Budišinski mir

Budišinski mir, odnosno Mir u Bautzenu ili Mir u Budziszynu (njemački: Frieden von Bautzen; poljski: Pokój w Budziszynie) je mirovni sporazum sklopljen 30. januara 1018. između Svetog Rimskog Carstva, odnosno cara i njemačkog kralja Heinricha II na jednoj, i poljskog kneza Boleslava I Hrabrog na drugoj strani. Njime je okončana serija sukoba koja su ta dva vladara vodila oko nadzora nad područjima Lužice i Gornje Lužice (Milzenerland ili Milsko, istočni dio Markgrofovije Meissen (Misnia)) te Češke, Moravske i Slovačke.

Sukob je korijene imao u bliskom prijateljstvu Boleslava sa njemačkim carom Otonom III, a zahvaljujući kome je nakon Otonove smrti kao kandidata sa njemačko prijestolje podržavao Otonovog sljedbenika Eckarda I od Meissena nasuprot Heinricha. Nakon što je Eckardove smrti 1002. Boleslav je preuzeo njegovu domenu Meissen kao i Lužičku marku. Heinrich je ispočetka priznao njegova prisizanja u zamjenu za Boleslavovo priznanje Heinricha kao njemačkog monarha.

Međutim, neuspjeli pokušaj atentata na Boleslava, za koji je poljski knez vjerovao da je izveden po Heinrichovom naređenju, gotovo odmah je do doveo početka borbi. Boleslav je tokom njih zauzeo Češku (a prije toga Moravsku i Slovačku). Tokom dugotrajne borbe, Boleslav je saveznike tražio i pronalazio među njemačkim plemstvom, dok je Heinrich stupio u savez sa polapskim paganskim plemenom Ljutiča. Godine 1013. je sklopljen privremeni mir temeljem koga je zadržan status quo - Boleslav je zadržao Moravsku i Slovačku; Češka je došla pod vlast knez Jaromira (koji je nedugo potom svrgnut od svog brata Oldricha); a Boleslav se obavezao podržati Heinrichov pohod na Italiju. Boleslavovo odbijanje da sudjeluje u tom pohodu i podrška Heinrichovim neprijateljima u Italiji dovela je do obnove neprijateljstva. Car, međutim, nije mogao poraziti Boleslava te je pristao 1018. na mir u Bautzenu kojim je Boleslav zadržao Lužičku marku i Gornju Lužicu. Dva vladara su odlučila ojačati međusobne veze kroz Boleslavovu ženidbu za Odu, prvu kćer markgrofa Eckarda. Car je obećao sa njemačkim i mađarskim trupama pomoći Boleslavu u njegovom pohodu na istok protiv Kijevske Rusije, tokom koga je iste godine osvojen Kijev i Poljskoj pripojena tzv. Crvena Rusija.

Izvori

Napomene

Literatura

• Berger, Sabine (2002). „Karte der Polenzüge Heinrichs II gegen Boleslaw Chrobry”. u: Kirmeier, Josef; Schneidmüller, Bernd; Weinfurter, Stefan i dr.. (German). Kaiser Heinrich II. 1002-1024. Veröffentlichungen zur Bayerischen Geschichte und Kultur. 44. Theiss. str. 224–226. ISBN 3-8062-1712-2. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-03. Pristupljeno 2012-10-16. 
• Bernhardt, John W (1993). Itinerant Kingship and Royal Monasteries in Early Medieval Germany, c. 936–1075. Cambridge University Press. ISBN 0-521-52183-1. 
• Herbers, Klaus; Neuhaus, Helmut (2005) (German). Das Heilige Römische Reich. Böhlau. ISBN 3-412-23405-2. 
• Jasienica, Pawel (2007) (Polish). Polska Piastow. Proszynski Media. ISBN 978-83-7648-284-2. 
• Keller, Hagen (2001) (German). Die Ottonen (3 izd.). Beck. ISBN 3-406-44746-5. 
• Knefelkamp, Ulrich (2002) (German). Das Mittelalter. UTB M. 2105 (2 izd.). UTB. ISBN 3-8252-2105-9. 
• Röckelein, Hedwig (2006). „Heiraten - ein Instrument hochmittelalterlicher Politik”. u: Ranft, Andreas (German). Der Hoftag in Quedlinburg 973. Von den historischen Wurzeln zum Neuen Europa. Akademie Verlag. str. 99–136. ISBN 3-05-004113-7. 
• Rosik, Stanislaw; Przemyslaw, Wiszewski (2006) (Polish). Ksiega krolow i ksiazat polskich. Wydanictwo Dolnoslaskie. ISBN 978-83-7384-604-3. 
• Schneidmüller, Bernd (2003) (German). Die deutschen Herrscher des Mittelalters. Historische Portraits von Heinrich I. bis Maximilian I. (919-1519). Beck. ISBN 3-406-50958-4. 
• Schwarz, Jörg (2006) (German). Herrschaftsbildungen und Reiche 900-1500. Das europäische Mittelalter. 2. Kohlhammer. ISBN 3-17-019719-3.