих винограда у компанији Навип на око 750Ha. Navip Plantaža DOO[mrtav link]
Образовање uredi
У Доњем Стопању је до 1970. постојала основна школа, али је после укинута и деца сада похађају школу у суседном Винарцу
Демографија uredi
Пописи uredi
Најстарији подаци о становништву је турски попис становништва из 1516. по коме је у селу било 120 хришћанских и 6 муслиманска кућа. По следећем попису из 1536. било је 48 хришћанских и 5 муслиманска кућа, а 1570. 39 хришћанских и 6 муслиманска кућа. По званичном попису из 1953. у селу је живело 822 становника у 123 куће а 1971. је живело 1045 становника у 223 куће.
У насељу Доње Стопање живи 889 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (36,9 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 302 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,76.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.109 | 97,62% | ||
Роми | 24 | 2,11% | ||
Македонци | 1 | 0,08% | ||
непознато | 2 | 0,17% |
м | ж | |||
? | 5 | 7 | ||
80+ | 7 | 16 | ||
75-79 | 14 | 19 | ||
70-74 | 13 | 30 | ||
65-69 | 24 | 32 | ||
60-64 | 41 | 20 | ||
55-59 | 26 | 32 | ||
50-54 | 36 | 43 | ||
45-49 | 53 | 44 | ||
40-44 | 39 | 38 | ||
35-39 | 48 | 33 | ||
30-34 | 30 | 49 | ||
25-29 | 38 | 33 | ||
20-24 | 42 | 39 | ||
15-19 | 47 | 37 | ||
10-14 | 39 | 41 | ||
5-9 | 36 | 24 | ||
0-4 | 30 | 31 | ||
просек | 36.9 | 39.6 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 463 | 110 | 328 | 20 | 5 | - |
Женски | 472 | 63 | 329 | 63 | 17 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 265 | 101 | - | 1 | 64 | 2 | 24 | 23 | 1 | 9 |
Женски | 166 | 63 | - | - | 49 | 1 | - | 15 | 5 | 3 |
Оба | 431 | 164 | - | 1 | 113 | 3 | 24 | 38 | 6 | 12 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | - | 12 | 2 | 10 | 8 | - | - | 6 | |
Женски | 1 | 2 | 1 | 9 | 15 | 1 | - | - | 1 | |
Оба | 3 | 2 | 13 | 11 | 25 | 9 | - | - | 7 |
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9