Bodljikave ajkule
Bodljikave ajkule (akantode ili akantodi, Acanthodii) je klasa izumrlih riba koja ima sličnosti i sa ribama sa koštanim skeletom (Osteichthyes) i sa rušljoribama (Chondrichthyes). Po obliku ova klasa nalikuje ajkulama, ali njihova pokožica (epidermis) je pokrivena sitnim romboidnim pločicama koje su slične krljušti holosteia.
| Bodljikave ajkule | |
|---|---|
| |
| Acanthodes bronni | |
| Status zaštite | |
 Status zaštite: Izumrli (Perm) (IUCN 3.1) | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Animalia |
| Koljeno: | Chordata |
| Potkoljeno: | Vertebrata |
| Infrakoljeno: | Gnathostomata |
| Razred: | †Acanthodii Owen, 1846 |
Akantode imaju hrskavičast skelet, mada njihova peraja imaju široku osnovu koja je puna kostiju. Na prednjem kraju su ojačana sa bodljama od dentina.
Prvobitne akantode su bile morski organizimi, ali su tokom Devona slatkovodni oblici postali dominantni. Ova grupa je značajna zbog dve stvari: jer je prva poznata grupa kičmenjaka koja ima vilice (Gnathostomata) i jer imaju jake dentinske bodlje koje daju potporu perajima. Ove bodlje su učvršćene i ne mogu se pomerati (kao kod leđnog peraja ajkula).
U okviru ove klase postoje tri reda: Climatiiformes (Klimatiformes), Ischnacanthiformes (Ishnakantiformes) i Acanthodiformes (Akantodiformes). Climatiiformes imaju oklop na ramenom delu i puno malih oštrih bodlji, Ischnacanthiformes imaju zube spojene sa vilicom, a Acanthodiformes su organizmi sa filtracionim načinom ishrane, bez zuba u vilici ali sa dugačkim vlaknima - nastavcima škržnih lukova koja imaju ulogu u filtraciji hrane iz vode.
Postoji teorija da je vilica akantoda nastala od prvog škržnog luka nekog pretka riba sa vilicom koji je imao škržni skelet izgrađen od parčića spojene hrskavice.
Popularan naziv bodljikave ajkule je naučno neodgovarajuć za ovu grupu riba. Akantode su dobile ovaj naziv jer su po izgledu slične ajkulama, aerodinamičnog oblika, imaju parna peraja, i jako uzdignut rep; jake koščane bodlje daju potporu svim perajima sem repnog — zbog svega toga su dobile naziv bodljikave ajkule. Fosilizovane bodlje i pločice koje se nalaze u sedimentnim stenama su često sve što je ostalo od ove grupe riba.
Bodlje akantoda imaju poseban izgled karakterističan za svaki rod. Zbog toga se često koriste za određivanje relativne starosti sedimentnih stena. Bodlje su sitne, sa okruglastom bazom, vratom, i ravnom ili blago zakrivljenom glavom romboidnog oblika.
Iako se nazivaju bodljikave ajkule, akantode su nastale mnogo pre ajkula. Nastale su na početku Silura, oko 50 miliona godina pre nego što su se pojavile prve ajkule. Potom su akantode zauzele i slatke vode i doživele procvat u rekama i jezerima tokom Devona. Međutim ribe sa koštanim skeletom su već pokazale potencijal da dominiraju vodenom sredinom, a njihova konkurencija je bila prejaka za akantode koje su izumrle tokom Perma (pre oko 250 miliona godina).
Mnogi paleontolozi smatraju da su akantode bile srodne pretku današnjih riba sa koštanim skeletom. Iako je unutrašnji skelet ovih riba izgrađen od hrskavice, materijal sličan koštanom tkivu je pronađen u koži ovih riba u obliku gusto zbijenih pločica. Neke pločice su bile znatno uvećane i pokrivale su vrh glave i rameni pojas. Pronađen je i jezičak koji je pokrivao škržne otvore sličan operkulumu riba sa koštanim skeletom.
Literatura uredi
- Benes, Josef. Prehistoric Animals and Plants. Artia. 1979.
- Janvier, P. Early vertebrates. Oxford University Press. 1996.
- Long, J.A. The Rise of Fishes: 500 Million Years of Evolution. Johns Hopkins Univ. Press. Baltimore and London. 1995.
- Palmer, Douglas, Ed. The Simon & Schuster Encyclopedia of Dinosaurs & Prehistoric Creatures. A Visual Who's Who of Prehistoric Life. Marshall Editions Developments Limited. 1999.
Vanjske veze uredi
- Taksonomija Akantoda
- Taksonomija †Ischnacanthiformes
- Taksonomija †Climatiiformes
- Taksonomija †Acanthodiformes Arhivirano 2006-09-27 na Wayback Machine-u
 | U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Acanthodii |
 | Wikivrste imaju podatke o: Bodljikave ajkule |