Wikipedija

Antonov

Antonov ili ANTK Antonov ili Avijacijski naučno-tehnički kompleks - O. K Antonov (ukr. Avіacі́йniй naukóvo-tehnі́čniй kómpleks і́menі Oléga Antónova) je organizacija za naučno-istraživački rad i proizvodnju aviona u Ukrajini, osnovana 1946. godine pod nazivom OKB-153 (rus. opыtno-konstruktorskoe bюro). Nakon smrti osnivača i dugogodišnjeg glavnog konstruktora Olega Antonova 1984, organizacija je dobila ime po njemu. Ukupno je razvijeno i proizvedeno više od sto tipova i varijanti aviona različitih klasa i namena. Među najpoznatijima su An-2, An-22 i An-124 „Ruslan“. Do današnjeg dana Antonov je kompanija koja je s 22.000 proizvedenih aviona jedan od njihovih najvećih svetskih proizvođača. Pored ostalog Antonov je proizvođač aviona An-225 najvećeg svetskog aviona s kapacitetom od 250 tona tereta.

Antonov
Tip državna kompanija
Osnovana 1946.
Sjedište Ukrajina Kijev
Ključni kadroviOleg Antonov (osnivač)
Dmitrij Semjonovič Kiva
(glavni konstruktor)
IndustrijaPutnički i transportni avioni
ProizvodiAntonov An-24, Antonov An-124
Zaposlenika12.000
Web-sajtwww.antonov.com

Danas Antonov čini kolektiv sa velikim iskustvom, s konstrukcionim biroom, laboratorijama za razne oblasti, verifikacionim i operativnim ispitivanjima u letu, kao i sa operativno-eksplaticionom podrškom, za sve tipove aviona.

Istorijat uredi

Počeci 1930e uredi

Oleg Konstantinovič Antonov je imao seriju proizvedenih jedrilica za osnovnu obuku i pre nego što je završio Lenjingradski politehnički institut 1930. Njegova prva jedrilica je dobila ime OKA-1 Golub (rus. Golubь), a javnosti je predstavljena na drugom saveznom takmičenju jedrilica na Krimu u leto 1924. Njen je konstruktor imao svega 18 godina i sasvim je razumljivo da su bile potrebne izvesne popravke da bi mogla uopšte da poleti.[1] Po završetku studija, Antonov se pridružio moskovskoj fabrici jedrilica kao glavni inženjer, a kasnije i glavni konstruktor i u tom periodu konstuisao je svoju prvu jedrilicu sa pomoćnim motorom za poletanje OKA-33, koja se proizvodila u toku 1937. godine.

Fabrika jedrilica u Moskvi je zatvorena 1938. godine, a nakon što je Antonov odbijen za prijem u Vojnu vazduhoplovnu akademiju Žukovski, počeo je da radi, za tada već poznatog sovjetskog konstruktora A. S. Jakovljeva. Prvi mu je zadatak bio kopiranje nemačkog aviona Fizeler Fi 156 „Štorh“ (nem. Fieseler Fi 156) koji se proizvodio po licenci u Litvaniji. Kasnije je, u toku Drugog svetskog rata, pobedio na konkursu za laki transportni avion sa svojim predlogom RF-8, koji je početkom 1941. počeo da se proizvodi pod nazivom A-7. Takođe je kao inženjer konstrukcionog biroa Jakovljeva imao priliku da nadgleda proizvodnju nekih od najuspešnijih sovjetskih lovaca u tom periodu, Jak-3 i Jak-9, a nakon završetka rata je radio na jednom od prvih sovjetskih mlaznih lovaca Jak-15.[2]

Jedrilice konstuisane od strane O. K. Antonova.[3][4]

Oznaka tipa Varijante i naziv tipa Prvi let Namena Proizvodnja
Jedrilice konstruisane u periodu od 1926—1930.
OKA-I Golub, (rus. Голубь) 1924. Školska jedrilica (prvi rad O. K. Antonova) eksperimentalna
OKA-II Jedrilica
OKA-III 1928. Jedrilica
OKA-V Standard-1, (rus. Стандарт-1) Jedrilica
OKA-VI Jednoseda jedrilica visokih performansi.
OKA-VII Standard-2, (rus. Стандарт-2) 1930. Jedrilica
Lenjinov grad (rus. Город Ленина) (rus. рекордный планёр-паритеть)
Jedrilice konstruisane u periodu od 1930—1938. (moskovska fabrika jedrilica)
Antonov A-1 1930. Uspešna jedrilica razvijena na OKA-VII jedrilici
Us-1 i Us-2 1931. Us (rus. Учебный стандарт) - jedrilica za obuku [5]
Us-3 1932. Prva sovjetska jedrilica u masovnoj proizvodnji [6] serijski (1600)
Us-4 Jedrilica za obuku serijski (3000)
Bs - 3, 4, 5 1934—1936. BS od (rus. буксировочныe планеры)
UPAR UPAR od (rus. Учебный паритеть) Jedrilica razvijena na Us-3 serijski (800)
Ps-1 i Ps-2
OKA-13 (rus. Шесть условий) 1932.
OKA-14 (rus. Догнать и перегнать) 1933.
Rot Front - 1, 2, 3, 4 Golub, (rus. Голубь) 1933. Sportske jedrilice serijski
Rot Front - 5, 6, 7 Golub, (rus. Голубь) Sportske jedrilice serijski
Antonov A-2 1936. Dvoseda jedrilica razvijena na osnovu Antonov A-1
Us-5 i Us-6
RE
RЭ - 1, 2, 3, 4, 5, 6 Eksperimentalne jedrilice za ispitivanja ispitivanje
IP, M, BA-1 Serija eksperimentalnih jedrilica
Jedrilice konstruisane u periodu od 1939—1946. (OKB im. Jakovljeva)
OKA-37 Antonov Lem-2 1937. Jedrilica za istraživanje maks. nosivosti eksperimentalna
OKA-38 ŠS, SS-2, Roda (rus. Айстр) 1940. Štabni avion, kopija Fizelera Fi 156.
Antonov N-2 Ambulantna verzija aviona ŠS
Rot Front - 8 1940.
Antonov A-7 Uvećana jedrilica RF-8 za prevoz 7 vojnika A-7 serijski (600)
Antonov A-40 Leteći tenk, (rus. летaющий танк) 1942. eksperimentalna
Jedrilice konstruisane nakon 1946.
Antonov A-9 [7] 1. 1949.
Antonov A-10
Antonov A-11 [8] 1957.
Antonov A-13 5. 5. 1958.
A-13M 1959. Eksperimentalna jedrilica sa motorom
Antonov An-13 Jedrilica A-13 sa mlaznim motorom
Antonov A-15 26. 3. 1960. Antonova jedrilica visokih performansi [9]

Osnivanje 1946. uredi

 
An-2 pri zaprašivanju.

Biro je formiran 31. maja 1946., s rezolucijom Centralnog komiteta Komunističke partije SSSR-a i Saveta ministara SSSR-a u Novosibirsku, pod nazivom OKB-153 (rus. opыtno-konstruktorskoe bюro), a za glavnog konstruktora postavljen je O. K. Antonov. Glavni zadatak ovog konstrukcionog biroa je bio razvoj i proizvodnja poljoprivrednog aviona. Realizovan je pod nazivom An-2, s prvim izvedenim letom 31. avgusta 1947. Prema koncepciji dvokrilca i platnenoj oplati, primenjenoj na avionu, stručljaci instituta CAGI su imali veliku rezervu. Čak su odbili da verifikuju proračune za aerodinamiku i strukturu. [n 1] Stručnjaci na zapadu su takođe prve slike ovog dvokrilca gledali i komentarisali s nevericom, jer je doba aviona dvokrilaca za njih već bila davna prošlost. Međutim, razvoj događaja ih je sve zajedno demantovao. Avion An-2 je tokom narednih desetina godina postao najbrojniji transportni avion na svetu nakon Drugog svetskog rata.[1] Uz to, ovaj jednomotorni dvokrilni avion ima prostor za teret i nosivost skoro istu kao i dvomotori Daglas DC-3, sa izuzetno kratkom stazom poletanja i sletanja i na običnoj njivi.

Po osnivanju, firma je imala manjak kapaciteta za masovnu proizvodnju aviona, što je bila posledica sovjetske industrijske strategije da se vojna postrojenja podele u više regiona unutar SSSR-a. Ovkva raspodela je uvedena kako bi se minimizirali gubici u slučaju potencijalne ratne opasnosti. Kao rezultat toga, Antonovi avioni su se razvijali i proizvodili i u fabrikama u Harkovu (Ukrajina), Novosibirsku (Rusija) i Taškentu (Uzbekistan).

Kijev 1952. uredi

 
Sovjetski avion An-12 u letu.
 
Antonov An-22 u letu, proizvođen od 1965.

U leto 1952. OKB se preselio u Kijev i krajem 1953. je dobio težak zadatak da razvije vojni transportni avion s dva turbo-elisna motora. U rešavanju toga zadatka je proizašao avion An-8, koji je poleteo 11. februara 1956. godine. Razvoji aviona An-10 i An-12 su započeti 1955. Antonov je projektovao An-10, za zamenu aviona An-8, koji nije zadovoljio potrebe naručioca, pa je proizveden u maloj seriji. Za razliku od njega avion An-10 je imao trup s potpuno kružnim presekom, što je u tehnološkom pogledu bilo mnogo povoljnije. Opremljen je sa četiri motora od po 2 983 kW (4000 KS), a u kabinama za posadu i putnike, pod pritiskom, je bilo mesta za posadu od 5 članova i 84 putnika. Prototip je poleteo 7. marta 1957. Avion An-12 je prevezao svoj prvi transport tereta decembra iste godine.

Po nalogu Vlade SSSR-a OKB-153 je 1956. godine počeo da razvija avion An-14, koji je poleteo 14. marta 1958. Tokom perioda, od 1957. do 1959. rađeno je i na razvoju putničkog aviona An-24. 1959. Proizvodnja aviona je započela u Gostomelu pored Kijeva, gde je napravljen i centar za ispitivanje u letu. Za 30 godina izrađen je kompleks objekata, sa mogućnostima uporedivim sa vodećim centarima evropskih država. Krajem 1960. godine, pokrenut je razvoj aviona An-22 „Antej“ koji je ujedno i prvi svetski širokotrupni avion. Prvi let „Anteja“ je izveden 27. februara 1965. Ovaj veliki teretni avion koji ima raspon krila od 64,40 m, dužinu 57,8 m, opremljen je s četiri turbo-elisna motora Kuznjecov od po 11 185 kW (15 000 KS) s dvostrukim elisama što mu je omogućavalo postizanje maksimalne brzine od 740 km/h i dolet od oko 5 000 km, nosivost oko 80 tona. Bio je predviđen za vojni transport, s mogućnošću prevoza svih vrsta tenkova i raketa u sovjetskom naoružanju. Postavio je nekoliko, pažnje vrednih, svetskih rekorda priznatih od Međunarodne vazduhoplovne federacije.[1] Tri godine ranije, 1962. projektanti aviona An-12 su nagrađeni Ordenom Lenjina, a Oleg Konstantinovič Antonov je unapređen u generalnog konstruktora.

Sedamdesete i osamdesete uredi

 
Avion Antonov An-124 „Ruslan“ pri uzletanju.

Sedamdesetih godina 20. veka, je otpočet projekat višenamenskog aviona An-28, čiji je prototip poleteo 29. januara 1973. Biro je počeo i razvoj svog prvog aviona opremljenog s motorom na turbo-mlazni pogon An-72, čiji je prototip poleteo 31. avgusta 1977. Na istoj osnovi je razvijen i An-74, koji je poleteo šest godina kasnije, 29. septembra 1983. U ovom periodu, od 1971, započet je razvoj transportnog aviona velikog doleta, za prevoz velikog tereta, avion An-124 „Ruslan“, tada najvećeg aviona na svetu. Na njegovom razvoju je rađeno od 1977, a poleteo je tek 26. decembra 1982. Prvi serijski avioni An-124 „Ruslan“ su se počeli uvoditi u operativnu upotrebu, u jedinice transportne avijacice sovjetskog vazduhoplovstva, sredinom 1986. Ovaj div, sa četiri turbo-ventilatorska motora Lotar D-18T (potiska 240 kN), izuzetnih je dimenzija, mase i performansi. Raspon krila je 73,3 m, dužina 69,5 m, a visina 22 m, dok najveća masa u poletanju, s korisnim teretom od 150 tona, iznosi 405 tona, a brzina u horizontalnom letu od 800-850 km/h.[1]

Sredinom devete dekade 20. veka, 4. aprila 1984. umro je glavni konstruktor Oleg Antonov, ali je njegov konstruktorski biro sačuvao to ime, iz koga će i dalje izlaziti avioni antonov koji izazivaju divljenje širom sveta. Na njegovo mesto, glavnog konstruktora, došao je Petar Vasiljevič Balabuev.

Iste godine, kompanija je počela sa izradom univerzalnog transportnog aviona An-225 „Mrija“, koji je prvobitno razvijan za potrebe sovjetskog svemirskog programa, prvenstveno za transport orbitera spejs šatla Buran i komponenata sovjetske rakete nosača „Energija“. Ovaj avion je proizveden samo u jednom primerku, a poleteo je 21. decembra 1988. Let sa Buranom je izveden maja naredne godine u Bajkonuru, a u junu je noseći Buran, učestvovao na međunarodnom aero-mitingu u Buržeu, pokraj Pariza, Francuska. Danas, usluge komercijalnog transporta velikih količina tereta s avionom An-225 nudi avio-transportno preduzeće ANTK - Antonov, koje je osnovano 1989. godine.

Devedesete uredi

 
Antonov An-225 sa sovjetskim spejs šatlom Buran na leđima.

Devedesete godine su godine raspada SSSR-a. Ukrajina je postala nezavisna država i zajedno s time se promenila i sudbina kompanije. Formalno je ukinut i program spejs šatla „Buran“, 1993. godine. Kako je An-225 imao prvenstvenu namenu u svemirskom programu, potreba za nastavkom proizvodnje ovog ogromnog aviona je prestala da postoji. Antonov An-225 Mrija (na ukrajinskom jeziku „San“), avion koji je upisan u Ginisovu knjigu rekorda iz razloga što drži 240 FAI rekorda, proveo je osam godina ispred hangara u Kijevu. Da bi se tek sredinom 2001. ponovo vratio u upotrebu prevoza ekstra velikih tereta. U međuvremenu se za njega pojavio i novi interes. Zainteresovala se Evropska svemirska agencija - ESA, za zadatke u okviru početne njegove namene, aviona nosača svemirskih letelica.[11]

Tokom devedesetih godina, ANTK Antonov je razvijao transportne avione srednjeg doleta An-70, višenamenske lake avione An-38 i novi avion za regionalni saobraćaj An-140. Prototipovi ovih aviona su poleteli, tokom 90-ih godina, redom 16. decembra i 23. juna, 1994. i 17. septembra 1997. Početkom novog milenujuma, započet je razvoj novog regionalnog putničkog aviona, s turbo-mlaznim pogonom, An-148, čiji je prototip poleteo 17. decembra 2004. godine.

U svom veku postojanja organizacija je promenila nekoliko naziva [12]:

  • Ogranak OKB-115 A. S. Jakovljeva u Novosibirsku (1945.)
  • OKB-153 (1946 — 1952.)
  • GSOKB-473 u Kijevu (1952 — 1966.)
  • Kijevski MZ (1966 — 1983.)
  • OKB im O. K. Antonova (1983 — 1989.)
  • ANTK Antonov (od 1989.)

Avioni uredi

Spisak aviona konstrukcionog biroa Antonov.[3]

Oznaka tipa Varijante i naziv tipa Prvi let Namena Proizvodnja
Projekti po osnivanju biroa 1946.[13]
Antonov M 1947. Borbeni lovački avion na mlazni pogon Eksperimentalni
E-153, (rus. Э-153) 1948. Jedrilica zasnovana na lovcu Anonov M
VP - B (rus. Vozdušnый pricep) 1950. Projekat bespilotne letelice za transport Eksperimentalni
Li-2V Varijanta aviona Li-2 sa motorom AŠ-62IR 5 primeraka
R Desantno-transportni avion (do 30 vojnika) Projekat
DT 5/8 [14] 1951. Projekat aviona za prevoz vojnika Projekat
Antonov AE 1954. Štabni, laki avion za vezu
Antonov A-6 Modifikacija aviona AE za razvoj sportskog vazd. Projekat
Avioni Antonova zasnovani na An-2.
Antonov An-2 Kukuruznik, NATO - (engl. Colt) 31. 8. 1947. Jednomotroni, višenamenski dvokrilac Serijski (18 000)
An-2A 1961. Aviona za borbu protiv balona (ADA) Projekat
An-2V 1951. Višenamenski hidro-avion
An-2M 1964. Avion za namenu u poljoprivredi
An-2F 1949. Aero-foto snimanje i korekcija artiljerijske vatre
An-3 1958. Varijanta An-2 sa turboelisnim motorom
Antonov An-3 Višenamenski avion zasnovan na An-2 Serijski (25)
An-3 SH 13. 5. 1980. Poljoprivredni, (rus. selьsko-hozяйstvennый)
An-3 T 19. 2. 1998. Laki transportni avion
Antonov An-4 An-2 ZA 31. 7. 1951. Hidro avion za meteorologiju, zasnovan na An-2
Antonov An-6 An-2 V 21. 3. 1948. Meteorološka verzija An-2 za izviđanje vremena
Prva serija velikih transportnih aviona Antonova: An-8, An-10 i An-12.
Antonov JU (rus. Ю) 1955. Desantno-transportni avion (do 200 vojnika) Projekat
Antonov An-8 NATO - (engl. Camp) Prvi u seriji velikih transportni avion
An-8P 11. 02. 1956. Prvi tip aviona An-8, namenjen za vojni transport Serijski (151)
Antonov N 1955. Putnički avion, verzija An-8 Projekat
An-8M 1958. Vojni protivbrodski avion Projekat
An-8PS 1958. Avion za traganje i spašavanje Projekat
An-8T 1959. Avio-cisterna 2h5.300l, (rus. toplivovoz) Eksperimentalni
An-8Š 1960. Školsko-borbeni avioni Projekat
An-8RU 1963. Sa busterima SPRD-159 Prototip (1)
Antonov An-10 Ukraina, NATO - (engl. Camp) 7. 03. 1957. Putnički avion sa turbo-elisnim motorima Serijski (108)
An-10A Verzija putničkog sa 100 sedišta Serijski
An-10AS Kargo verzija An-10A
Antonov An-16 1957. Verzija An-10A sa 130 sedišta Projekat
An-10TS 1959. Vojno-transportna ili ambulantna varijanta 11 primeraka
An-10B 1962. Verzija An-10A sa 132 sedišta Prototip (1)
An-10V 1963. Verzija An-10A sa 174 ili 128 sedišta Projekat
An-10KP 1970. Vojni avion za kontrolu iz vazdušnog prostora Prototip (1)
Antonov An-12 An-12T, NATO - (engl. Cub) 7. 03. 1957. Vrlo uspešan transportni avion Serijski (1240)
An-12A 1961. An-12 sa nosivošću do 20 tona Serijski (155)
An-12B 1963. An-12 sa dodatnim rezervoarima Serijski
An-12B-30 1963. An-12B sa nosivošću do 30 tona Projekat
An-12P An-12 sa dodatnim rezervoarima
An-12BK 1966. Razvojna verzija aviona An-12B sa doletom 6.300 km Serijski
An-12B-PP 1970. Elektronsko ometanje aviona i zemaljskih uređaja Serijski (27)
An-12BK-PPS 1971—74. Elektronsko ometanje aviona i zemaljskih uređaja Serijski (19)
An-12T ili An-12BKT 1961. Avio-cisterna, napajanje aviona gorivom u letu Eksperimentalni
An-12PS 1969. Avion za traganje i spašavanje Prototip (1)
An-12PL 1961. Verzija sa skijama na stajnim organima Prototip (2)
An-12BKV 1969. Bombarderski i avion za elektronsko ometanje.
Antonov An-40 1965. Vojni transportni avion zasnovan na An-12D Projekat
An-40 PLO 1964. Avion sa PLO sistemom Projekat
Antonov An-42 Varijanta aviona An-40 Projekat
Avioni Antonova zasnovani na An-14 „Pčjolki“.
Antonov SKV (rus. partizanskiй) 1951. STOL avion (rus. samoletov korotkogo vzleta)
Antonov „Pčela“ 1955. Projekat koji je poslužio kao osnova za An-14. Projekat
Antonov An-14 Pčjolka, (rus. Pčelka) 15. 03. 1958. Laki transportni avion sa kratkom uzletnom stazom. Prototip (3)
An-14A, NATO - (engl. Clod ) 1960. Serijski proizvođen An-14, poboljšana varijanta Serijski (340)
An-14B 1963. Putnička verzija aviona An-14A (9 ili 11 putnika) Projekat
An-14V 1962. Varijanta sa motorima GTD-350 Projekat
Antonov An-28 An-14L 1963. Projektna varijanta sa motorima AI-14RM Projekat
Antonov An-28 NATO - (engl. Cash ) 9.1969. Serijski proizvođen putnički avion Serijski
An-28B1 Vojni laki transportni avion
Antonov An-30 10. 1965. Sa motorima GTD-350 i povećanom nosivošću. Projekat
An-14M 30. 04. 1969. Poboljšan An-14A, laki višenamenski avion. Eksperimentalni
Antonov An-714 20. 10. 1970. Varijanta An-14A namenjena za ispitivanja Eksperimentalni
An-14Š 1981—83. Avio-lab. za ispitivanje izgradnje teških aviona Eksperimentalni
Antonov An-38 24. 06. 1994. Putnički avion zasnovan na An-28
An-38-100 Verzija sa američkim motorima
An-38-200
An-38K Vojni laki transportni avion
Serija srednjih transportnih aviona Antonova: An-24, An-26, An-30 i An-32.
Antonov An-24 NATO oznaka (engl. Coke) 20. 10. 1959. Putnički avion sa turbo-elisnim motorima (32 putn.) Eksperimentalni
An-24A 1959. Avioni za regionalnu vožnju sa 44 sedišta Serijski (200)
An-24AT 1962. Laki vojno-transportni avion zasnovan na An-24A Projekat
An-24B 1960. Putnički avion sa 48-52 sedišta Serijski (400)
An-24K 1963. Administrativna, službena varijanta (16-18 putn.) Projekat
An-24RV Razvojna verzija aviona An-24B
An-24V 1961. verzija za izvoz An-24B
Antonov 34 ili An-24T 16. novembra 1965. Laki vojno-transportni avion zasnovan na An-24V Serijski (165)
An-24RT An-24T sa motorima RU19A-300
Antonov An-30 An-24FK, NATO - (engl. Clank) 21. 8. 1967. Avion za telemetrijska merenja, avio-foto snimanje. Serijski
An-30A Serijski
Antonov An-50 1972. Putnički, avion za ispitivanje na An-24RV. Projekat
Antonov An-44 1978. Transportni avion zasnovan na osnovu An-24.
Antonov An-25 1958. Projekat aviona za borbu protiv aerostata. Projekat
Antonov An-26 NATO oznaka (engl. Curl) 1957. Putnički avion (40 putn.), razvijen iz An-24
An-26 1969. Vojno-transportni avion iz An-24RT. Projekat
An-26B 1981. Verzija za prevoz robe u kontejnerima. Serijski
An-26M „Spasitelj“ Sanitetska verzija za 24 pacijenta.
An-26Š Školsko-borbeni avioni
An-26RT Elektronsko ometanje aviona i zemaljskih uređaja
Antonov An-32 NATO - (engl. Cline) 1976. Verzija An-26 s turbo-ventilatorskim motorima.
An-32B Verzija s povećanom nosivošću za 500 kg.
An-32P Avion za gašenje požara
Veliki transportni avioni sa turbo-elisnim motorima nosivosti preko 50 tona: An-22 „Antej“ i An-70.
Antonov An-20 1958-60. Vojno transportni avion, nosivosti do 40 t. Projekat
VT-22 1960. Dalji razvoj vojno transportnog aviona oko 50 t. Projekat
Antonov An-22 Antej, NATO - (engl. Cock) 27. 2. 1965. Veliki transportni avion zasnovan na VT-22 Serijski (44)
An-22 PLO 1965—72. Projekat aviona sa velikim doletom oko 30.000 km Projekat
An-22A 1972—73. An-22 sa uvećanom nosivošću do 80 tona. Serijski (28)
An-22R 1969—70. Sa interkontinentalnim avio-raketnim kompleksom Projekat
An-22Š 70-ih. Sa trupom proširenim na 9.6 metara Projekat
An-122 Sa uvećanom nosivošću do 120 t i letom od 2.500 km Projekat
Antonov An-70 16. 12. 1994. Vojno-transportni za velike količine tereta. Prototip (2)
An-70T Civilna varijanta aviona
An-70TK Putnički avion
An-70-100 Verzija aviona An-70 sa 2 umesto 4 motora.
Antonov An-77 An-70 sa motorima inostranih proizvođača
Antonov An-170 Razvojna verzija An-70 Projekat
Srednji transportni i putnički avioni sa mlaznim pogonom.
Antonov An-72 NATO - (engl. Coaler-C ) 31. 8. 1977. Transportni avion sa kratkom stazom poletanja
An-72A Vojni transportni avion
An-72AT Transportni za prevoz standardnih kontejnera
An-72V Izvozna varijanta
An-72S Administrativna, službena varijanta
An-72T Vojno-transportni avion
Antonov An-76 ili An-72P Patrolni avion
Antonov An-71 NATO - (engl. Madcap ) 12. 7. 1985. Avion An-72 za kontrolu iz vazdušnog prostora. Prototip (2)
Antonov An-88 Razvojna AWACS verzija An-71 (nije završena) Projekat
Antonov An-74 NATO - (engl. Coaler) 1983. An-72 za primenu od −60°S do +45°S.
An-74T-100 Transportni avion
An-74T-200 Vojno-transportna varijanta An-74 (Egipat).
An-74T-200A Vojno-transportna varijanta An-74 (Iran).
An-74TK-100 Putnički avion (konvertibilna varijanta)
An-74TK-200 Putnički avion (konvertibilna varijanta)
An-74TK-300 Putnički avion (konvertibilna varijanta)
Antonov An-174 Povećana verzija An-74 sa motorima ispod krila
Antonov An-140 17. 9. 1997. Predviđen kao zamena za An-24 i An-26.
An-140T Vojni transportni avion
An-140TK Putnički avion (konvertibilna varijanta)
An-140-100 Putnički avion
Antonov An-148 17. 12. 2004. Mlazni putnički avion za međugradske letove
Super-transportni aviona Antonova: An-124 i An-225.
Antonov An-124 Ruslan, NATO - (engl. Condor) 24. 12. 1982. Strateški vojni transportni avion Serijski
An-124-100 Civilna kargo verzija An-124 Serijski
Antonov An-225 Mrija, NATO - (engl. Cossack) 21. 12. 1988. Transportni za prevoz velikih količina tereta 1 primerak

Galerija uredi

  •  
    Antonov A-15, jedrilica slikana 1999. godine.
  •  
    Antonov A-40,
    „Leteći tenk“.
  •  
    Antonov An-2, jedan od najrasprostranjenijih aviona na svetu. Poznat kao Kukuruznik.
  •  
    Antonov An-12, avion za koji su projektanti nagrađeni s ordenom Lenjina 1962.
  •  
    An-28, varijanta aviona Antonov An-14. Višenamenski avion iz 1973.
  •  
    Antonov An-24 avio-kompanije „Volga Avia“.
  •  
    Antonov An-26, srpskog ratnog vazduhoplovstva slikan na aero-mitingu 13. septembra 2009. god, na aerodromu Batajnica.
  •  
    Antonov An-72, prvi Antonovov avion na mlazni pogon iz 1977.
  •  
    Antonov An-74, naslednik An-72 razvijen 1983.
  •  
    Antonov An-70, transportni srednjeg doleta iz 1990-ih.

Povezano uredi

Napomene uredi

  1. ↑ Po državnim, vazduhoplovnim propisima SSSR-a, saglasnost za aerodinamiku i čvrstoću strukture, za prvi let aviona prototipa je morao dati Nacionalni institut CAGI. Tu je nastao problem, pošto su stručnjaci Instituta odbili da daju takvu saglasnost, sumnjajući u potrebu za toliko malim brzinama poletanja i sletanja i u vrednost aviona s maksimalnom brzinom ispod 300 km/h. Problem je razrešen tako što je lično O. K. Antonov dao garancije za proračun aerodinamike i čvrstoće strukture aviona, uz saglasnost državnog vrha.[10]

Reference uredi

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Jelka Venišnik-Eror, Đorđe Milanović: Ilustrovana istorija vazduhoplovtva - savremeni Ikari, „Vuk Karadžić“, Beograd 1989.
  2. ↑ „Antonov Design Bureau” (en). International Directory of Company Histories, Vol. 53.. St. James Press, 2003. Pristupljeno 11. novembar 2009. 
  3. ↑ 3,0 3,1 „Samoletы OKB O. K. Antonova” (ru). Pristupljeno 11. novembar 2009. 
  4. ↑ „Aviacionnыe firmы. A” (ru). Popis vazduhoplova proizvođača pod slovom A. Pristupljeno 11. novembar 2009. 
  5. ↑ „Antonov Oleg Konstantinovich” (en). Kratka biografija O. K Antonova i popis aviona. 26. 5. 2004. Arhivirano iz originala na datum 2006-06-24. Pristupljeno 11. novembar 2009. 
  6. ↑ Veronika Dernovaя. „K 100-letiю O. K. Antonova: ot parящego “Golubя” k mogučemu “Ruslanu”” (ru). Biografija O. K Antonova. Pristupljeno 11. novembar 2009. [mrtav link]
  7. ↑ „The ANTONOV A-9” (en). Članak o jedrilici A-9. Arhivirano iz originala na datum 2009-10-26. Pristupljeno 11. novembar 2009. 
  8. ↑ „A-11 sportivnый planer.” (ru). Pogledati u arhivi www.archive.org. Pristupljeno 5. novembar 2009. 
  9. ↑ „A-15 glider by O.K.Antonov” (en). Russian aircraft since 1940" by Jean Alexander, pp. 521-522. Arhivirano iz originala na datum 2017-04-16. Pristupljeno 11. novembar 2009. 
  10. ↑ „An-2 legkiй transportnый samolet.” (ru). Pogledati u arhivi www.archive.org. Pristupljeno 5. novembar 2009. 
  11. ↑ Miloš Subota: Džin An-225, članak o avionu An-225
  12. ↑ „OKB O. K. Antonova” (ru). Pristupljeno 11. novembar 2009. 
  13. ↑ „Istoriя konstrukciй samoletov v SSSR 1951-1965gg.” (ru). „Aviacionnaя biblioteka“. Ugolok neba. 2004. 11. 11. 2009. Pristupljeno 11. novembar 2009. 
  14. ↑ „Passažirskiй DT-5/8” (ru). Izgled aviona DT 5/8. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-05. Pristupljeno 11. novembar 2009. 

Vanjske veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Antonov&oldid=41435434