Arthur Cravan
Artur Kravan (engl. Arthur Cravan; rođen 22. maja 1887. u Lozani — poslednji put viđen krajem 1918. u Meksiku) je bio američki bokser, pesnik i heroj dada kulture u Francuskoj i isticao se kao prototip čistog dadaističkog ponašanja.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
uredi  |
|
Kratka biografija uredi
Malo se zna o Kravanu (čije je pravo ime bilo Fabijan Avenarius Lojd) pre nego što je emigrirao u Pariz 1912. kao izdavač malog polemičkog časopisa nazvanog „Maintenant“.
Kravan je bio „primitivan“; njegovo izdavanje za boksera, njegova preterana vulgarnost, stihijski karakter njegovih javnih provokacija ugrožavali su, ponekad čak i fizički, uglađenost koja je branila buržoaske konvencije. Mnogima u Parizu je bio poznat kao Amerikanac, ali on je u stvari rođen u Lozani od britanskih roditelja. Odlično je govorio engleski, francuski i nemački, bio je naklonjen manirima engleskog aristokrate (tvrdio je da je on nećak Oskara Vajlda), isto koliko i manirima američkog čvrstog momka. Za vreme rata se hvalio da je „dezerter koga traži sedamnaest nacija“.
Časopis „Maintenant“ uredi
„Maintenant“, koji je štampan na uvijenom papiru, ponekad je sam Kravan prodavao po ulicama. Časopis je izlazio neredovno od 1912. do 1915. i objavljivao je malim delom poeziju, a većim delom otvorene, često drske i prostačke „kritike“. Njegovo agresivno raspoloženje predskazalo je istu pojavu u dada časopisima kasnijih godina. U posebnom izdanju posvećenom „Salon des Independents“-u 1914, Kravanove antiestetske kritike izbile su na površinu u žestokom napadu na mnoštvo vodećih avangardnih slikara i pesnika. To je dovelo do svađe sa mnogim uvređenim umetnicima i do toga da ga je Gijom Apoliner izazvao na dvoboj. Kravana nisu brinule pretnje, jer je bio neizmerno visok i težak i ponosio se svojom bokserskom srčanošću. Međutim, u Madridu, 23. aprila 1916. godine, nokautirao ga je prvi crni šampion u teškoj kategoriji Džek Džonson u revijalnom boks meču.
Dada manifestacije uredi
Stvaranju mita o Kravanu doprinele su proto-dada manifestacije sa kojima je on počeo u Parizu 1914, i u Njujorku tri godine kasnije. Prva je bila održana u „Salle des Societes Savantes“ na putu Danton. Na letku je objavljeno da će Kravan, „brutalni kritičar“, „govoriti-boksovati-igrati“, i da će prikazati novi „boksujući ples“ i „druge neobične numere“ uz pomoć „crnaca-boksera-plesača“. Kravan je otvorio „performans“ ispaljujući nehotice nekoliko pištoljskih hitaca, a onda je „naizmenično se smejući i bivajući ozbiljan, izustio najsrtašnija ludila protiv umetnosti i života. On je slavio atlete (koje je smatrao superiornijim od umetnika), homoseksualce, pljačkaše Luvra i ludake“, sve to dok je vređao gledaoce.
Prvi svetski rat uredi
Sa početkom rata Kravan je tražio švedsko državljanstvo (on se naširoko hvalio kada je izvršio „savršenu pljačku“ juvelirnice u Švajcarskoj), a posle odlaska iz Pariza 1915. putovao je kroz centralnu Evropu, pokazujući izvanrednu sposobnost da prelazi preko granica zaraćenih zemalja. Posle boravka u Španiji 1916, on odlazi za Ameriku. Tamo je, pod zajedničkim pokroviteljstvom Pikabia i Dišana, uređeno da Kravan drži predavanje u njujorškom Grand centar palasu, gde se aprila 1917. održala Prva godišnja izložba Društva nezavisnih umetnika. U okupljenoj svetini bilo je puno elegantno obučenih ljudi, željnih da čuju o najnovijim aktivnostima evropske avangarde. Kravan je ušao, vidno pijan, i posle otvorenog psovanja publike, počeo je, na njihovo zaprepaštenje, da skida svoju odeću. Prekinula su ga dva policajca koja su mu stavila lisice i odvukla ga u policijsku stanicu, gde ga je samo intervencija kolekcionara Voltera Arensberga spasla zatvora. Dišan je, smešeći se zadovoljno, smatrao da je to bilo „izvrsno predavanje“.
Nestanak uredi
Ništa se o njemu više nije čulo od 1918. kada je jednog dana nestao iz malog grada na meksičkoj obali.
