1909

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1870-e | 1880-e | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | >
<< | < | 1905. | 1906. | 1907. | 1908. | 1909. | 1910. | 1911. | 1912. | 1913. | > | >>

Godina 1909 (MCMIX) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 13 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju kalendare).

1909. po kalendarima

Gregorijanski	1909. (MCMIX)
Ab urbe condita	2662.
Islamski	1326–1327.
Iranski	1287–1288.
Hebrejski	5669–5670.
Bizantski	7417–7418.
Koptski	1625–1626.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1964–1965.
• Shaka Samvat	1831–1832.
• Kali Yuga	5010–5011.
Kineski
• Kontinualno	4545–4546.
• 60 godina	Yin Zemlja P(ij)etao (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11909.
Podrobnije: Kalendarska era

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - U Britaniji stupio na snagu Zakon o starosnim penzijama.
• 2. 1. - Yuan Shikai smenjen s položaja vicekralja Čilija (region oko Pekinga).
• 9. 1. - Eskspedicija Ernesta Shackletona stigla na 180 km od Južnog pola.
• 9. 1. - Trilateralnim ugovorom sa SAD, Kolumbija priznala nezavisnost Paname.
• 12. 1. - Veleizdajnički proces u Zagrebu: optužnica protiv Adama Pribićevića i 52 druga za "zločin veleizdaje", prema brošuri agenta Đorđa Nastića - državni tužilac Akurti traži smrtne kazne.
• 14. 1. - Devetorica pristalica Narodne stranke u Podgorici usvojila Privremeni statut Narodnog ustrojstva u borbi za građanske slobode i jednakopravnost u Crnoj Gori - žele da Nikola abdicira u korist prestolonaslednika Danila, na čelu grupe je Nikola Mitrović.
• januar - U Minhenu osnovano Neue Künstlervereinigung München oko Vasilija Kandinskog (iz grupe će se 1911. izdvojiti Plavi jahač).
• 23. 1. - Borudžerdski zemljotres u zapadnoj Persiji, najmanje 8.000 mrtvih.
• 24. 1. - Nakon sudara potonuo putnički brod RMS Republic, zahvaljujući poslatom radio-signalu CQD samo šest poginulih.
• 25. 1. - Praizvedba Straussove opere Elektra.
• januar - Aneksiona kriza: bečka vlada dodeljuje srpski kontigent mesa Rumuniji.

Februar/Veljača

• 5. 2. - Leo Baekeland objavio u Njujorku pronalazak bakelita, prve plastične mase.
• 5. 2. - Filippo Tommaso Marinetti objavio Futuristički manifest u Italiji (20. 2. i u pariskom Le Figaru).
• 6. 2. - Povlačenjem američkih vojnika završena Pacifikacija Kube (ili druga američka okupacija).
• 8. 2. - Hiram Percy Maxim prikazao novinarima prigušivač.
• 9. 2. - Francusko-nemački sporazum o Maroku: Nemci priznaju specijalne francuske interese a Francuzi nezavisnost zemlje.
• 12. 2. - Osnovano Nacionalno udruženje za napredak Obojenih (NAACP).
• 14. 2. - U Acapulcu poginulo 250 ljudi u teatru usled požara od zapaljenog filma.
• 15 - 24. 2. - Prva Narodna skupština Srba u Otomanskoj carevini održana u Skoplju, donesen statut srpske narodne organizacije.
• 22. 2. - Američka Velika bela flota završila obilazak oko sveta.
• 24. 2. (11. 2. po j.k.) - U Srbiji obrazovana koncetraciona vlada Stojana Novakovića sa građanskim stranačkim liderima ("četvorna koalicija").
• 26. 2. - Turska priznala aneksiju BiH, u zamenu za odštetu i povlačenje austrougarskih garnizona iz Novopazarskog sandžaka.
• 26. 2. - U Londonu prikazani A Visit to the Seaside i drugi kratki filmovi u procesu Kinemacolor.
• 26. 2. - Međunarodna opijumska komisija u Šangaju preporučuje zabranu opijuma u nemedicinske svrhe (konvencija potpisana 1912).
• 28. 2. - Socijalistička partija Amerike proslavila Nacionalni Dan žena.

Mart/Ožujak

William Howard Taft

• 2. 3. (17. 2. po j.k.) - Ruska vlada poručuje srpskoj da odustane od teritorijalnih zahteva.
• 3. 3. - Počinje rasprava u Veleizdajničkom procesu.
• 4. 3. - William Howard Taft postaje 28. predsednik SAD. Sprovodi politiku "dolarske diplomatije" u Latinskoj Americi i Istočnoj Aziji.
• 6. 3. (21. 2.) - U Beogradu uhapšena grupa koja je špijunirala za Austriju.
• 8. 3. - Demonstracije žena u Čikagu, naredne godine će u spomen na ovaj događaj 8. mart postati Dan žena. (?)
• 10. 3. - Cirkular srpske vlade: pitanje BiH se ostavlja velikim silama.
• 10. 3. - Potpisan Anglo-sijamski ugovor: Sijamci prepuštaju Britancima neke teritorije na Malajskom poluotoku - Kelantan, Kedah, Tringganu i Perlis.
• 12. 3. - Zakon o indijskim većima uvećava učešće Indijaca u upravi Britanske Indije; muslimani će dobiti zasebne elektorate.
• 15. 3. - Otvorena glavna radnja Selfridges u londonskom Oxford streetu.

Bosna i Hercegovina: okončana Aneksiona kriza

• mart - Pod AU pritiskom, Turska zabranila tranzit kupljenog oružja za Srbiju. Austro-Ugarska pojačava vojne pripreme, organizovani "leteći odredi" protiv gerile.
• 20. 3. - Glenn Curtiss osnovao sa ortakom prvu firmu za proizvodnju aviona (prethodnica današnje Curtiss-Wright), prva letelica je Curtiss No. 1 Golden Flyer.
• 23. 3. - Nemačka ultimativno zahteva od Rusije da prizna aneksiju, Austrougarska gomila trupe na srpskoj granici.
• 25. 3. - Istoričar Heinrich Friedjung u članku u bečkim novinama Neue Freie Presse optužuje na osnovu falsifikovanih dokumenata lidere Hrvatsko-srpske koalicije, poimenično Frana Supila, za veze sa srpskom vladom.
• 25 - 28. 3. - Pobuna Lude Zmije: sukob između Creekova i belih naseljenika u današnjoj Oklahomi.
• 26. 3. - Rusija faktički priznala aneksiju Bosne i Hercegovine.
• 27. 3. (14. 3. po j.k.) - Prestolonaslednik Đorđe Karađorđević abdicirao u korist brata Aleksandra.
• 29. 3. - Nemački kancelar von Bülow prvi put upotrebio izraz Nibelungentreue, koncept zajedništva nemačkog i austrougarskog carstva.
• 31. 3. - Srpska vlada morala dati Austrougarskoj izjavu da će prestati da protestuje zbog Aneksije BiH i voditi prijateljsku politiku - kraj Aneksione krize. Izjava će biti pomenuta u ultimatumu 1914.
• 31. 3. - Počela gradnja Titanica (završen 1912).

April/Travanj

• 6. 4. - Robert Peary misli da je sa družinom stigao na Severni pol (falilo mu je osam kilometara) - vest objavljena u septembru.
• 11. 4. - Stotina jevrejskih naseljenika osnovala Ahuzzat Bayit, ubrzo preimenovan u Tel Aviv.
• 13. 4. - Incident 31. marta (po Rumi kalendaru) - neuspela pobuna protiv Mladoturaka u korist sultana Abdul Hamida II.
• 14. 4. - Tomaš Masarik stigao u Zagreb povodom Veleizdajničkog procesa (posetiće i Beograd).
• 14. 4. - Počinje Adanski masakr (ili Kilikijski pogrom) protiv Jermena u toj osmanskoj provinciji.
• 14. 4. - Osnovana Anglo-Persian Oil Company, predak British Petroleuma.
• 15. 4. - Statut za autonomnu upravu muslimanskih vjerskih i vakufsko-mearifskih poslova sankcionisan od cara Franje Josipa - ostvarena muslimanska vjersko-prosvetna autonomija u BiH.
• 15. 4. - Srpska vlada otkazala sve sporazume sa AU od 1881 (ponovo carinski rat).
• 18. 4. - Beatifikovana Jovanka Orleanka.
• 19. 4. - Probni let balona "Srbija" iznad Augsburga, prvi let nekog srpskog vazduhoplova.
• 19. 4. - Tursko-bugarski protokol: priznata nezavisnost Bugarske.
• 20. 4. - Gladys Smith, poznatija kao Mary Pickford, snimila prvu filmsku ulogu.
• 25. 4. - Mladoturci Mahmud Ševket-paše zauzeli sultanovu palatu i razoružali njegovu albansku gardu.
• 26. 4. - Ugarski premijer Sándor Wekerle dao ostavku, kriza traje do sledećeg januara.
• 26. 4. - Jezična naredba austrijskog ministra Bienertha kojom je hrvatski jezik uveden u potpunosti kao službeni jezik u Dalmaciji.
• 27. 4. - Glasanjem parlamenta zbačen sultan Abdul Hamid II, postavljen njegov brat Mehmed V - stoji do 1918. kao figura iza Trojice paša). Bivši sultan poslat u Solun.

Maj/Svibanj

• 3. 5. - Navodna smrt robinhudovskog sinaloanskog bandita Jesúsa Malverdea oko koga će nastati popularni kult.
• 7. 5. - U Rimu osnovan Pontifikalni biblijski institut pod upravom jezuita.
• 7. 5. - Albert Einstein pozvan na novoosnovanu katedru teorijske fizike na Univerzitetu u Zürichu, što on prihvata.

Bankarska lampa

• 9. 5. - Harrison D. McFaddin patentirao stonu lampu koju prodaje pod nazivom Emeralite, poznatiju kao bankarska lampa.
• 11. 5. - Završena Nacionalna konvencija koja se dogovorila oko stvaranja saveza četiri britanske kolonije na jugu Afrike (→ Južnoafrička Unija).
• 13 - 30. 5. - Održana prva trka Giro d'Italia.
• maj - Hauranska pobuna Druza u osmanskoj Siriji.
• maj - Pred izbore sledeće godine, Francisco I. Madero osnovao Centar za antireizbor u Meksiku, protiv nastavka apsolutne vlasti Porfirija Diaza.
• 19. 5. - Ballets Russes Sergeja Djagiljeva debitovao u Parizu.
• 23. 5. - U Sankt Petersburgu otkrivena konjanička statua cara Aleksandra III., nazvana "nilski konj".
• 24. 5. - Švedska je prva evropska zemlja koja je osnovala nacionalne parkove (danas Evropski dan parkova).
• 29. 5. - Protesti protiv Kineza u Limi se pretvorili u nerede i pokušaj puča protiv predsednika Leguíe.
• 30. 5. - U Sinsinatiju osnovano prvo srpsko sokolsko društvo u SAD.

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - 16. 10. - Izložba Alaska–Yukon–Pacific u Seattleu.
• 3. 6. - Obnova ruske mornarice: zvanični početak radova na četiri drednota klase Gangut: Gangut, Sevastopolj, Poltava i Petropavlovsk (u službi od 1914-15).
• 6. 6. - Francuzi stavili pod kontrolu Sultanat Ouaddai na severu današnjeg Čada (osnovan 1635).
• 6. 6. - Kineska carska vlada potpisala Hukuanški zajam sa konzorcijumom britanskih, francuskih i nemačkih banaka za proširenje železničke mreže; SAD je tražila uključenje svojih banaka što je dovelo do kašnjenja sprovedbe - nezadovoljstvo ovim zajmom je bilo faktor za Xinhaisku revoluciju 1911.
• 6. 6. - Dekret o ukidanju ropstva u Sultanatu Zanzibar.
• 9. 6. - Kolumbijski predsednik Rafael Reyes napušta položaj i zemlju kako bi se izbegao građanski rat.

Signal SOS

• 10. 6. - Putnički brod RMS Slavonia potonuo pored Azora - poslat je novi signal SOS i svi putnici su spašeni.
• 11. 6. - Zemljotres u Provansi je najjači zabeleženi u metropolitanskoj Francuskoj, ima 46 žrtava.
• 14. 6. - Umro brazilski predsednik Afonso Pena, nasleđuje ga potpredsednik Nilo Peçanha (do 1910).
• jun - Pobune Albanaca u Albaniji i na Kosovu, počevši od Đakovice - nezadovoljni mladoturskim režimom.
• jun - Nadvojvoda Leopold Salvator, generalni inspektor artiljerije, u poseti BiH.
• 17. 6. - Sastanak nemačkog i ruskog cara u Helsinkiju.
• 21 - 30. 6. - Prošireni sastanak uredništva časopisa "Proletarij" u Parizu, boljševička mini-konferencija: Lenjin je pobedio Aleksandra Bogdanova, lidera frakcije otzovista, protivnika učešća u Dumi.
• 27. 6. (14. 6. po j.k.) - Prvi voz na pruzi uskog koloseka Stalać-Kruševac.
• 29. 6. - Osnovana Socijaldemokratska stranka BiH (list "Glas slobode" izlazi od aprila).
• 29. 6. - Sufražetkinje protestuju ispred Parlamenta u Londonu, Emmeline Pankhurst udarila policajca a ostale razbijaju prozore.

Jul/Juli/Srpanj

Theobald von Bethmann Hollweg

• 1. 7. - Indijski student Madan Lal Dhingra ubio u Londonu Curzona Wylliea, pomoćnika državnog sekretara za Britansku Indiju.
• 1. 7. - U SAD stupio na snagu Copyright Act, prevaziđen 1976.
• 2. 7. - Miting u Parizu protiv Veleizdajničkog procesa u Zagrebu.
• 2. 7. - Fritz Haber demonstrirao sa asistentom Robertom Le Rossignolom Haber-Boschov proces za dobijanje amonijaka - Carl Bosch iz BASF-a ga dogodine prilagođava industrijskim razmerama.
• 4. 7. - Porinut francuski poludrednot Danton, prvi sa gasnom turbinom (u službi 1911-17).
• 5. 7. - Marion Wallace Dunlop je prva engleska sifražetkinja koja štrajkuje glađu.
• 12. 7. - Kongres SAD poslao na ratifikaciju Šesnaesti amandman, koji mu daje pravo na uzimanje poreza na prihod (izvršeno 1913).
• 13. 7. - Pristalice ustava ulaze u Teheran a šah Muhamed Ali-šah Kadžar pobegao u rusku ambasadu, tri dana kasnije medžlis izabrao Ahmed-šaha, poslednjeg iz dinastije (do 1921).
• 14. 7. - Theobald von Bethmann Hollweg je novi nemački kancelar (do 1917).
• 16. 7. - Osnovana buduća auto-kompanija Audi.
• 18. 7. - Na motociklističkoj trci u Berlinu jedan učesnik uleteo u gledalište i eksplodirao mu rezervoar sa gorivom - devet mrtvih, preko 40 povređenih (Rennbahnkatastrophe).
• 19. 7. - Otvoren Hudson Terminal u Njujorku, metro-stanica sa dve poslovne kule (srušene 1971-72. radi gradnje Svjetskog trgovačkog centra).
• 23. 7. - Alliott Verdon Roe pilotirao prvim britanskim avionom (dogodine osnovao firmu Avro).
• 23. 7. - Albanski narodni preporod: Albanski kongres u Debru zahteva autonomiju.
• 24. 7. - Nakon odstupanja Georgesa Clemenceaua, Aristide Briand prvi put postaje francuski premijer - formirao je 11 vlada u šest perioda 1909–11, 1913, 1915–17, 1921–22, 1925–26. i 1929.

Louis Blériot na polasku

• 25. 7. - Louis Blériot preleteo za 36 minuta preko La Manša.
• 25. 7. - 2. 8. - "Tragična sedmica" - sukob španske vojske sa radnicima u Barseloni i Kataloniji, koji su se pobunili zbog regrutacije za Rifski rat - stotine mrtvih.
• 27. 7. - Drugi rifski rat, ili Meliljski rat, u severnom Maroku: "Katastrofa u Vučijoj klisuri", rifski pobunjenici ubili 153 Španca.
• 27 - 29. 7. - Nestanak australijskog putničkog broda SS Waratah na liniji Durban - Cape Town sa 211 osoba.
• 30. 7. - Osnovana firma iz koje će nastati L'Oréal.
• 30. 7. - Jak zemljotres pogađa meksičku državu Guerrero.
• 31. 7. - Šiitski klerik šejh Fazlolah Nuri obešen u Teheranu zbog neprijateljstva prema ustavnim vlastima.

• ljeto - Hrvatski katolički pokret: na splitskome đačkom kongresu zaključeno je da se osnuje Hrvatski katolički đački savez.

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Osnovana Dubrovačka Matica srpska.
• 2. 8. - Aeronautička divizija Signalnog korpusa Armije SAD prihvatila modifikovani Wright Model A od braće, nakon rigoroznih testiranja - prvi američki vojni avion slupan u novembru.
• 5. 8. - Payne–Aldrichov zakon o carini povećava neke stope u SAD - vodi rascepu među republikancima na Progresivce i Staru gardu.
• 7. 8. - Alice Huyler Ramsey stigla u San Francisco nakon 59 dana putovanja automobilom iz New Yorka.
• avgust - Sukob turske vojske i narodnog skupa kod Đurđevih stupova (kod Berana?), dvojica građana ubijena, oni koji su prisustvovali skupu označeni kao odmetnici.
• avgust - Boljševici-vperedisti (Bogdanov, Bazarov, Lunačarski) otvorili partijsku školu na Capriju u domu Maksima Gorkog - radi do decembra.
• 16. 8. - Otomanizam: u Osmanskom carstvu donet Zakon o udruženjima, ubačen u ustav pet dana kasnije - zabranjena politička udruženja po nacionalnoj ili drugoj komunalnoj osnovi.
• 21. 8. - Osmanska skupština izmenila ustav tako da su veliki vezir, ministri, pa čak i sultan odgovorni Parlamentu.
• 28. 8. - Gudiski puč u Atini: tajna Vojna liga Nikolaosa Zorbasa zbacila premijera Rallisa, kasnije će dovesti Elefteriosa Venizelosa u nacionalnu politiku.
• 31. 8. - Paul Ehrlich otkrio arsfenamin, prvi efektivan lek za sifilis - ovo se smatra početkom hemoterapije u širem smislu.

Septembar/Rujan

• 4. 9. - Konvencija o Gandou: Japan priznaje Kini suverenitet nad područjem Jiandao (na korejskom Gando) u zamenu za ekskluzivna železnička prava u Mandžuriji.
• 8. 9. - Potpisan ugovor između Brazila i Perua o granici brazilske države Acre.
• 10/11. 9. - "Kolašinska afera": potporučnik Petar Đinović, nakon hapšenja nekoliko opozicionara, naredio svojoj četi u Barama Kraljskim (Vasojevići) da zauzme vojni magacin, ali ovi to nisu poslušali (rasturen pokret iz januara).
• 12. 9. - Fritz Hofmann prijavio patent za prvu sintetičku gumu, koju on zove "buna".
• septembar - Porta dozvolila francuskim inženjerima da izvide trasu Jadranske železnice (preko Kosova i sev. Albanije) ali nailaze na otpor lokalnih Albanaca, koji su već u pobuni protiv vlasti.
  • jesen - Srbija u Francuskoj zaključila zajam od 150 miliona franaka za naoružanje i zamišljenu Jadransku železnicu.
• septembar - Počela regrutacija na crnogorskoj granici za tursku vojsku (mladoturski zakon regrutuje i hrišćane) - česta izbegavanja.
• 14-16. 9. - Hinko Hinković iznosi odbranu braće Pribićević (zbog govora osuđen na 6 meseci).
• 20. 9. - Britanski parlament doneo Zakon o Južnoj Africi - dogodine će biti formirana Južnoafrička Unija.
• 21. 9. - Frederick Cook svečano dočekan u Njujorku jer je navodno prošle godine stigao na Severni pol - ranije tokom meseca je stigla vest i o Pearyjevom navodnom dostignuću, u decembru će biti presuđeno u njegovu korist.
• 21 - 22. 9. - Prva jugoslovenska socijalistička konferencija u Ljubljani, tu su socijaldemokratske stranke iz Slovenije, Hrvatske i BiH.
• 23. 9. - Objavljen prvi deo feljtoniziranog romana Le Fantôme de l'Opéra.
• 25. 9. - Završen Veleizdajnički proces.
• 25. 9. - Magnetska oluja remeti telegrafske veze širom sveta.
• 28. 9. (15. 9. po j.k.) - Nikolaj Hartvig, novi ruski diplomata u Srbiji, predao akreditive.
• 29. 9. - Dalmatinski sabor donosi rezoluciju kojom se ograđuje od optužnice u veleizd. procesu (Ante Tresić Pavičić).

• jesen - Mladi Adolf Hitler je beskućnik u Beču.

Oktobar/Listopad

• 5. 10. - Izrečene presude u Zagrebu: Adam i Valerijan Pribićević na po 12 godina teške tamnice, ostali na 5 - 8 (ukupno 184 godine za 31 osuđenog).
• 5. 10. - U Zagrebu je osnovan Hrvatski športski savez
• 8. 10. - Zemljotres u Pokuplju kod Siska (M 6.0, Int. VIII). Andrija Mohorovičić na osnovu merenja ustanovio sloj nazvan Mohorovičićev diskontinuitet.
• 10. 10. - Juan José Estrada pokreće pobunu u Nikaragvi protiv predsednika Zelaye.
• 11. 10. - Sedamnaest evropskih zemalja u Parizu potpisalo Međunarodnu konvenciju o saobraćaju automobila: ustanovljena su pravila, neki znakovi i oznake za zemlje, npr. A - Austrija, H - Mađarska, MN - Crna Gora, SB - Srbija.
• 12. 10. - U Barseloni pogubljen profesor i anarhista Francesc Ferrer i Guàrdia - neredi ispred španskih ambasada u nekim zemljama.
• 13. 10. - Gothardska konvencija o eksploataciji železničkog tunela Gothard: Nemci i Italijani mogu besplatno prevoziti robu kroz Švajcarsku, u kojoj, iz straha od ugrožavanja suvereniteta, dolazi do inicijative da se značajniji međunarodni ugovori iznose na referendum.
• oktobar - Kupljenje oružja u Pljevaljskom sandžaku, samo od Srba, uz nasilje.
• 16. 10. - Istorijski prvi sastanak predsednika SAD i Meksika, Tafta i Díaza - podrška Diazu pred izbore naredne godine.
• 17. 10. - Vladimir Aleksić pokušao da poleti iznad Pančeva.
• 23. 10. (10. 10. po j.k.) - Luka Bar otvorena kao slobodno pristanište, nakon što je izgrađen novi lukobran.
• 24. 10. - Nova vlada u Srbiji: Nikola Pašić na čelu koalicije sa samostalnim radikalima (do 1911).
• 24. 10. - Italijansko-ruski sporazum iz Racconigija - protiv austrougarske dominacije nad Balkanom.
• 25. 10. - Bugarski vladar Ferdinand u poseti Srbiji.
• 26. 10. - U Harbinu ubijen Itō Hirobumi, bivši japanski guverner u Koreji.
• 27. 10. - Etiopski car Menelik II doživeo jak šlog od koga se neće oporaviti (umro 1913.), carica Taytu Betul preuzima upravu do sledećeg marta.
• 29. 10. - Prvi kontakt sa plemenom Dani na zapadnoj Papui.

Novembar/Studeni

• 8. 11. - Victor Hémery vozio brže od 200 km/h.
• 8. 11. - Savez viteških društava Dušan Silni i Savez srpskih sokolova ujedinili su se u Savez sokolskih društava Dušan Silni.
• 12. 11. - London naredio Britanskom Somalilandu da povuče osoblje u primorske gradove, ostavljajući unutrašnjost "Ludom Muli".
• 13. 11. - Katastrofa u rudniku u Cherry, Illinois, poginulo 259 rudara, među kojima i mnogo dečaka.
• 14. 11. - Konstituirajuća skupština Zagrebačkog zbora, preteče Zagrebačkog velesajma.
• 14. 11. - Veliki vojni sud u Kolašinu doneo presudu opozicionarima - 103 osude, od čega 11 na smrt (šest u odsustvu, izvršeno 29. 11.) - novo zahlađenje sa Srbijom.
• 14. 11. - Anarhista Simón Radowitzky ubio represivnog šefa argentinske policije Ramóna Lorenza Falcóna, dolazi do napada na imigrante, Jevreje i radničke organizatore.
• 14. 11. - Marguerite Steinheil, Femme du monde, oslobođena nakon senzacionalnog suđenja od optužbe da je ubila muža i svekrvu.
• 14. 11. - Sudar francuskog broda La Seyne i britanskog Onda blizu Singapura, 101 žrtva.
• novembar - Prestolonaslednik Franjo Ferdinand u poseti Nemačkoj - domaćini predlažu tajnu vojnu konvenciju Austrougarske, Rumunije i Turske protiv Rusije.
• 18. 11. - Dva američka ratna broda poslana u Nikaragvu nakon što je diktator José Santos Zelaya ubio 500 revolucionera, među kojima su bila dva Amerikanca.
• 22. 11. - Clara Lemlich pokreće štrajk žena u njujorškoj tekstilnoj industriji - uspešno okončan sledećeg marta.
• 23. 11. - Kineski princ Čun, namjesnik svom trogodišnjem sinu Pu Yiu, pokušao je učvrstiti svoju moć novom podjelom guvernerskih mjesta u pokrajinama.
• 25. 11. - Prvi let Edvarda Rusjana, u Gorici - prvi let južnog Slovena.
• 29. 11. - Britanci počinju gradnju HMS Orion, prvog "superdrednota", s jačim topovima i oklopom. U zemlji je ranije tokom godine vladala Naval Scare, strah od ekspanzije nemačke mornarice.
• 30. 11. - Britanski Dom lordova odbacio tzv. Narodni budžet, koji je Donji dom ranije usvojio - sledi ustavna kriza, dvoje izbora sledeće godine i Zakon o parlamentu iz 1911. koji redukuje ovlašćenja Doma lordova.

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - U Elbasanu osnovana učiteljska škola, osnova univerziteta.
• 7. 12. - Eksplodirao Gasometer Grasbrook, nedavno napravljeni rezervoar gasa u Hamburgu, 30 žrtava.
• 8. 12. - Ubijen Sergej Karpov, načelnik peterburške Ohrane.
• 8. 12. - Socijalistička tivoliska rezolucija: radničke partije Južnih Slovena se zalažu za ujedinjenje.
• 11. 12. - U Carigradu pogubljeno 26 muslimana osuđenih za adanski pogrom nad Jermenima.
• 11. 12. - Sidney Sonnino italijanski premijer nakon Giolittija (samo do marta).
• 9 - 22. 12. - Fridjungov proces - utvrđena lažnost dokumenata korišćenih u Veleizdajničkom procesu, smene u austrougarskom ministarstvu spoljnih poslova.
• 10. 12. - Izašao poslednji broj "Šabačke čivije", lista za šalu, zabavu i satiru (izlazio od 1906).
• decembar - Slavoljub Penkala patentirao vazdušni jastuk i avion (izrađen sledeće godine).
• 17. 12. - José Santos Zelaya se povukao s čela Nikaragve pod pritiskom pobune i američke intervencije; naslednik José Madriz će se povući iz istih razloga sledećeg avgusta.
• 19. 12. - Osnovana Borussia Dortmund.
• 23. 12. - Umro kralj Belgijanaca Leopold II, nasleđuje ga sinovac Albert I (do 1934).
• 25. 12. ? - Dalaj Lama XIII se vratio u Lhasu posle pet godina, osnovao je Biro za inostrane odnose, pokušava da se osamostali od Kine, na šta ovi ubrzo odgovaraju intervencijom.
• 25. 12. - Brazilski inženjerijski major Cândido Rondon završio šestomesečnu ekspediciju u zapadnoj Amazoniji.

Kroz godinu

• Srebrni crnogorski perper, kovanice od 1 i 5 perpera.
• U Crnoj Gori donesen Zakon o parohijskom sveštenstvu - sveštenici će dobijati plate od države.
• Izgrađena Novosadska sinagoga.
• Izgrađena AEG-ova fabrika turbina.
• Nemačka država Pruska uvodi ograničenja za strane radnike i obavezne legitimacije - mera protiv "polonizacije".
• U Njujorku podignut Metropolitan Life Insurance Company Tower, sa 213 m i 50 spratova najviša zgrada na svetu do 1913.
• Bankar i filantrop Albert Kahn započinje projekt Arhiv planete - do 1931. biće snimljeno 72.000 kolor, autohromnih, fotografija i 183.000 metara filma.
• 1909-14 - Period visokog kubizma.
• Geiger–Marsdenov eksperiment pod Rutherfordovim vođstvom ukazuje na postojanje atomskog jezgra.
• S. P. L. Sørensen uvodi koncept pH vrednosti.

Rođenja

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 1. 1. - Stepan Bandera, ukrajinski nacionalista († 1959)
• 2. 1. - Barry Goldwater, američki političar († 1998)
• 10. 1. - Pavle Savić, srpski fizičar, akademik († 1994)
• 13. 1. - Marinus van der Lubbe, potpaljivač Rajhstaga († 1934)
• 15. 1. - Gene Krupa, džez bubnjar († 1973)
• 18. 1. - Oskar Davičo, srpski književnik († 1989.)
• 22. 1. - U Thant, generalni sekretar UN († 1974)
• 22. 1. - Porfirio Rubirosa, dominikanski diplomata, sportista, plejboj († 1965)
• 29. 1. - Radivoje-Rača Marković, novinar Radio Beograda († 1979)
• 30. 1. - Saul Alinsky, pionir komunalnog organizovanja († 1972)

• 3. 2. - Simone Weil, francuska filozofkinja, mističarka († 1943)
• 9. 2. - Carmen Miranda, pevačica i glumica († 1955)
• 9. 2. - Dean Rusk, državni sekretar SAD († 1994)
• 11. 2. - Joseph L. Mankiewicz, filmski režiser († 1993)
• 11. 2. - Max Baer, bokser († 1959)
• 16. 2. - Mirko Milisavljević, glumac († 1988)
• 26. 2. - Talal, kralj Jordana († 1972)

• 1. 3. - Jaroslav Černi, hidrotehnički inženjer († 1950)
• 1. 3. - Mladen Lorković, ministar u NDH († 1945)
• 4. 3. - Đorđe Lobačev, rusko-srpski strip-crtač († 2002)
• 6. 3. - Stanisław Jerzy Lec, poljski aforističar († 1966)
• 8. 3. - László Rajk, mađarski revolucionar i političar († 1949)
• 18. 3. - Ljubica Marić, kompozitor, dirigent, srpski akademik († 2003)
• 21. 3. - Šime Vučetić, hrvatski književnik († 1987.)
• 24. 3. - Clyde Barrow, odmetnik († 1934)
• 28. 3. - Nevenka Urbanova, srpska glumica († 2007)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 19. 4. - Mirko Tomić, narodni heroj († 1943)
• 26. 4. - Anđa Ranković, narodni heroj († 1942)
• 30. 4. - Juliana, kraljica Holandije († 2004)

• 1. 5. - Janis Ricos, grčki pesnik i aktivista († 1990)
• 13. 5. - Branislav Bukurov, geograf, akademik († 1986)
• 15. 5. - James Mason, glumac († 1984)
• 19. 5. - Đorđe Kostić, lingvista, književnik, pijanista († 1995)
• 26. 5. - Matt Busby, fudbaler i trener († 1994)
• 27. 5. - Svetozar Radojčić, srpski istoričar umetnosti († 1978)
• 30. 5. - Benny Goodman, američki klarinetist i jazz muzičar († 1986)

• 6. 6. - Isaiah Berlin, filozof, istoričar ideja († 1997)
• 7. 6. - Jessica Tandy, glumica († 1994)
• 10. 6. - Ivan Gošnjak, general armije JNA, narodni heroj († 1980)
• 20. 6. - Errol Flynn, glumac († 1959)
• 20. 6. - Slavko Šlander, narodni heroj († 1941)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 18. 7. - Mohammed Daoud Khan, prvi predsednik Afganistana († 1978)
• 18. 7. - Andrej Gromiko, sovjetski diplomata († 1989)

• 1. 8. - Jaroslav Černi, inženjer, hidrotehničar († 1950)
• 10. 8. - Leo Fender, proizvođač električnih gitara († 1991)
• 13. 8. - Milovan Krstić, vajar i likovni pedagog († [[2006)
• 18. 8. - Rudolf Sremec, filmski redatelj († 1999)
• 23. 8. - Ante Vokić, ustaški krilnik († 1945)

• 7. 9. - Elia Kazan, filmski režiser († 2003)
• 12. 9. - Milivoj Popović Mavid, glumac († 1994)
• 21. 9. - Kwame Nkrumah, prvi predsednik Gane († 1972)
• 25. 9. - Luka Tomanović, vajar († 1992)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 6. 10. - Janko Đonović, književnik i akademik († 1991)
• 13. 10. - Art Tatum, džez-pijanista († 1956)
• 17. 10. - Ana Roje, balerina († 1991)
• 27. 10. - Đorđe Jovanović, književnik († 1943)
• 28. 10. - Francis Bacon, slikar († 1992)

• 2. 11. - Boško Milenković, automobilista († 1955)
• 4. 11. - Jan Sokol, slikar naivac († 1983)
• 5. 11. - Milena Pavlović-Barili, srpska slikarka († 1945)
• 23. 11. - Jovan Belić, prof. Poljoprivrednog fak. u Bg., akademik († 1997)
• 26. 11. - Eugène Ionesco, dramatičar († 1994)
• 28. 11. - Aleksandar Ranković, političar, državnik († 1983)

• 14. 12. - Borivoje Stojković, književnik i pozorišni kritičar († 1984)
• 24. 12. - Marko Anaf, ilegalac, profesor Medicinskog fakulteta u Bg. († 2010)

Kroz godinu

• Vučko Ignjatović, major JVuO († 1942)

Smrti

• 12. 1. - Hermann Minkowski, matematičar (* 1864)
• 14. 1. - Zinovij Rožestvenski, ruski admiral (* 1848)
• 17. 1. - Miša Dimitrijević, srpski glumac i reditelj (* 1854)
• 22. 1. - Emil Erlenmeyer, hemičar (* 1825)
• 22. 1. - Lazar Komarčić, književnik (* 1839)
• 17. 2. - Geronimo, poglavica Apača (* 1829)
• 20. 2. - Rodolphe Lindt, proizvođač čokolade (* 1855)
• 25. 2. - Caran d'Ache, francuski karikaturista (* 1858)
• 26. 3. - Kosta Vujić, profesor Prve beogradske gimnazije (* 1829)
• 18. 5. - Isaac Albéniz, španjolski pijanist i skladatelj (* 1860.)
• 18. 5. - George Meredith, književnik (* 1828)
• 9. 7. - Kasimir Felix Badeni, bivši austrijski premijer (* 1846)
• 11. 7. - Simon Newcomb, matematičar, astronom (* 1835)
• 18. 7. - Carlos María de Borbón, vojvoda od Madrida, pretendent na španski i francuski presto (* 1848)
• 29. 9. - Vladimir Vidrić, hrvatski književnik (* 1875.)
• 13. 10. - Francesc Ferrer i Guàrdia, edukator, anarhista (* 1859)
• 16. 10. - Micko Krstić, četnički vojvoda (* 1855)
• 19. 10. - Cesare Lombroso, kriminolog, lekar (* 1835)
• 10. 12. - Crveni Oblak, poglavica Sijuksa (* 1822)
• 17. 12. - Leopold II, kralj Belgijanaca (* 1835)
• Bogdan Zimonjić, hercegovački ustanik (* 1813)

Nobelova nagrada za 1909. godinu

• Fizika: Carl Ferdinand Braun i Guglielmo Marconi (doprinos razvoju bežične telegrafije)
• Kemija: Wilhelm Ostwald (rad na katalizi i ispitivanje fundamentalnih principa iza hemijskih ravnoteža i brzina reakcije)
• Fiziologija i medicina: Emil Theodor Kocher (rad na fiziologiji, patologiji i hirurgiji tiroidne žlezde)
• Književnost: Selma Lagerlöf (visoki idealizam, živa mašta i duhovna percepcija)
• Mir: Auguste Beernaert i Paul Henri Benjamin Balluet d'Estournelles de Constant (rad u Stalnom sudu arbitracije)