Wikipedija

Antesterije

Antesterije (grčki: Ἀνθεστήρια / Anthestḗria, od ἄνθος / anthos = "cvet") bile su jedan od četiri atinska festivala u čast Dionisa i održavale su se svake godine tokom tri dana, od 11. do 13. dana meseca antesteriona (januar/februar).[1] Ovoj je svetkovini prethodio Lenejski festival.[2] U središtu Antesterija, koje je obeležavalo ispijanje vina, nalazila se proslava sazrevanja vina iz prethodne berbe; pitosi u kojima je to vino bilo čuvano sada su se svečano otvarali; u vezi s tim ovaj je festival predstavljao i proslavu početka proleća. Istovremeno, postoje i mnoge odlike zajedničke s praznicima čiji je cilj da se umilostive duše pokojnika. Atinjani klasičnog razdoblja bili su svesni velike drevnosti ove svetkovine; Walter Burkert ukazuje na odraz te drevnosti u mitu koji govori o tome kako je prvi atinski kralj Tezej predao Arijadnu Dionisu,[3] no to se više ne smatra pouzdanim dokazom za tvrdnju da je taj festival proslavljan još u minojskom periodu. No, imajući u vidu da su Antesterije proslavljane i u Atini i u svim jonskim gradovima, pretpostavlja se da vuče poreklo iz perioda pre jonske migracije krajem 11. ili početkom 10. veka pne.

Male vinske posude od terakote, kao što je ova na slici, davane su na poklon tokom Antesterija. Na njima su često prikazana deca kako se igraju ili imitiraju odrasle osobe; na ovoj slici bucmasti Eros vuče igračku u obliku kolica. Walters Art Museum

Poreklo uredi

Ime Ἀνθεστήρια obično se povezuje s imenicom ἄνθος (množina: ἄνθη ili ἄνθεα, koren: ἀνθεσ-), koja znači "cvet" ili "cvat", tj. u ovom slučaju cvat grožđa, i srodna je sa sanskritskim andhas = "biljka soma".

Mesec antesterion nazvan je po ovom festivalu. Mesec ovog imena pojavljuje se i u atičkom kalendaru i u kalendarima koji su se koristili u Joniji. Stoga se u antici smatralo da je ova svetkovina bila starija od jonske kolonizacije, što bi ga činilo najstarijim delom Eleusinskih misterija koji se može datirati. Jedan od drevnih elemenata ovog festivala bilo je predavanje supruge atinskog arhonta basileusa u sveti brak (hieros gamos) sa Dionisom. Taj se obred održavao u Bukolionu (Βουκόλιον) na agori, no šta je tačno on podrazumevao predmet je rasprave među stručnjacima. Walter Burkert tu ceremoniju posmatra kao odraz mita u kojem je prvi atinski kralj Tezej predao Arijadnu Dionisu.[3]

Obredi uredi

 
Atičk vinski krčag crvenofiguralnog stila s predstavom dečaka koji vuče kolica u kojima je drugi dečak, možda parodija na antesterijsku hijerogamiju (430–390. pne.)

Svaki od tri festivalska dana imao je svoje ime: prvi se zvao Pithoigia (πίθοι = "pitosi", tj. keramički burići za čuvanje vina), drugi je bio Choës (χοές = "veliki vrčevi" od oko 5 litara svaki), a treći se zvao Chytroi (χύτροι = "lonci").[4]

Za vreme proslave Antesterija dolazilo je do poremećaja uobičajenog društvenog poretka, jer je prisustvo bilo dozvoljeno i robovima, i domaćinstvo bi na jedan starinski način učestvovalo kao jedinstvena celina. Antesterije imaju i neke aspekte festivala mrtvih, pa se u tom smislu mogu uporediti s rimskim Lemurijama, tokom kojih su kuće čišćene od zlih duhova umrlih.[5] Tokom festivala slavili su ― a nakon festivala ritualno proterivali iz grada ― ili Kere (Κῆρες) ili pak Karani (Κᾶρες), koji su u prvoj varijanti bili duše umrlih, a u drugoj prastanovnici Atike. Jedna grčka uzrečica, koja se upotrebljavala za one koji nas stalno obleću tražeći neke usluge, glasila je: "Odlazite, Karani! Gotove su Antesterije".[6]

Jedan sličan rimski festival, Rozalije, prešao je među Slovene kao "Rusaliya". Rusalke su prvobitno bili duhovi povezani s tim kultom.

Pithoigia uredi

Prvi dan zvao se Pithoigia (Πιθοίγια = "otvaranje bačvi", od οἴγειν = "otvoriti"). Tada su se otvarali pitosi s vinom iz prethodne berbe, čiji se deo izlivao kao žrtva bogu vina, pri čemu je svetkovini prisustvovalo celo domaćinstvo, uključujući robove. Sobe i posude za piće ukrašavane su prolećnim cvećem, a i cvećem su se kitila i deca stara tri godine. Deca su takođe učestvovala na festivalu, možda zato što je Dionis po nekim svojim aspektima bio bog životne radosti i razvitka.[7]

Choes uredi

Drugi dan zvao se Choës (Χοές = "vinski krčazi"), pri čemu je chous (χοῦς) bila posuda širokog zaobljenog stomaka, kratkog vrata i trolisnih usta, čiji primerci su sačuvani u minijaturnom obliku, budući da su očito davani deci na poklon.[7] Drugi dan bio je posvećen zabavi. Ljudi su se oblačili u veselu odeću, neki su se prerušavali u mitske ličnosti koje se obično nalaze u Dionisovoj pratnji, a zatim bi krenuli u obilazak posećujući svoje poznanike. Organizovana su i takmičenja u ispijanju vina, te izlivanje žrtvi na grobovima pokojnih predaka. Država je ovoga dana priređivala posebno svečanu ceremoniju u hramu Dionisa u Barama (ἐν λίμναις), koji je preko godine inače bio zatvoren. (To je ista ona močvara u kojoj žive žabe u istoimenoj komediji Aristofanovoj.)[8][9] Država je organizovala povorku u kojoj se Dionis (koga je verovatno predstavljao neki maskirani čovek) vozio na brodu podignutom na kola; basilina (βασιλίννα) ili basilisa (βασίλισσα), supruga arhonta basileusa, predavana je ovom Dionisu u obredu svetog braka (hijerogamije), tokom kojega joj je pomagalo četrnaest atinskih gospođa, zvanih gerarai (γεραραί = "starice"), koje je odabrao arhont basileus i zakleo ih na tajnost. Na kraju Aristofanovih Aharnjana Dikeopol se priprema za proslavu praznika vinskih krčaga dok zapovednik Lamah mora u rat.

Chytroi uredi

Treći dan zvao se Chytroi (Χύτροι = "lonci") i predstavljao je svojevrsni festival umrlih. Tom prilikom kuvala se mešavina najraznovrsnijeg povrća i predavala se kao žrtva Hermesu Htonijskom, tj. Hermesu kao bogu u podzemnom svetu, te dušama umrlih koje su kretale u donji svet. Niko od olimpskih bogova nije bio uključen u ovaj obred i niko nije kušao skuvano povrće, koje je držano hranom pokojnika. To je bio nepovoljan dan tokom kojega, kako se smatralo, duše umrlih (Κῆρες) lutaju gradom; na kraju dana te duše ritualno su proterivane iz grada uzvikom "Odlazite, Karani (ili Kere)! Gotove su Antesterije". Nikakve pozorišne predstave nisu bile dozvoljene, no održavala se neka vrsta takmičenja između komičkih glumaca, najverovatnije kao neka vrsta audicije za predstojeća dramska nadmetanja, kako se može zaključiti iz odredbe jednog zakona koji je predložio govornik Likurg: τὸν περὶ τῶν κωμῳδῶν ἀγῶνα τοῖς Χύτροις ἐπιτελεῖν ἐφάμιλλον ἐν τῷ θεάτρῳ = "da o svetkovini lonaca treba da se održi nadmetanje komičara".[10]

Tumačenja uredi

Budući povezane s Dionisom, Antesterije se zovu i kratkim Dionisijama, a Tukidid ih spominje i kao "starije Dionisije" (τὰ ἀρχαιότερα Διονύσια).[11]

Tumačenje Antesterija kao "praznika cveća" potiče iz antike, premda je cveće imalo vrlo ograničenu ulogu na tom festivalu, i to samo njegovog prvog dana. U doba kembričkih ritualista A. W. Verrall interpretirao je naziv ovog festivala kao "revokaciju", odnosno "ponovno pozivanje" (od ἀναθέσσασθαι "moliti se natrag" ili "gore"), kada su duhovi pokojnika pozivani natrag u svet živih (što se možda može uporediti s rimskim ritualom otvaranja mundusa).[12] Njegova savremenica Jane Ellen Harrison posmatrala je Antesterije prvenstveno u kontekstu svetkovine "svih svetih", čiji je cilj bio da se umire predačke duhovi.[6][13] Harrison je "otvaranje pitosa" (Pithoigia) držao svetkovinom otvaranja grobova (πίθος bi u tom slučaju označavao veliku urnu u koju se polagao pepeo pokojnika), "praznik vinskih krčaga" (Choës) danom za tečne žrtve ‒ libacije (χοαί), a "praznik lonaca" (Chytroi) danom grobnih raka (χύτροι), koji je vremenski zapravo prethodio danu za otvaranje pitosa. Kasniji ispitivači, kao npr. Eleanor Rohde i Martin P. Nilsson, smatrali su da χύτροι znači "posude za vodu" i taj su praznik povezivali s ceremonijom Hidroforija, tj. festivalom libacija organizovanom da se umilostive mrtvi koji su nestali u Deukalionovom potopu.[14]

Henri Jeanmaire slaže se da je upravo praznik mrtvih ono što daje ton celom festivalu.[15] Jean Haudry u pojam anthos uvodi koncept tame te ime Antesterija tumači kao "praznik onih koji su prošli tamu (zimsku)".[16] Dolazak Dionisa na vodu simboliše "prolazak zimske tame" i kraj zime. I po prazniku mrtvih i po prazniku vina, Antesterije, održavane na kraju zime, odgovaraju atinskim Pijanopsijama, održavanim u jesen, na kojima se za žrtvu prinosilo kuvano semenje, te se tu može uočiti svojevrsni ritam održavanja seoskih svetkovina vezan za godišnja doba.

Reference uredi

  1. ↑ Tukidid, Istorija peloponeskog rata, II, 15 primećuje da su "starije Dionizije slavljene dvanaestoga dana u mjesecu Antesterionu u hramu Dioniza u Barama" (prev. Stjepan Telar).
  2. ↑ Walter Burkert, Greek Religion, 1985, §V.2.4, str. 237–42, daje sažetu ocenu s kompletnom bibliografijom.
  3. ↑ 3,0 3,1 Walter Burkert, Greek Religion, 1985, §II.7.7, str. 109.
  4. ↑ The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), 2003, s.v. Anthesteria.
  5. ↑ Uporediti s Dušnim danom i karnevalom.
  6. ↑ 6,0 6,1 J. E. Harrison, Prolegomena to the Study of Greek Religion , pog. II: "The Anthesteria: the Ritual of Ghosts and Spirits", 1903, str. 34.
  7. ↑ 7,0 7,1 M. C. Howatson, The Oxford Companion to Classical Literature, 1997, s.v. "Anthesteria".
  8. ↑ Aristofan, Žabe, 216–217.
  9. ↑ Istovremeno, Walter Burkert primećuje da, pošto u neposrednoj okolini Atine nema bara i močvara, to je ime verovatno uvezeno u Atiku sa strane onda kad je uvezen i sam kult.
  10. ↑ Plutarh, Vitae decem oratorum, 841e
  11. ↑ Tukidid, Istorija peloponeskog rata', II, 15, 4..
  12. ↑ A. W. Verrall, Journal of Hellenic Studies, XX., 1900, str. 115.
  13. ↑ Themis, 100, 109
  14. ↑ "Potop je, dakako, uveden da bi se dobio mitski presedan", J. E. Harrison, Prolegomena to the Study of Greek Religion , pog. II: "The Anthesteria: the Ritual of Ghosts and Spirits", 1903, str. 37.
  15. ↑ Henri Jeanmaire, Dionysos, Payot, 1951.
  16. ↑ Jean Haudry, La Religion cosmique des Indo-européens, Archè, 1987.

Literatura uredi

Vanjske veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Antesterije&oldid=41358270