Dinamo
Dinamo je generator jednosmerne struje, izum Vernera fon Simensa 1866. godine[1]. Konstrukcija je vrlo slična elektromotoru jednosmerne struje. Korišćen je ranije na automobilima, gde je proizvodio jednosmernu struju za pogon električnih uređaja. Ovde je bio snabdeven i regulatorom napona za održavanje konstantnog napona u električnoj instalaciji, delovanjem pobudnog namotaja (obično smeštenog na statoru mašine).
Dinamo se sastoji od statora i rotora. Namotaj statora se koristi kao pobudni namotaj, i kroz njega se propušta jednosmerna struja koja stvara magnetsko polje u kome se okreće rotor. Namotaji rotora su povezani na kolektor (komutator). Četkice klize po kolektoru i odvode indukovanu struju ka potrošačima. Kako se u rotoru u stvari indukuje naizmenični napon, uloga kolektora i četkica je da tu naizmeničnu struju ispravljaju u jednosmernu koja je potrebna za pogon potrošača.
Regulator napona (regler) je elektro-magnetski prekidač koji na osnovu izlaznog napona dinamo-mašine reguliše protok struje kroz pobudni namotaj (na statoru) i time se održava približno konstantan napon na izlazu mašine. Kako regler ima kontakt koji isključuje izlaz dinama kada mašina stoji (da se tada ne bi praznio akumulator), kada motor vozila proradi i kada dinamo počne da se okreće, u pobudnom namotaju nema struje. Međutim, u gvožđu mašine postoji remanentni magnetizam, zbog koga se ipak indukuje neki mali napon u rotoru. Tako stvorena struja prolazi kroz namotaje statora, polje se pojačava i započinje lavinski proces - napon na kolektoru raste i kada dostigne neku vrednost, kontakt u regleru se uključuje i dinamo počinje da puni akumulator. Drugi kontakt u regleru reguliše struju pobude tako da napon na izlazu mašine ostaje približno konstantan.
Izvori uredi
- ↑ „1866: Dynamo machine” ((en)). siemens.com. Simens. 10. 10. 2007.. Pristupljeno 29. 9. 2013.
