Diokle iz Karista
Za ostala značenja, vidi Diokle.Diokle iz Karista (grč. Διοκλῆς ὁ Καρύστιος, 4. vek pne.) bio je slavni helenistički grčki lekar. Rođen je u Karistu na Eubeji i živeo je ne mnogo posle Hipokrata, koga je – po Plinijevim rečima – odmah sledio i po vremenu života i po slavi.[1]
O njegovom životu ne zna se mnogo, samo to da je živeo i radio u Atini, gde je napisao delo koje se može smatrati prvim medicinskim spisom na atičkom dijalektu, a ne na jonskom, kako je bilo uobičajeno za grčka medicinska dela. Njegov najvažniji rad bio je na polju praktične medicine, posebno u oblasti ishrane, ali je napisao i prvi sistematski udžbenik iz životinjske anatomije. Prema nekim izvorima, upravo je on bio prvi koji je reč "anatomija" upotrebio u njenom današnjem značenju.[2] Diokle je pripadao tzv. dogmatskoj školi medicine, i napisao je nekoliko spisa, od kojih su sačuvani samo naslovi i nekoliko fragmenata kod Galena, Celija Aurelijana, Oribazija, Ateneja i drugih antičkih autora.[3]
Pod njegovim je imenom sačuvano i jedno pismo upućeno kralju Antigonu pod naslovom "Pismo o čuvanju zdravlja" (Ἐπιστολή Προφυλακτική), koje je Pavle sa Egine uvrstio na kraju prve knjige svog vlastitog medicinskog spisa. Ukoliko je autentično, to je pismo verovatno bilo upućeno makedonskom kralju Antigonu II Gonati, koji je umro 239. pne. u dobi od 80 godina, nakon vladavine duge 43 godina.[4] Po tematici pismo liči na nekoliko sličnih pisama koja se pripisuju Hipokratu, a bavi se vrstama ishrane pogodnim za različita godišnja doba.
Tvrdilo se da je Diokle prvi objasnio razliku između vena i arterija, no to se ne čini tačnim, niti se ijedno drugo veliko otkriće vezuje za njegovo ime.
Iz sačuvanih fragmenata vidi se da je Diokle tvrdio kako zdravlje zahteva poznavanje prirode kosmosa i njenog odnosa s čovekom. Naglašavao je to da nervi predstavljaju kanale osećaja i da je zadiranje u njih neposredno vezano za patologiju bolesti.[5]
Diokle je izumio jedan hirurški instrument za vađenje oružja ili projektilnih predmeta kao što su kukaste strelice iz tela, koji je bio nazvan "Dioklov ciastik" (κυαθίσκος του Διοκλέους).[6]
Reference uredi
- ↑ Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja xxvi. 6
- ↑ Asimov, Asimov's Biographical Encyclopedia of Science and Technology 2nd Revised Edition
- ↑ Galen, De alimentis facultatibus, I. 1.
- ↑ Pavle sa Egine, Medicinski kompendij u sedam knjiga, I.
- ↑ M,Bach. (1968).The Chiropractic Story. DeVors&Co., inc., Los Angeles, California. USA
- ↑ Celso, VII,5. 2b-3b.
Izvori uredi
- Smith, William (editor). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, "Diocles Carystius" Arhivirano 2005-10-26 na Wayback Machine-u, Boston, (1867).
- van der Eijk, Philip J. (2000). Diocles of Carystus : a collection of the fragments with translation and commentary. Leiden: Brill. ISBN 90-04-10265-5.
- Magill, Frank Northen; Aves, Alison (1998). Dictionary of World Biography. Taylor & Francis. ISBN 9781579580407. Pristupljeno 1 September 2013.
Literatura uredi
- Jaeger, Werner (1948). Aristotle: Fundamentals of the History of His Development (2nd izd.). Oxford: Oxford University Press.
- Jaeger, Werner (1938) (German). Diokles von Karystos. Berlin: W. de Gruyter & Co.
- Jaeger, Werner (1945). Paideia: The Ideals of Greek Culture: The Conflict of Cultural Ideals in the Age of Plato. Gilbert Highet, trans. (2nd izd.). New York: Oxford University Press.
- Phillips, E. D. (1973). Greek medicine. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-40021-0.
- Sigerist, Henry (1961). A History of Medicine: Early Greek, Hindu, and Persian Medicine. 2. New York: Oxford University Press.
- von Staden, Heinrich (1992). „Jaeger's 'Skandalon der historischen Vernunft': Diocles, Aristotle, and Theophrastus”. u: Calder III, William M. Werner Jaeger reconsidered. Atlanta: Scholars Press.