Banatski ustanak
Banatski ustanak 1594. je bio jedan od tri najveća ustanka u srpskoj istoriji i najveći ustanak pre Prvog srpskog ustanka. Srbi u oblasti Banata (tada u sastavu otomanskog Temišvarskog ejaleta su 1594. započeli veliki ustanak protiv turske vlasti. Centar ustanka je bio oko Vršca, a njegov vođa je bio Teodor Nestorović, episkop Vršca. Druge dve vođe ustanka su bili ban Sava i vojvoda Velja Mironić.
Pozadina uredi
Novi bosanski paša Hasan Predojević je odmah po dolasku na funkciju krenuo u pohod i 1592. zauzeo Bihać i stvorio novi istoimeni sandžak. Predojević je 1593. krenuo u opsadu Siska, ali ga je prikupljena habzburška vojska teško porazila, a i on sam je poginuo.
Na pritisak janičara, Porta je krajem 1593. godine zauzela Vesprim, a pao je nakratko i Sisak. Ovim je otpočeo Dugi (ili Petnaestogodišnji) rat (1593-1606).
Ustanak uredi
Sitniji uspesi austrijske vojske u proleće 1594. su pokolebale turske vazalne kneževe, a Srbima u Banatu je pružilo priliku da podignu ustanak. Ustanak je počeo upadima srpskih hajduka iz Erdelja. Ispočetka su to bili sitniji napadi, ali zatim je Petar Majzaš spalio Vršac. Glavne turske snage zauzete su na severu braneći Ostrogon, pa su ustanici osvojili i Bečkerek, Bečej, Titel i Lipovu i razbili nekoliko manjih turskih vojski (zbog silnih poraza smenjena su dvojica temišvarskih paša). Srpski ustanici su noslili zastave sa likom svetog Save. Sinan-paša, koji je predvodio tursku vojsku, je naredio da se donese zelena zastava Muhameda iz Damaska da bi je suprotstavio zastavi Srba. Sinan-paša je takođe naredio da se kao čin odmazde spale posmrtni ostaci svetog Save.
Erdeljski knez Ištvan Batori je ustanicima tajno doturao pomoć, ali kako nije uspeo da nagovori svoju skupštinu staleža da se okrene protiv Turaka, odbio je da reaguje na proglašenje za srpskog kralja. Pošto je poslata austrijska vojska pod komandom Ferenca Balaša poražena i pošto je popustio pritisak na glavnom bojištu, spojile su se vojske budimskog i temišvarskog paše i razbile Srbe kod Bečkereka. Do kraja jula 1594. ceo Banat je ponovo pokoren. Mnogo srpskih ustanika je pobeglo u Erdelj, gde su stvorili novu episkopiju. Međutim, pošto je oblast Banata nakon propasti ustanka postala pusta, što nije odgovaralo turskim vlastima kojima je bilo potrebno stanovništvo na ovoj plodnoj zemlji, vlasti su obećale milost svakome ko se vrati. Srbi su se vratili, ali se milost nije odnosila na vođu ustanka, episkopa Teodora Nestorovića, koji je živ odran.
Povezano uredi
Literatura uredi
- Dušan Belča, Mala istorija Vršca, Vršac, 1997.
- Dr. Dušan J. Popović, Srbi u Vojvodini, 1997.
- Dr. Drago Njegovan, Prisajedinjenje Vojvodine Srbiji, Novi Sad, 2004.
- Vladislav Vulović, Prvi srpski ustanak-Ustanak Srba u Banatu 1594. godine Arhivirano 2008-06-26 na Wayback Machine-u