Diboran

Diboran
	Diboran(6)
Identifikacija
CAS registarski broj	19287-45-7
ChemSpider	17215804
EINECS broj	242-940-6
ChEBI	33590
RTECS registarski broj toksičnosti	HQ9275000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[BH2]1[H][BH2][H]1
InChI
	InChI=1S/B2H6/c1-3-2-4-1/h1-2H2 ; Kod: KLDBIFITUCWVCC-UHFFFAOYSA-N InChI=1/B2H6/c1-3-2-4-1/h1-2H2; Kod: KLDBIFITUCWVCC-UHFFFAOYAF
Svojstva
Molekulska formula	H6B2
Molarna masa	27.67 g mol−1
Agregatno stanje	Bezbojni gas
Gustina	1,216 g/dm3
Tačka topljenja	−164.85 °C, 108 K, -265 °F
Tačka ključanja	-92.5 °C, 181 K, -135 °F
Struktura
Geometrija molekula	Tetraedralna (za bor)
Dipolni moment	0 D
Opasnost
NFPA 704	4 4 3
Tačka spontanog paljenja	38 °C
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja bora	Dekaboran; BF3
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Diboran je hemijsko jedinjenje, koje se sastoji od bora i vodonika sa formulom B₂H₆.^[2] ^[3] On je bezbojni gas na sobnoj temperaturi sa repulzivno slatkim mirisom. Diboran se dobro meša sa vazduhom, lako formirajući eksplozivne smeše. Diboran se spontano pali u vlažnom vazduhu na sobnoj temperaturi. Sinonimi su boroetan, bor hidrid, i dibor heksahidrid.

Diboran je ključno jedinjenje bora sa mnoštvom primena. Ovo jedinjenje je klasifikovano kao "endotermno", što znači da je njegova toplota formiranja, ΔH°_f pozitivna (36 kJ/mol). Uprkos njegove termodinamičke nestabilnosti, diboran je kinetički robustan i manifestuje ekstenzivnu hemiju, većina koje je vezana za gubitak vodonika.

Opšta formula borana uredi

Četiri serije borana sa jednim klasterom imaju sledeće opšte formule, gde je "n" broj atoma bora:

Tip	Formula	Napomena
klozo−	B_nH_n²⁻	Neutralni B_nH_n+2 borani nisu poznati
nido−	B_nH_n+4
arahno−	B_nH_n+6
hifo−	B_nH_n+8	samo su adukti poznati

Takoše postoje serije supstituisanih neutralnih hiperklozo-borana koji imaju teoretsku formulu B_nH_n. Primeri su B₁₂(OCH2Ph)₁₂, koji je stabilni derivat hiperklozo-B₁₂H₁₂.^[4]

Reference uredi

↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
↑ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
↑ Peymann, Toralf; Knobler, Carolyn B.; Khan, Saeed I.; Hawthorne, M. Frederick (2001). „Dodeca(benzyloxy)dodecaborane, B₁₂(OCH₂Ph)₁₂: A Stable Derivative of hypercloso-B₁₂H₁₂”. Angew. Chem. Int. Ed. 40 (9): 1664–1667. DOI:10.1002/1521-3773(20010504)40:9<1664::AID-ANIE16640>3.0.CO;2-O.

Literatura uredi

H. C. Brown, H. C. (1975). Organic Synthesis via Boranes. New York: John Wiley. ISBN 0-471-11280-1.

Spoljašnje veze uredi

[1] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[Clayden1st-2] Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.

[March6th-3] Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.

[4] Peymann, Toralf; Knobler, Carolyn B.; Khan, Saeed I.; Hawthorne, M. Frederick (2001). „Dodeca(benzyloxy)dodecaborane, B₁₂(OCH₂Ph)₁₂: A Stable Derivative of hypercloso-B₁₂H₁₂”. Angew. Chem. Int. Ed. 40 (9): 1664–1667. DOI:10.1002/1521-3773(20010504)40:9<1664::AID-ANIE16640>3.0.CO;2-O.

[2]

[3]

[1]

[4]